Benzin jeftiniji, dizel skuplji: Cene goriva na klackalici, kuda će dalje?

Cena brenta na svetskim berzama je poslednjih desetak dana u značajnom padu, sa 6,5 odsto manjom cenom barel se spustio na 91,6 dolara. To je i doprinelo da se cena benzina u većini zemalja Evrope spusti - negde za koji procenat negde i desetak.

Međutim, dizel se ponaša „mimo berze“, bar one za sirovu naftu, jer cena mu raste već prema rastu cene na berzi dizela u Evropi, a posebno za područje Mediterana, čija kotacija pogađa i maloprodajne cene evrodizela na srpskim pumpama.

Na benzinu ušteda i više od 20 evra

Od poslednjeg preseka koji smo na 24sedam radili za cene goriva za odabrane zemlje u Evropi, 24. avgusta, benzin danas skuplje plaćaju samo u Austriji (1,7 odsto), Nemačkoj (10,9) i nešto malo u Makedoniji (0,7).

Vozači u Srbiji tu nisu „oštećeni“, cena se sa poslednjim poskupljenjem od petka za tri dinara (180 dinara za litar) vratila na isti nivo, dok su najbolje prošli u Rumuniji (10,6 odsto), Bugarskoj i Velikoj Britaniji (po 7,32 odsto).

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

To znači da danas, ma koliko po Starom kontinentu kukali da plaćaju skupo gorivo, vozači ipak plaćaju manje od bezobrazno visokih cena s početka jula.

U odnosu na to, danas na put prosečan rezervoar od 50 litara benzina, vozač u Srbiji i Bugarskoj uštedi 10 evra, u Hrvatskoj , Italiji i Grčkoj gotovo 20. Najviše su na pumpama odahnuli Crnogorci, njima brojač na „pištolju“ pokaže čak 23 evra manje pri jednom punjenju.

Nemci su tu u nezavidnom položaju, njima je i sa jeftinijom naftom u svetu, gorivo skuplje pa na natočenom rezervoaru plate više 5,5 evra.

Dizel „vozi svoju vožnju“

Kod dizela je potpuno drugačija priča, čak i u odnosu na preskupi početak jula. Tu je u većini zemalja trend obrnut i razlika između preseka s kraja avgusta pokazuje da se cena povećala.

Najgore su prošli Austrijanci sa poskupljenjem od 13 odsto a u jadu ne zaostaju mnogo ni Grci (12,5 odsto) i Makedonci (10,5).

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Ima i zemalja gde je i kod dizela vozačima laknulo, kao što su oni u Bosni i Hercegovini, gde je dizel pojeftinio 4,22 odsto. „Lakše se diše“ i u Britaniji (3,2 odsto), Bugarskoj, Rumuniji i donekle Hrvatskoj.

Srbija, nažalost nije među ovim zemljama i u njoj je dizel sa aktuelnom cenom od 220 dinara, koja je i najveća otkako se cene ograničavaju (od sredine februara) poskupeo za 4,5 odsto.

Razlog je, naravno, famozno tržište dizela koje se u ovoj energetskoj krizi „otkinulo“ od osnovnog tržišta – sirove nafte. Manjak dizela u Evropi, zbog problema sa uvozom iz Rusije i kvarom u rafineriji austrijskog „OMV-a“ u Švehatu, dovelo je do toga da cena divlja i kada nafta pada.

To dobro osećaju i vozači u Srbiji, kojima se po uredbi vlade cena dizela ne računa prema naftnoj formuli sirove nafte već prema kotacijama cena dizela za područje Mediterana. I tu onda ništa ne vredi što Srbija ima svoju rafineriju i mogla je da kupuje (zbog sankcija Zapada) jeftiniju rusku naftu da bi napravila jeftiniji dizel.

A cena tog ultraniskosumpornog dizela danas je na 1.158 dolara za tonu, a krajem avgusta je bila oko 1.190. Problem je što je ta cena sada na nivou ono s početka jula (1.162 dolara), i raste od početka meseca kada je bila na oko 1.020 dolara.

Screenshot: Tradingview.com

 

Pitanje je da li će dizel ponovo uzbrdo i da li će vraćanje Švehata u pogon punom snagom, što je počelo ovih dana, prekinuti opasan niz.

Dok se to ne razjasni, vozači u Evropi (osim u Srbiji) mogu da se u većini teše time da su cene i dalje niže nego što su bile u onom vrhuncu s početka jula. Danas kada pune rezervoar od 50 litar dizela vozači u Velikoj Britaniji uštede 12 evra, u Bosni i Hercegovini desetak. Ponovo su rekorderi u“uštedi“ Crnogorci, sa 22 evra manje potrošenih na pun rezervoar.

Nemci i ovde sada plaćaju više, oko osam evra, dok Srbi daju evro više nego što su davali u julu.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi