Direktor iz NBS otkriva da li vredi štedeti novac u bankama

Vredi štedeti i kad kamatne stope nisu visoke, kaže za Tanjug generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije u Narodnoj banci Srbije Nikola Dragašević, dok građani u anketi Tanjuga kažu da je sa trenutnim prihodima teško štedeti i da su kamate na štednju i sada male.

Kad je reč o poverenju u banke jedni smatraju da se ono vraća dok su drugi uvereni da je najbolje čuvati novac u slamarici.

Dragašević tvrdi da je na današnji Svetski dan štednje dobro prisetiti se koliko je štednja dobar koncept i kolika je njena važnost upravo u neizvesnim vremenima krize, kakva su sadašnja, jer, dodaje, štednja uspe bar delom da nadomesti nedovoljna lična primanja.

Profimedia

 

Kaže i da štednja u Srbiji godinama raste i tvrdi da se taj trend nije promenio ni ove krizne godine, što, ocenjuje, pokazuje da postoji poverenje građana u domaći finansijski sistem.

- Ukupna štednja građana u bankama u Srbiji i dinarska i devizna iznosi oko 14,3 milijarde evra. Devizna je dominantna jer čini oko 95 odsto štednje, a dinarska je nešto viša od pet odsto i iznosi 88,2 milijarde dinara, odnosno oko 750 miliona evra. U isto vreme, dakle krajem septembra, devizna štednja je iznosila 13,5 milijardi evra, od čega 90 odsto čini štednja u evrima, a oko pet odsto u američkim dolarima - naveo je Dragašević.

Kako je ukrajinska kriza uticala na štednju?

Odgovarajući na pitanje da li je ovogodišnja kriza uticala na smanjenje broja štediša i povlačene uloga kaže da je samo na početku ukrajinske krize krajem februara i početkom marta bilo povlačenja štednih depozita pre svega dinarskih.

- Međutim odmah nakon toga je došlo do poboljšanja odnosno povećanja ukupne štednje, jer je Narodna banka pokazala da stabilnost finansijskog sistema i kursa dinara prema evru neće biti ugrožena. Imali smo određenu valutnu transformaciju odnosno da je dinarska štednja prebacivana u deviznu ali već od juna beležimo trend rasta i dinarske štednje iz meseca u mesec - naveo je sagovornik Tanjuga.

Dolar ili evro?

Upitan da li je zbog promene kursa dolara i evra, odnosno jačanja dolara bilo prebacivanja štednje u evrima u dolare, Dragašević kaže da nije.

- Možda je u iznosu povećana štednja u dolarima iz prostog razloga što je ova valuta ojačala, ali većeg prebacivanja štednje u dolarima nije bilo, pre svega jer postoje određeni faktori i rizici da bi se prešlo iz jedne valute u drugu - naveo je Dragašević.

Profimedia

Dodao je da i sada važi ocena Narodne banke da je bolje štedeti u dinarima nego u devizama i naveo da su tri razloga za to - održavanje relativne stabilnosti kursa, kamatne stope koje su relativno više na dinarsku nego na deviznu štednju i činjenica da se kamate na deviznu štednju oporezuju po stopi od 15 odsto a na dinarsku se ne oporezuju.

On navodi da su ove godine povodom Svetskog dana štednje i Nedelje štednje banke pokazale veću promotivnu aktivnost nego prethodnih godina.

- One se svode na to da je kamatna stopa na štednju nešto isplativija odnosno viša u odnosu na uobičajene kamatne stope u prethodnom periodu a banke takođe nude određene pogodnosti u smislu ročnosti na koje može da se štedi - rekao je Dragašević.

Dodao je da nije reč o uobičajenom oročavanju na godinu, dve, tri ili više, već o neuobičajenim periodima od devet, deset,15, 18 ili 25 meseci umesto recimo 24.

- Postoje i druge pogodnosti, stepenaste štednje i slično kojima neke banke odlučuje da privuče određene klijente. Nije reč samo o visini kamatne stope već i o pogodnostima ili mogućnosti da se razročenje štednje radi i pre samog roka dospeća, pri čemu se ne umanjuje kamata koja je do tada bila pripisivana - kaže Dragašević.

A šta kažu građani?

Građani u anketi Tanjuga kažu da se polako vraća poverenje u banke, dok su neki i dalje više za to da čuvaju novac u slamarici.

- Mislim da se poverenje u banke polako vraća, ali da su ljudi i dalje skeptični zbog ranijeg lošeg iskustva sa deviznom štednjom. Što se tiče valute, ljudi kažu da je švajcarac i dalje najbolja opcija - rekla je za Tanjug jedna sredovečna Beograđanka.

Profimedia

Njena starija sugrađanka smatra da se štednja isplati, kao i da je bolja štednja u banci, nego u slamarici.

- Ipak je 21. vek i štednja u banci je bolja, Valjda smo prošli vreme slamarice ali ne znam je li bolja dinarska ili devizna štednja - rekla je ona.

Neki od anketiranih građana rekli su da su kamate na štednju u bankama izuzetno male, te oročenje novca ne vide kao nešto što je isplativo.

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi