Šta ćemo sa inflacijom: Kakav je plan obuzdavanja cena spremila NBS

Da li je inflacija doživela svoj vrhunac, kao što je očekivano u prethodnim mesecima, ili će morati da se primene još neke mere da se obuzda rast cena koji je u oktobru dostigao i za Evropu visokih 15 odsto, videćemo danas.

Narodna banka Srbije će predstaviti redovan mesečni Izveštaj o inflaciji u kome će se naći prognoze i planovi institucije nadležne za stabilnost cena i deviznog kursa, ali ekonomisti ne očekuju neka čuda.

- Nije se ostvarilo predviđanje da će pik inflacije biti u avgustu, ali Narodna banka čini što može. Referenta kamata je podignuta i ovog meseca, pokušava se da se preko skupljeg novca ohladi tržište, da investitori teže, odnosno opreznije ulažu a potrošači manje troše. Ali, treba biti svestan da srpska centralna banka može da utiče samo na deo tržišta i to manji. Svi ozbiljniji krediti, od investicionih i onih za projektno finansiranje u privredi, do stambenih kredita građanima, su vezani za stranu valutu, i tu mehanizam referentne kamate NBS ne funkcioniše – kaže za 24sedam profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

U Srbiji su cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju porasle u oktobru u proseku za 1,9 posto u odnosu na septembar. Time je inflacija na godišnjem nivou narasla na 15 odsto, objavio je juče Republički zavod za statistiku. Oktobarska inflacija je u odnosu na poslednji mesec 2021. godine veća za 13,5 odsto.

Istovremeno, rekordna inflacija za poslednjih 40 godina u SAD je, izgleda „slomljena“. Nakon oštre i rane reakcije Federalnih rezervi koja je sa zatezanjem monetarne politike počela u martu, inflacija je u oktobru došla na 7,75 odsto, što je pad sa septembarski 8,2 odsto i značajno manje od nivoa cena iz juna 9,06 odsto.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Analitičari globalne investicione banka „Goldman Saks“ predviđaju da će bazna inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 2023. godine pasti na 2,9 odsto godišnje.

EU u većem problemu

Opšti nivo potrošačkih cena pao je i ponegde u EU, gde inače u zoni evra cene i dalje rastu. U oktobru su bile 10,7 odsto, što je za 0,8 procentnih poena više nego u septembru.

Međutim u Češkoj, na primer, inflacija pada i u oktobru je bila 15,1 odsto a u septembru 18 odsto. Tamo je to posledica uticaja mera Vlade, koja je subvencionisala trošak energije građanima, pale su i cene stanovanja, iako scene hrane i dalje rastu. Češka centralna banka je referentnu kamatnu stopu počela da diže čak u junu 2021. godine, ponekad i za čitav procentni poen, da bi danas bila na sedam odsto.

Srpska centralna banka je sa podizanjem referentne stope i poskupljivanjem novca krenula u julu ove godine, nakom „pokretanja“ i Evropske centralne banke, i to korakom od najviše pola procentnog poena, pa se postavlja pitanje da li je to kasno i malo.

- Američko tržište je elastičnije i tamo se reakcija privrede i potrošača na mere centralne banke brže prenose. SAD su primer pravog tržišta, na kome funkcioni8šu svi tržišni zakoni, i ono zbog velike kreditne zaduženosti reaguje odmah. Zbog toga se tamo tržište brže hladi nego u Evropi, a pogotovo kod nas. A očekivano je to što su oni prvi krenuli, jer najveća ekonomija veta vodi priču i u globalnoj ekonomskoj krizi. Evropa ima svojih problema i zbog toga se opreznije reagovalo, a to se onda preko trgovine i partnerskih odnosa u privredi prenosi i na nas – objašnjava Grubišić.

Prema ranije poslednjim objavljenim prognozama NBS, ukupna inflacija ostaće u Srbiji povišena do kraja ove i početkom naredne godine, Nakon toga će se naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine.

- Kada će se tačno smiriti inflacija je teško reći, niko ne može da vam kaže „15. decembra“, ali vidimo da su se cene energenata, koje u velikoj meri utiču na opštu inflaciju, stabilizovale. Doduše na visokom nivou. To daje nadu da bi stvar mogla da se ubrza – kaže Zoran Grubišić.

Ekonomski analitičar Saša Đogović je povodom poslednjeg podizanje referentne kamatne stope NBS rekao za 24sedam da se jednocifrena inflacija može očekivati tek krajem 2023. godine

Privreda trpi

A dok inflacija ponovo ne uđe u granice ciljanog koridora od 1,5 do 4,5 odsto, trpi privreda. Iz Svetske banke su početkom meseca rekli da otekle nedelje rekli da da su zemlje regiona Zapadnog Balkana, nakon snažnog ekonomskog oporavka od kovid krize početkom godine, u drugoj polovini doživele pad, zbog energetske krize, inflacije i rata u Ukrajini, pa su prognoze rasta korigovane na dole.

- Na fiskalnoj strani, mere koje su države preduzele za suzbijanje inflacije i visokih cena energenata imale su visoku cenu, naročito kod uvoznika energije kao što su Srbija, Severna Makedonija i Kosovo. Uvoz se značajno povećao zbog viših cena energenata i hrane, što je povećalo deficit tekućeg računa, a i javni dug se povećao u uslovima sve restriktivnijeg finansiranja - rekao je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Nikola Pontara.

Iz Svetske banke su dodali i da je na smanjenje procenjene stope rasta uticalo i usporavanje u evrozoni, koja je izvor tražnje roba i usluga, investicija i doznaka zemalja Zapadnog Balkana.

Zbog toga je stopa rasta privrede Srbije za ovu godinu prognozirana na nivou od oko tri odsto, a za 2023. godinu od 2,7 odsto. Međunarodni monetarni fond je još restriktivniji, pa iako za ovu godinu procenjuje rast BDP-a Srbije za 3,5 odsto, za sledeću samo 2,25 odsto.

A, podsetimo na nalizu Svetske banke iz 2019. godine. da bi udvostručila svoj BDP (7.250 dolara po glavi stanovnika u 2022.) Srbiji je potrebno 10 godina neprekidnog rasta od po sedam odsto. I sa takvim rastom Češka izgleda nedostižno je ona će već ove godine imati gotovo 24.000 dolara.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi