Upravo su poskupeli krediti u dinarima!

Izvršni odbor Narodna banke Srbije odlučio je danas da podigne referentnu kamatnu stopu, i to za 25 baznih poena, kao što se i očekivalo. Tako je sada referentna stopa NBS stigla do 5,5 odsto.

- Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na 6,5 odsto - ističe se u saopštenju NBS.

Kako su naglasili, pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje.

24sedam/Katarina Mihajlović Profimedia

- Time NBS doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno jedanaesto uzastopno povećanje, počev od aprila 2022. zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 450 baznih poena - naglašavaju u NBS.

Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope, kako dodaju, na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Sa skokom kamate centralne banke dolazi i do rasta međubankarske kamate na dinare belibor, što na kraju dovodi i do povećanja rata dinarskih kredita.

Šta taj rast od 25 poena znači prosečnom građaninu sa kreditom? Odgovor na to pitanje zavisi od toga da li mu je rata kredita fiksna ili varijabilna i da li ima valutnu klauzulu ili ne. Ako je kredit sa fiksnom ratom ili je rata varijabilna ali sa valutnom klauzulom, promena kamatne stope NBS ne znači ništa.

Kako raste kamata?

Srpska centralna banka utiče samo na čisto dinarske kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. A i to ne direktno nego preko belibora, međubankarskog indeksa koji je prosek kamatnih stopa po kojima banke međusobno pozajmljuju novac.

- Kada se poveća referentna kamatna stopa NBS prati je i belibor. Kako je on deo formule po kojoj se vrši otplata kredita, to znači da će i rata biti veća za postojeće kredite. Za nove kredite ne mora da znači, jer banke samostalno procenjuju koliko bi trebale ili mogle da podignu kamatnu stopu koju nude za novi kredit – objašnjava Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Profimedia/Pixabay

Referentan kamatna stopa NBS bila jedna odsto u januaru 2022. godine, i tada je tromesečni belibor („srpski euribor“) bio čak i manji od toga – 0,94 odsto, dok je šestomesečni bio 1,14 odsto. U to vreme je prosečna ponderisana stopa stambenog kredita u dinarima bila 6,69 odsto a keš kredita 9,93 odsto.

U junu je kamata NBS stigla na 2,5 odsto, belibor je bio na 2,54 i 2,68 odsto a kamata kod banke 9,8 i 11,71 odsto.

Stope otišle na 14 odsto...

Sredinom januara ove godine, u trenutku kada je NBS podigla kamatnu stopu na 5,25 odsto, belibor je bio 4,96 i 5,10 odsto, kamate su stigle na 10,68 i 13,39 odsto. Danas je, pre promene stope NBS, belibor 5,14 i 5,29 odsto, a kamate su preko 11 i oko 14 odsto.

Na keš kredit, recimo za automobil, od 700.000 dinara (oko 6.000 evra) na pet godina, uzet u januaru 2022. godine, to je rast u rati za 13 ili 14 meseci od oko 1.000 dinara.

Ukoliko rata više ne bi rasla, nova kamata će do kraja otplate biti veća za 46.280 dinara (394 evra), odnosno dužnik će vratiti banci 228.458 dinara umesto 182.176. dinara.

Šta stoji iza odluke IO NBS?

Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike s obzirom na to da bi snažniji rast Kine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja s višedecenijskog maksimuma.

Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu još uvek, kako kažu, utiču na rast bazne inflacije i, zajedno sa tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, u mnogim zemljama usporavaju obaranje inflacije.

- Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 odsto, i oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste. I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju, koja se ipak, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, i dalje kreće ispod ukupne inflacije i iznosila je 10,1 odsto međugodišnje u decembru - naveli su u NBS.

Izvršni odbor očekuje, kako dodaju, da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva.

- Nakon toga, u nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja - naglasili su u NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. marta 2023. godine.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi