Počeo Kopaonik biznis forum: Glavni rizik za budžet energetika, potrebne investicije (FOTO)

Jubilarni 30. Kopaonik biznis forum počeo je danas popodne, a ove godine okuplja oko 200 govornika, na 34 panela, tri plenarne sesije i četiri specijalna događaja. Kako su naveli organizatori, na Forumu će učestvovati više od 1.500 govornika i posetilaca.

Na jednom od početnih panela na temu "Makroekonomski trendovi u Srbiji i izazovi“ predsednik Fiskalnog saveta Srbije, Pavle Petrović, istakao je da su se makroekonomska kretanja Srbije u 2022. godini pogoršala, da je rast BDP-a iznosio samo 2,3 odsto, a da se inflacija snažno ubrzala.

Inflacija veliki problem

- Privredni rast Srbije u prethodne tri godine ne odstupa mnogo u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope – naveo je Petrović.

On je dodao da je veliki problem rast inflacije.

- Inflacija u Srbiji nije samo uvozna, najmanje trećina je domaćeg porekla. Visoka inflacija obuzdavana je kontrolom cena gasa i električne energije. Ipak, odlaganje poskupljenja energenata bila je loša ekonomska politika – rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, glavni fiskalni problemi su gubici javnih preduzeća iz energetskog sektora.

Tanjug/Jadranka Ilić

- Ukupan budžetski trošak gubitaka EPS-a i Srbijagasa tokom energetske krize biće između tri i 3,5 milijardi evra, što su ogromna sredstva. Skoro čitav deficit budžeta u 2022. posledica je gubitaka EPS-a i Srbijagasa jer bez ovih troškova deficit budžeta bi bio svega oko 0,4 odsto BDP-a – naglasio je Petrović.

- Ako uklonite troškove energetskog sektora, budžet Srbije bio bi uravnotežen, zato je glavni rizik za ovu godinu energetika - rekao je Petrović.

Energetska tranzicija

Za ozdravljenje EPS-a, kako je dodao, neophodne su investicije u oporavak proizvodnje, odnosno u nove rudnike.

- U dužem roku EPS mora snažno da investira i u energetsku tranziciju. Neophodne su ogromne investicije, više od 10 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina – naveo je on.

Julija Ustjugova, predstavnik MMF-a u Srbiji istakla je da je visoka inflacija problematična i da su njeni efekti veoma loši.

- U EU je inflacija išla od šest do preko 20 odsto. U Srbiji je oko 15 odsto, i razumemo da dve trećine dolazi zbog cena hrane i energenata, ali vidimo i da je bazna inflacija visoka, oko 10 odsto – navela je ona.

Tanjug/Jadranka Ilić

Kako je dodala, iako su centralne banke svuda u svetu zaoštrile monetarnu politiku, obuzdavanje inflacije ne treba da bude samo na tome.

- I fiskalna i monetarna politika treba da rade u tandemu. Kada govorimo o sektoru energetike, reforme su ključne i ovo je dugoročni izazov. Reforma energetskog sektora je u srcu programa MMF-a. Visoke cene energenata i domaća proizvodnja su naduvali troškove, i to značajno - istakla je predstavnica MMF-a.

Prema njenim rečima, reforme energetskog sektora su ključne u ubrzavanju tranzicije ka zelenoj energiji, i da ova tranzicija mora da se uradi brzo.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Saša Ranđelović, istakao je da je tačno da se najveći deo ovogodišnjeg planiranog deficita budžeta Srbije pridodaje energetskom sektoru.

Tanjug/Jadranka Ilić

- Razvijena Evropa planira sada da prepolovi deficit, dok u Srbiji on ostaje. Ako pogledamo javni dug, on je u Srbiji relativno skromno porastao. Srbija je sa 55 odsto javnog duga u odnosu na BDP gotovo evropska medijana, negde je na 15. mestu u Evropi, što je dobro – rekao je Ranđelović.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi