Srbi malo više veruju dinaru, štednja u domaćoj valuti daleko isplativija, ali...

Ukoliko je štediša oročio 100.000 dinara na godinu dana u decembru 2022. godine sledećeg decembra bi imao 2.500 dinara više nego da je pod bankarsku kamatu dao protivvrednost u evrima, kaže aktuelna polugodišnja analiza Narodne banke Srbije,

U srpskoj centralnoj banci ističu da se time još jednom potvrdilo da dinaru treba verovati a tako, ističu, se ponaša i dobar deo srpskih štediša jer je dinarska štednja znatno porasla prethodnih nekoliko godina.

Krajem 2023. godine dinarska štednja stanovništva ostvarila je novi najviši nivo na kraju jedne godine u iznosu od 138 milijardi dinara, da bi početkom 2024. godine nastavila svoj dinamičan rast i prema poslednjim operativnim podacima premašila 144 milijarde dinara.

„Rast dinarske štednje je rezultat pre svega očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čija je stabilnost održana i tokom veoma turbulentnih globalnih dešavanja“, ističu uz NBS.

Doduše dinarska štednja je i uz rast od 45% u poslednjih godinu dana, odnosno za osam puta u poslednjih jedanaest godina (sa 18 milijardi dinara na aktuelnih 144 milijarde) i dalje
12 puta nepopularnija nego štednja u evrima (trenutno 14,7 milijardi evra).

Ali, ono što jeste nepobitno je da se pri postojećem praktično fiksiranom kursu dinar za evro i relativno većih kamatnih stopa u dinarima, štednja u domaćoj valuti isplati.

U NBS su izračunali da se za jedanaest godina (od decembra 2012.), hipotetički ulog od 100.000 dinara do decembru 2023. godine uvećao za 43.000 dinara (370 evra) više od onog u evrima.

Kod ove dve štednje ne treba nikako zaboraviti ni povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje sa 15%.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Za kredite nema analize

Narodna banka Srbije na redovnoj osnovi promoviše dinarsku štednju, ukazujući na njenu veću isplativost i u dugom i u kratkom roku u odnosu na štednju u devizama, a kao deo strategije o dinarizaciji finansijskog sistema.

Bilo bi, naravno, zanimljivo videti i sličnu uporednu dugoročnu analizu kredita u dinarima i evrima, kao bi građani znali da li se više isplati pozajmljivati novac u domaćoj ili stranoj valuti.

Svaki ekonomista bi rekao da novac pozajmljujete u valuti u kojoj imate prihode, i tako se poštedite valutnog rizika od pada dinara, ali u slučaju Srbije u poslednjih nekoliko godina to ne mora biti slučaj pošto NBS kupovinom evra mnogo češće i jače „brani“ od gubitka vrednosti panevropsku nego domaću valutu.

„Relativna stabilnost kursa dinara prema evru“, kako to obično formuliše NBS, održana je i samo u 2023. godini neto kupovinom rekordnih 3,9 milijardi evra,

Time ne samo što je dinar „stabilizovan“ nego su i deviznih rezervi došle na istorijski najviši nivo od 24,9 milijarde evra krajem godine.

Na kraju, takođe treba istaći da je štednja nominalno svakako isplati(vij)a, ali i da realno gledano treba imati u vidu inflaciju. A ona je u 2023. godini u proseku bila 12,5% a išla je i preko 16% međugodišnje (u martu 16,2%).

Dati pare pod kamatu banci, ma kako mala bila, svakako je isplativije nego je držati u slamarici, ali tu je pregršt mnogo lukrativnijih opcija od ulaganja u državne obveznice do berzanskih indeksa i samih akcija kompanija na (inostranoj) berzi.

Glavni broker "Momentun sekjuritisa" Nenad Guijaničić ističe da je u poslednjih 10 godina ukupna „zarada“ na štednji u banci u evrima 11%, u dinarima 45% ali da je taj iznos u tom periodu uveliko pojela inflacija (u evrima samo za poslednju godinu).

U istom periodu, „konzervativni“ indeks Njujorške berze S&P500, na kojoj se može trgovati i iz Srbije, je porastao 227%.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi