„Mi smo crkvena banka sa jednim od najvećih kreditnih portfolija“

U Nemačkoj postoji skoro 3.000 banaka - od velikih banaka preko privatnih banaka i štedionica do zadružnih banaka.

Ali, postoje i banke za koje se ne bi očekivalo da se u današnje vrijeme bave finansijskim uslugama. Postoje dve banke koje pripadaju evangeličkoj crkvi i pet koje pripadaju katoličkoj crkvi. I one okreću milijarde evra.

Evangelička banka „Bank fur Kirche und Diakonie“ (KD Bank) sa sedištem u Dortmundu raspolaže kapitalom od skoro sedam milijardi evra i pripada među najveće zadružne banke u Nemačkoj. Katolička banka u biskupiji Essen (BiB) raspolaže kapitalom od skoro 6,5 milijardi evra.

Ako neko želi otvoriti račun u nekoj od tih banaka, ne mora se izjašnjavati o svojoj verskoj pripadnosti jer i KD Bank i BiB su univerzalne banke koje nude usluge privatnim osobama, od kredita za kupovinu automobila do finansiranja kupovine nekretnine.

Početak 1920-ih

KD Bank je kao i većina drugih crkvenih banaka osnovana 1920-ih kao zadruga za finansiranje crkvenih i karitativnih ustanova.

– Naš osnivač, teolog Martin Niemoler, hteo je da izgradi dečji vrtić, ali od štedionica i banaka nije mogao dobiti kredit za tu svrhu – napomenuo je predsednik Uprave KD Banka Ekehard Tisler.

 

 

Od njenog osnivanja težište delovanja banke se nije promenilo, dodaje Tisler: kreditiranje projekata Crkve. Pritom se radi o socijalnim stanovima, bolnicama, dečjim vrtićima i školama.

– Rado finansiramo i socijalne i ekološke projekte. Za to smo izdvojili kredite u iznosu od tri milijarde evra – ukazao je.

Tisler je kao primer istakao izgradnju jedne kuće za pomoć mladima u evangeličkom dekanatu Minhen. Osim toga, KD Bank kreditira izgradnju socijalnih stanova i sanaciju starih zgrada kako bi stariji ljudi, koji tamo dugo žive, mogli tu stanovati i u svojoj starosti, prenosi Biz portal.

Uslovi kreditiranja često povoljniji

Naravno da crkve mogu dobiti kredite za finansiranje svojih projekata i kod poslovnih banaka, kazao je Stefan Pol, profesor za finansije i kreditiranje na Rurskom univerzitetu u Bohumu.

Međutim, crkvene banke na tom području imaju određene prednosti, podsetio je, jer su one uvek investirale u „gradnju i održavanje, modernizaciju i proširenje tih zgrada i na tom području im je težište“. Uz to su uslovi kod crkvenih banaka često povoljniji nego kod velikih banaka.

Naravno da ni crkvene banke ne poklanjaju novac. No, kod zadružnih banaka nije reč o maksimiranju profita, tvrdi Tisler, nego o podsticanju socijalnih projekata. Pritom nastoje da se uspostavi dugoročni odnosi s klijentima, i to kroz korektne i povoljne uslove, rekao je Tisler.

Kad banke daju povoljne uslove, to ne ide na njihovu štetu. U tom smislu se crkvene banke ne razlikuju od poslovnih banaka. Tako je KD Bank sa svojih 250 zaposlenika u prošloj godini ostvario čistu dobit od 11,8 miliona evra. Vlasnicima to donosi dividendu od skoro četiri odsto. Većinu vlasničkih udela drže članovi crkvenih institucija.

 

 

Poređenja radi, štedionica „Sparkasse Dortmund“ s 1.250 zaposlenih i 300.000 klijenata ostvarila je dobit od osam miliona evra.

Pretvaranje u univerzalnu banku

Osim uobičajenih klijenata iz crkve i Đakonije, KD Bank u međuvremenu ima i 28.000 privatnih klijenata koji su često poslom ili kroz volonterski rad povezani s crkvom ili Đakonijom.

Udeo privatnih klijenata u bilansu banke u međuvremenu iznosi 10 odsto. Finansijski stručnjak Stefan Pol nije iznenađen trendom da klijenti koriste crkvene banke kao univerzalne.

– Brojni klijenti cene kad sve usluge dobiju od jedne banke, ne žele da kupovinu kuće finansira jedna, kupovinu automobila druga banka – naveo je.

Osim toga, kamate koje crkvene banke nude svojim klijentima za štednju po viđenju ili oročenu štednju nisu ništa lošije nego kod velikih poslovnih banaka ili štedionica.

To važi i za katoličku zadružnu banku BiB, „Bank im Bistum Essen“. I ovde je težište na finansiranju socijalnih ustanova – od njege starijih i nemoćnih do bolnica.

BiB zapošljava skoro 180 saradnika i ima bilans od 6,5 milijardi evra. To je novac kojim BiB želi nešto pokrenuti, rekao je predsednik Uprave Peter Gulman.

– Mi smo crkvena banka koja s 4,5 milijarde evra ima jedan od najvećih kreditnih portfolija – naveo je Gulman.

U socijalno-ekološku poslovnu politiku pripada i fond kojim se širom sveta finansiraju mikrokreditni instituti koji u zemljama u razvoju ljudima stavljaju na raspolaganje mikrokredite.

– Našim fondom za mikrokredite finansiramo ukupno više od 750.000 ljudi širom sveta – ukazao je Gulman.

Okretanje privatnim klijentima

U poređenju s velikim bankama, kao što je „Dojče Bank“, crkvene banke izgledaju kao patuljci. „Dojče Bank“ je prošle godine imao više od 90.000 zaposlenih i bilans od 1.300 milijardi evra.

Ali, crkvene banke ostavljaju dojam da mogu posebno uskladiti novac i etiku. Presudno je i za crkvene banke da poslovanje bude pozitivno. Tako je BiB prošle godine dobio 1.500 novih privatnih klijenata, a ta tendencija je u porastu.

Gotovo 15 odsto poslovnog volumena otpada na privatne klijente, istakao je šef Uprave Gulman.

– Privatni klijenti su važna ciljna grupa za banku koja je orijentisana socijalno-ekološki. Mi nismo banka koja se ne koncentrira samo na institucije, nego želi biti prisutna i među širokim slojevima društva – tvrdi Gulman.

Prisutnost u društvu znači i finansiranje konzumnih kredita i kredita za nekretnine. Da bankari BiB-a dobro znaju svoj posao vidi se iz bilansa prošle godine. Nakon odbitka svih poreza čista zarada je iznosila više od 30 miliona evra, prenosi Deutsche Welle.

Ni povoljni krediti za crkvene ustanove ne daju se bez zarade. Tako je dividenda za članove crkvene zadružne banke povećana na 3,5 odsto.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi