A neki bi „kupili stan“: Umesto para odlučio se za akcije, i postao multimilioner

Godine 2005. Dejvida Čoa, uličnog umetnika njegov obožavalac Šon Parker, prvi  predsednik društvene mreže Fejsbuk, angažavao je da naslika murale u unutrašnjosti prve kancelarije Fejsbuka u Silicijumskoj dolini.

Sličnu narudžbu za murale, ne toliko seksualno eksplicitne kao prve, vlasnik Fejsbuka Mark Zakerberg je naručio 2007. za sledeću kancelariju kompanije koja je iza poznate društvene mreže.

Ali, umesto da za te poslove uzme ponuđenih 60.000 dolara i "uloži ga u nešto", prosečnom Srbinu bi prvo na pamet pala neka nekretnina, Čou je odlučio da umesto keša uzme akcije kompanije Fejsbuk, čak i pored toga što je mislio da je postojeći poslovni model „smešan i besmislen“.

Ovaj, za srpske pojmove nepromišljen potez, Čou se naveliko isplatio, Kada je kompanija Fejsbuk izašla na berzu 2012. godine, njegovo parče, one dobijene akcije, su vredele stotine miliona dolara. Procene se ne slažu, idu od 200 miliona do čak milijarde dolara.

Potencijal je veliki, ali ne "pali" iz prve

Priča o Čou i Fejsbuku, ma kako jedinstven bila, priča je i o potencijalima ulaganja u neku kompaniju u nastajanju, posebno one sa inovativnim idejama.

Ulaganja u rane faze tehnoloških kompanija često nude potencijal za astronomske povrate, ali takođe dolaze sa značajnim rizicima.

U mnogim slučajevima povrata novca neće biti, i toga su svesni svi investitori „biznis anđeli“. Od pet ili deset investicija ostvari se kao pun pogodak možda jedna ali slučaj Fejsbuka ilustruje koliko to veliko može da bude.

Razlozi su brojni a prvi je blisko vezan sa tehnološkim kompanijama posebno - potencijal eksponencijalnog rasta: Tehnološki startapi, posebno u digitalnom domenu, mogu se brzo razvijati uz relativno niske marginalne troškove. Fejsbuk je porastao od fakultetskog projekta do globalne platforme sa milijardama korisnika za samo nekoliko godina.

Screenshot: Google Finance

 

Sledeća je - prednost prvog pokretača. Rani investitori mogu kapitalizovati na kompanijama koje se uspostavljaju kao lideri na tržištima u nastajanju. Fejsbuk je dominirao prostorom društvenih medija, dajući ranim ulagačima deo potpuno nove industrije.

Tu je i efekat mreže. Mnoge tehnološke kompanije imaju koristi od mrežnih efekata, gde vrednost proizvoda raste kako ga više ljudi koristi. Ovo može dovesti do nesrazmernih povrata za rane investitore koji ulažu pre nego što nešto uđe u široku upotrebu.

Ne treba zaboraviti ni to što  tehnološki startapi mogu da svoj put „završe“ inicijalnom
javnom ponudom (IPO) za izlazak na  berzu ili akvizicijom od veće kompanije, Oba slučaja omogućavajući ranim investitorima da ostvare ogromne dobitke.

Ali dobitak ne mora da bude samo u novcu, jer rani investitori često stiču vredne uvide u tehnologije i tržišta u nastajanju, a to im može značiti u daljem investiranju u neki sledeći startap.

Naravno, ovo je sve neizvesno, komplikovano, zahteva hrabrost i viziju, pa je možda bolje "uzeti keš". Ali s "ulaganjem" u nekretninu sigurno se ne postaje se milioner, jer sigurno nema rast vrednosti od 1.136%, koliko ima Fejsbuk od 2012. do danas.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi