Dokle će trajati „zlatna groznica“: Plemeniti metal na 2500+ dolara, a dogodine...

Treća decenija 21. veka je vreme nove zlatne groznice, ali samo zbog vrhunca cene koju postiže ovaj plemeniti metal korišćen u industriji, za nakit, ali i kao „sef“ za očuvanje vrednosti imovine u doba ekonomske nesigurnosti. Grozničavog interesovanja za zlatom bilo je i u prethodne dve decenije, periodu kada mu je cena narasla za 800%.

U tom trendu nastavila se ova godina, u kojoj su oboreni novi rekordi cene, od 2.550 dolara za finu uncu, i očekuje se da će se nastaviti naviše.

Georgi Hristov iz „Tavex zlato & srebro Srbija“ kaže da zlato beleži dugoročno konstantan rast cene već skoro pola veka i tretira se kao “investicija sigurnog utočišta”.

– Ukupna svetska tražnja za zlatom za drugi kvartal ove godine iznosi 1.258 tona, što je skok od četiri odsto u poređenju sa prošlom godinom. Štaviše, Svetski savet za zlato je izjavio da je ovo najjači kvartal otkako su počeli da vode evidenciju 2000. godine. Takođe, kupovine od strane centralnih banka su skočile za šest procenata u poređenju sa prošlom godinom, koja je takođe bila rekordna. Tako da očigledno možemo videti da je tražnja za zlatom trenutno na svom istorijskom maksimumu – objašnjava Hristov.

I kao što centralne banke širom sveta vide zlato kao osnovu stabilnih rezervi koja ne zavise od stranih faktora, tako sve više ovo shvatanje prihvataju i privatni investitori.

Centralne banke kupuju kao da je džabe

I u 2024. godini, nekoliko centralnih banaka je bilo značajan kupac zlata. Narodna banka Kine dodala je svojim rezervama približno 225 tona zlata, CB Turske je kupila oko 45 tona zlata u prvoj polovini godine, a Banka rezervi Indije 37 tona zlata.

Kupovini se, naravno u manjoj meri, pridružila i Narodna banka Srbije, koja takođe zlato gleda kao dugoročni štit od inflacije i kao stabilnu rezervu, pa ga trenutno u sefovima NBS ima za Srbiju rekordnih 46,5 tona.

Screenshot: Goldprice.org

 

Tražnja za investicionim zlatom u Americi i Evropi gotovo je konstantna. U SAD je ukupna tražnja za zlatom dostigla vrhunac 2021. godine, a trenutno iznosi oko 250 tona. Slična situacija je i u Zapadnoj Evropi. Investiciono zlato najjače „blista“ na tržištima na Istoku – primarno Kini, Indiji i Turskoj. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, kupovina fizičkog investicionog zlata je dostigla novi vrhunac na istoku i njihova ogromna tražnja je jedan od ključnih faktora koji gura cenu zlata gore.

Kina je najveće tržište zlata na svetu i procena je da svake godine uvoze 1.300 tona zlata u formi investicionog zlata i zlata za nakit. Zlato kao investicija u Kini se tretira kao jedna od najsigurnijih i najodgovornijih kupovina.

– Tražnja za investicionim zlatom u prvom kvartalu ove godine je skočila za 68% u poređenju sa prošlom godinom, što je apsolutno nezamisliv rast za samo godinu dana - objašnjava Hristov.

U Srbiji je najčešća kupovina vrednosti oko 200 evra.

– Možemo da zaključimo da je u ostalim zemljama u regionu ovaj iznos veći, i to je potpuno normalno. Dobar znak je da ovaj iznos svake godine postaje veći i da broj ljudi koji se odlučuju da ulože u investiciono zlato raste – kaže Hristov.

On ističe da je tržište u Srbiji još relativno novo i da je očekivano da će rasti, bez obzira na globalne događaje.

– Inflacija je najviše gurala cenu zlata poslednjih godina. Osim toga, zlato je univerzalno, svetski prepoznatljivo i svuda standardizovano. Nije vezano za jednu državu, jedno tržište ili jednu valutu. Može da se kupi i proda bilo gde u svetu za cenu blizu berzanskoj. To daje veliku fleksibilnost investitorima i čini zlato jako pristupačnom investicijom, a relativno ograničena ponuda mu daje stabilnost cene – kaže Hristov.

Kako će se ta cena kretati u budućnosti, teško je predvideti i stručnjacima, a kamoli onima koji, manje ili više, investiraju u kupovinu zlata. Što se tiče kratkoročne prognoze, ona je kao i kod one vremenske, izvesnija. Mada i tu analitičari imaju podeljena mišljenja čak i kada se radi o ceni zlata u 2025. godini.

Lukman Leong iz „Tehnopedije“ predviđa da bi zlatom moglo da se trguje po ceni od 3.000 dolara ili više zbog snažne fizičke potražnje, posebno iz Kine.

– Znamo da je potražnja za zlatom na fizičkim tržištima veoma visoka. Sve što se proizvodi je rasprodato i uglavnom preuzima kineska centralna banka. Zaliha zlata Kine je i dalje manja od 10% njenih ukupnih deviznih rezervi. Biće potrebno mnogo vremena da zemlja poveća svoje zalihe zlata na željenih 10% tog iznosa – kaže Leong.

Analitičar „Traderinda“ Vahi Laksono raspon cene vidi od 2.300 do 2.500 dolara po unci u 2025. godini.

– Zlato je u fazi konsolidacije i potencijalno formira osnovu pre sledećeg „bikovskog“ uspona tržišta – rekao je Laksono, a prenosi „Tehnopedija“.

„ANZ Research“, deo istoimene australijske banke, cenu zlata sledeće godine vidi na 2.600, a „Trading Economics“ na 2.425 u prvom kvartalu 2025. godine, dok je cena kod „Fitch Ratings“ samo 1.900 dolara u 2025. godini.

Profimedia/Pixabay

 

Međutim, ima i drugačijih mišljenja. Direktor „PT Laba Forexindo Berjangka“ Ibrahim Asuaibi smatra da će cena „omekšati“ na 2.100 dolara po unci, jer se očekuje da će se geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i u Evropi smanjiti.

I ING je revidirao svoju junsku prognozu cene zlata naniže - na 2.300 dolara po unci, sa 2.310 dolara, a „TD Economics“ vidi stabilnu cenu na 2.350 dolara po unci u prvom kvartalu 2025. godine, sa padom do poslednjeg na 2.175 dolara.

Kod srednjeročne prognoze od pet godina, zadržan je optimističan pogled na cenu zlata. U 2026. godini, ING očekuje da će cena zlata blago opasti na 2.240 dolara po unci, „Fitch Ratings“ na 1.700 dolara, dok Laksono iz „Traderindo“ zadržava cenu na nivou između 2.550 i 3.000 dolara po unci, dok Lukman Leong predviđa da bi cena zlata od 3.000 dolara mogla biti dostižna u tom vremenskom okviru.

– Mnoge stvari se mogu dogoditi za pet godina, uključujući globalne ekonomske krize. Dakle, biti optimističan u vezi sa zlatom je racionalno – zaključuje Laksono, dok Leong dodaje da će se „kratkoročni faktori, kao što su dedolarizacija, geopolitičke zabrinutosti i potražnja iz Kine, nastaviti na duži rok“.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi