Zaposlenih sve više, plate sve veće... ali to može biti i loše
Zaposlenost blago raste, zarade još više, ali ova naizgled idealna situacija u Srbiji preti da se otme kontroli, upozoravaju ekonomski stručnjaci
Na tržištu rada u Srbiji situacija bi mogla da se posmatra kao veoma dobra, zaposlenost je u stalnom rastu, nezaposlenost opada i na rekordnim je nivoima, a plate značajno rastu, i to u realnim a ne samo nominalnim iznosima. Međutim, ova, naizgled idealna kombinacija mogla bi da u konkretnom slučaju na duži rok dovede do ozbiljnih problema, upozoravaju ekonomski analitičari.
– U Srbiji je rast plata daleko iznad rasta produktivnosti, kojim bi to opravdavala, i ako se nastavi u dužem periodu, to će imati negativne implikacije na inflaciju, zaposlenost i spoljnu trgovinu. Kod nas, 1,7 miliona radnika, 73 odsto od ukupnog broja, radi u privatnom sektoru, i tu poslodavci koče taj rast plata, inače bi bile i veće – upozorio je danas prof. Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na prezentaciji novog izdanja FREN-ovog „Kvartalnog monitora“.
Prosečna plata je trenutno u Srbiji 97.835 dinara neto za jul (836 evra), i na tu sumu je stigla uz povećanje u drugom kvartalu ove godine od 9,6% realno (sa odbijenom inflacijom), a u prvom polugodištu za 9,2%. To je gotovo tri puta više nego što je bio rast produktivnosti od 3,7%.
Kada se to sračuna, rast jediničnih troškova rada za poslodavce od 5,7% stvara pritisak na povećanje cena proizvoda i usluga, a to posledično može doneti manji izvoz (zbog smanjene konkurentnosti), kaže analiza FREN-a.
Pročitajte još:
– Trenutno se veće plate više isplaćuju iz profita, koji su bili povećani proteklih godina, ali to na duži rok neminovno podiže cene, a time i svima inflaciju. Međutim, možda situacija i nije tako ozbiljna, jer nisam baš siguran da naša statistika dobro beleži zaposlenost. Ako je rast zaposlenosti manji, onda je produktivnost veća i problem je manji – kaže Arsić.
Državnih službenika nije previše, već...
Po pitanju zaposlenosti i plata, Milojko Arsić negira još jedno uvreženo mišljenje u javnosti – da u Srbiji previše ljudi radi u državnoj službi.
Argumenti za sumnjičavost se nalaze u tome da se, na primer, nivo povećanja zaposlenosti u drugom kvartalu značajno razlikuje u zavisnosti od toga šta je izvor podataka, čak i kod iste institucije – Republičkog zavoda za statistiku.
Po Anketi o radnoj snazi, ukupna zaposlenost je u tromesečju povećana za 1,7% međugodišnje, pri čemu je formalna zaposlenost (radnici prijavljeni „za stalno“) imala rast od 2,3%.
S druge strane, ističu iz FREN-a, registrovana zaposlenost koju RZS procenjuje na osnovu administrativnih podataka Ministarstva finansija (porez na plate) i Ministarstva za socijalnu zaštitu (registar CROSO), pokazuje za isto vreme stagnaciju – tj. rast od samo 0,3%.
Radnicima svanulo, a poslodavcima...
Rast plata u Srbiji nije izuzetak, jer plate rastu i u Evropi, SAD, Aziji… i to toliko da takođe brinu i stručnjake centralnih banaka, posebno ECB i Feda, koji pred svaki sastanak o promenama kamatnih stopa pomno gledaju podatke o platama jednako kao i o cenama (inflaciji).
Nije problem minimalac
Određivanje minimalne zarade u Srbiji uvek podigne buku u javnosti u avgustu i septembru, ali prema stručnjacima FREN-a, to nije realan, pravi problem.
Specifično za Srbiju je da osim „svetskog“ razloga - opšteg nedostatka radne snage (na Zapadu) - postoji i onaj lokalni. A taj isti razlog podiže i zaposlenost.
– U Srbiji zaposlenost raste i zbog toga što pada i neformalna zaposlenost (rad na crno). A ona pada jer su sada radnici u povoljnijem položaju zbog opšteg nedostatka radne snage, veoma izraženog u pojedinim oblastima, ali i zbog toga što digitalizacija u plaćanju i finansijskoj kontroli smanjuje prostor sive zone – zaključuje profesor Milojko Arsić.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari