Biznis za koji je i DRI sve više zainteresovana: Kuda godišnje ode 4 milijarde evra

Kroz sistem javni nabavki, odnosno uređene i kontrolisane nabavke robe i usluga državnih organa, institucija i preduzeća, u Srbiji se svake godine obrne posla za četiri milijarde evra. Sa državom, u ovom ili onom obliku se sklopi više od 120.000 ugovora, za 12.000 naručilaca koje potrebnim (ali i nepotrebnim) opskrbljuje neko od 3.000 registrovanih ponuđača.

Zbog svih ovih brojki ovaj sistem kroz koji ode petina državnog budžeta je veoma važan za poreske obveznike, a i trebalo bi da bude zanimljiv i za kontrolu i javnosti i nadležnih institucija. I zbog toga ne čudi je sve više u fokusu pažnje Državne revizorske institucije, rečeno je NALED-u na medijskoj radionici o javnim nabavkama organizovanoj u okviru projekta koji podržava i Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju SIDA.

– U svakom izveštaju DRI pomene se neki primer kršenja zakona u javnim nabavkama, i to do sada kada se gledalo samo da li se propisi, odnosno slovo zakona, poštuje. A sada je DRI počeo dase bavi i svrsishodnošću neke javne nabavke, odnosno zašto je uopšte nešto nabavljeno, da li je i kako urađeno istraživanje tržišta, kako se došlo do „očekivane cene“ – istakao je ekspert za javne nabavke advokat Saša Varinac iz kancelarije Litričin Law.

A DRI je samo jedna od institucija koje proveravaju kako se troši „narodni novac“, jer  prevashodna kontrola državne kase je na Sektoru za budžetsku kontrolu Ministarstva finansija, ali u krajnjoj instanci i na tužilaštvu i sudovima. Jer, za kršenja zakona o javnim nabavkama predviđene su kazne od šest meseci do pet godina zatvora i za ponuđača i za naručioca, a za velike javne nabavke vrednosti veće od 150 miliona dinar (oko 1,3 miliona evra) i od jedne do 10 godina.

– Međutim, presuda za javne nabavke je jako malo, svega desetak slučajeva godišnje a razlog je neprecizno opisano „biće“ krivičnog dela u zakonu, pa se tužioci ili ne odlučuju da pokreću slučaj, ili ga vode po drugim osnovama, „zloupotreba službene dužnosti“, korupcija i slično – objašnjava Varinac.

A samo EPS ili Fond za zdravstveno osiguranje imaju na hiljade javnih nabavki godišnje, i to velikih iznosa, a u svakoj može biti i nekoliko stotina tzv. partija, odnosno vrsta robe ili posla koji se naručuje.

24sedam.rs/G.M.Š.

 

Koliko je zdravstvo, gde se s jednog mesta nabavlja za čitav jedan sistem, pogodno tlo za „nameštene tendere“, vidimo i iz aktuelne afere u Hrvatskoj gde je zbog takve optužbe uhapšen resorni ministar.

Nije sve u cena

To koliko su javne nabavke komplikovane za organizovanje i praćenje, govori i to da od tri glavna segmenta celog procesa- planiranja, sprovođenja konkursa i realizacije ugovora – malverzacije su moguće, i u praksi su ponekad i očigledne, u sva tri.

– Iako većina u javnosti gleda samo određeni konkurs i da li je sporan zbog iznosa, kvaliteta robe ili usluge i da li je „skrojen za nekoga“, problemi sa javnim nabavkama zapravo počinju već od godišnjeg plana, koji je osnovni dokument i bez njega nema pojedinačne nabavke. Tu je pitanje da li je nešto opravdano nabaviti, a onda i po kojoj ceni i kakvog kvaliteta. Tek onda dolazi pitanje  „krojenja“ konkursne dokumentacije, u kojoj se kroz zahtevane tehničke specifikacije neke opreme, ili referenci, sertifikata ili kadrova samog ponuđača, može odrediti ko že na tenderu „da prođe“ – objašnjava advokat Varinac.

Tu čak ni ono za šta se „uhvati“ najveći broj ljudi kada pomene neki javni tender, a to je cena, ne igra zaista presudnu ulogu.

– Cena može da bude i veoma niska, a da se onda aneksima ugovora znatno poveća. Svi ti aneksi se, kao i svi drugi dokumenti vezani za javnu nabavku, obavezno nalaze na Portalu javnih nabavki, ali oni koji izgube na tenderu s jednom cenom a posle se za posao plati neka druga ne mogu mnogo da učine. Eventualno da obaveste o svojim sumnjama u regularnost posla Komisiju za javne nabavke ili budžetskuinspekciju ali ništa više od toga – ukazuje ovaj ekspert za ovu oblast.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi