Kada će privreda i građani Srbije plaćati transfer evra 6x manje

Srbija uskoro kreće stopama komšija sa Zapadnog Balkana, iz Crne Gore i Albanije, i ulazi u evropski sistem jedinstvene zone plaćanja u evrima. To će, kaže generalni direktor Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije (NBS), Nenad Petrović, dovesti do jeftinijeg i efikasnijeg platnog prometa za naše građane i privredu.

U srpskoj centralnoj banci očekuju da će Evropska komisije potvrdu o spremnosti naše zemlje da dostavi već početkom decembra, a onda bi usledila kratkotrajna formalna aplikacija pa potom i tehničko sprovođenje SEPA kroz ceo domaći bankarski sistem.

– Prema nekim analizama koje je sprovela Svetska banka u prethodnom periodu, naša mikro, mala i srednja preduzeća plaćaju gotovo šest puta veće provizije nego njihovi pandani unutar EU. Njihova procena u toj analizi je bila i da ukoliko se troškovi doznaka snize za tri procentna poena, da će se ostvariti uštede od blizu pola milijarde evra, što nije zanemarljivo. To govorimo za region Zapadnog Balkana – zaključio je Petrović.

Iz NBS kažu da je sa naše strane urađeno sve što je u ovoj fazi bilo neophodno za priključenje. Sada se čeka Evropska komisija da nam dostavi mišljenje, nakon čega će sam proces formalnog podnošenja aplikacije i priključivanja biti u vrlo kratkom roku.

Petrović je naveo i da su spremnost Srbije za ulazak u SEPA sistem potvrdili i eksperti Svetske banke koji godinama unazad našu zemlju ističu kao zemlju regiona sa najrazvijenijim platnim sistemom, a i pre nekoliko meseci su dali mišljenje da je naš nacrt aplikacije najdetaljniji i najkompletniji koji su do tada imali prilike da vide.

– NBS u poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na usklađivanju se standardima EU tako da su naši propisi u okviru oblasti platnih usluga, bankarskog poslovanja, kao i sprečavanja pranja novca u potpornosti usklađeni sa relevantnim propisima EU koji su uslov za SEPA sistem – kazao je Petrović.

Kako je rekao, Srbija je radila i na tome da se mišljenje za pristup ovom sistemu dobije ranije, međutim u EK zbog nedostatka kapaciteta nisu bili u mogućnosti da ubrzaju sam proces davanja mišljenja, jer je skoro istovremeno podneto nekoliko aplikacija za priključenje.

– Mi smo još i dodatno imali zahtev od EK, a koji nije postao u slučaju drugih ekonomija regiona, da uz nacrt aplikacije dostavimo i usvojene tekstove propisa od strane parlamenta Srbije i NBS, što je sam moment podnošenja aplikacije odložilo za neko vreme – objasnio je Petrović.

Povezivanje sa IPS sistemom u Srbiji

Generalni direktor Sektora za platni sistem ističe i da se u međuvremenu, dok se čeka EK, ne gubi vreme i da se na našu inicijativu a u saradnji sa Evropskom centralnom bankom (ECB) radi na tehničkom povezivanju postojećeg sistema za instant plaćanja Srbije (IPS) sa sistemom za instant plaćanje ECB.
To će građanima i privredi kod obavljanja platnog prometa sa inostranstvom obezbedi isti nivo servisa koji postoji u domaćem platnom pometu već šest godina od kada je uveden sistem za instant plaćanja NBS.

– Povezivanjem ova dva sistema, rokovi za realizaciju međunarodnog plaćanja će se skratiti i biće nekoliko sekundi, a ne kao što je to danas slučaj gde se transfer sredstava obavlja u roku najkasnije istog ili narednog poslovnog dana u zavisnosti kada je korisnik doneo platni nalog u banku – rekao je Petrović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, poenta i cilj celog ovog procesa je da građani dobiju bolji servis nego što je trenutno slučaj u bankama.

„Širenje“ na banke nije baš jednostavan posao

Petrović je naveo da su se sistemu SEPA do sada priključile Albanija i Crna Gora, dok su ostale ekonomije regiona u nekoj fazi pristupanja, ali i da kod njih taj sistem neće funkcionisati neko vreme.

Naime, formalno priključenje neke zemlje SEPA sistemu je samo prva faza, nakon koje sledi druga koja je značajno izazovnija u tehničkom smislu i koja podrazumeva priključenje pojedinačnih banaka u evropski platni sistem putem kojih će se realizovati SEPA plaćanje.

– Crna Gora koja je prošle nedelje pristupila SEPA području, uradila je tu prvu fazu, ali prema informacijama koje su javno objavljene, banke u toj zemlji neće moći da podnose zahteve za priključenje u SEPA pre aprila naredne godine. Sama realizacija plaćanja biti moguća tek od oktobra 2025. naravno uz uslov da i same banke obezbede te tehničke pripreme u svojim informacionim i sistemima – objasnio je sagovornik Tanjuga.

Petrović je naveo i da veruje da će nakon pristupanja Srbije SEPA području ova druga faza za naše banke biti značajno kraća, zbog kako objašnjava učešća u sistemu za instant plaćanje NBS .

– Banke u Srbiji su već u velikoj meri u tehničkom smislu spremne za primenu SEPA standarda i da koriste formate poruka koje se koriste u okviru tog područja – rekao je on.

Srbija, srećom, ima IPS i namera centralne banke Srbije je da se taj sistem NBS direktno poveže sa sistemom za instant plaćanje ECB, a ne da se svaka banka pojedinačno priključuje u taj sistem. Time će i troškovi tehničkog prilagođavanja banaka u Srbiji dodatno sniziti, a što je ujedno i uslov da provizije za korisnike, građane i privredu budu niže, kažu iz NBS.

– Mi vodimo računa o tome da ceo proces priključenja ne prouzrukuje ogromne troškove za banke, pa da onda ne dobijemo efekte kroz smanjenje provizija za građana i privrede. Znači gledamo u svakom momentu da ti troškovi prilagođavanja budu što niži da bi banke mogle da ponude i niže provizije za krajnje korisnike – kazao je Petrović.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi