Koliko ko u Srbiji zarađuje godišnje

Godišnja zarada prosečnog plaćenog radnika je u Srbiji 2022. godine bila 1.366.633 dinara odnosno 640,30 dinara po času rada, objavio je Republički zavod za statistiku.

Ovaj godišnji iznos zarade (koja je u 2022. bila oko 11.630 evra) nešto je što u razvijenom svetu zna svaki zaposlenim i to u bruto iznosu, jer na svoju zaradu plaća porez. U Srbiji se, kao i u regionu, više barata sa onim što se „donese kući“, odnosno tzv. neto zaradom, pa tako slabije znamo i koliko poreza platimo državi, koliko nas košta zdravstveno osiguranje a koliko odvajamo u penzijski fond.

Prosečena zarada nije i ona koju ima najveći broj zaposlenih u Srbiji, i toj brojci je približnija medijalna zarada. Ona je u pomenutom periodu bila 1.108.667 dinara (oko 9.440 evra), odnosno 81,1% prosečne godišnje zarade.

Ovom prilikom RZS je „razbio“ plate prema segmentima tako da se vidi da najveći deo zaposlenih, oko 21% ostvaruje godišnju zaradu u intervalu od 600.000 do 800.000 dinara (5.100 -  6.800 evra), a ta dodatnih 15,9% zarađuje između 800.000 i milion dinara (do 8.500 evra).

Godišnju zaradu manju od 600.000 dinara, što je bilo oko 425 evra mesečno bruto, primilo je 4,6% zaposlenih, a veću od 1,4 miliona dinara (oko 990 evra) 29,5% zaposlenih.

RZS navodi i da imajući u vidu da se u ovom istraživanju niskim zaradama smatraju zarade manje ili jednake dve trećini medijalne zarade po času, udeo zaposlenih sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih iznosi 21,8 odsto, odnosno malo više od petine zaposlenih je ostvarilo zaradu manju od 350 dinara po času.

Više obrazovanje i veća firma, veća i plata

U objavljenom istraživanju je navedeno i da je utvrđeno da postoji pozitivna korelacija između visine zarade i nivoa kvalifikacije, jer zaposleni sa nivoima obrazovanja sedmog i osmog stepena zaradili su 2,4 puta više od zaposlenih sa najnižim nivoima obrazovanja, odnosno 1,8 puta više od zaposlenih sa nivoima obrazovanja trećeg i četvrtog stepena.

Statistički podaci pokazuju da kada su u pitanju zarade prema godinama starosti, najvišu zaradu, od 1.445.970 dinara, ostvarili su zaposleni starosti od 30 do 39 godina, dok je najniža zarada, u iznosu od 1.281.332, zabeležena kod zaposlenih koji pripadaju grupi starosti od 15 do 29 godina.

Kada se posmatraju zarade zaposlenih prema veličini poslovnog subjekata, primetno je da su zaposleni u velikim poslovnim subjektima sa više od 1.000 zaposlenih ostvarili za 32,5 odsto višu zaradu od onih koji su zaposleni u poslovnim subjektima sa 10 do 49 zaposlenih.

Da zaposleni sa višim nivoom kvalifikacije zarađuju više, potvrđuju i podaci o prosečnim zaradama po zanimanjima i očekivano najviše zarade ostvarili su zaposleni u grupi zanimanja Rukovodioci (direktori), funkcioneri i zakonodavci i ona je za 66,1 odsto veća od ukupnog proseka, zatim zaposleni iz grupe zanimanja Stručnjaci i umetnici, dok su najniže zarade zabeležene kod zaposlenih u Jednostavnim zanimanjima i zaposlenih u Uslužnim i trgovačkim zanimanjima.

Platni jaz između žena i muškaraca iznosio je 12,1 odsto, odnosno žene su u proseku bile manje plaćene od muškaraca za 12,1 odsto.

Statistički podaci pokazuju i da su kvartalni i godišnji bonusi bili isplaćeni gotovo jednoj četvrtini (23,2 odsto) od ukupnog broja zaposlenih i oni su u proseku iznosili 33.145 dinara, što predstavlja 2,4 odsto prosečne godišnje zarade.

Zaposleni su u proseku imali pravo i na 26 dana godišnjeg odmora, pri čemu su zaposleni u privatnoj svojini imali pravo na 22 dana, a u državnoj svojini na 31 dan godišnjeg odmora.

Prosečan broj plaćenih časova rada za oktobar 2022. godine iznosio je 171.

RZS podseća da se Istraživanje o strukturi zarada sprovodi se na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici u četvorogodišnjoj dinamici. Ovo istraživanje za 2022. drugi put se sprovodi kao redovno istraživanje, a prethodno je sprovedeno za referentnu 2018.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi