Bitka za mlade se vodi i porezima

Sa veoma crnim demografskim trendom u razvijenom svetu, a pogotovo u Evropi, gde je u svakoj novoj generaciji sve manje dece, države će morati da se bore za svakog novog stanovnika. Bilo za nekog da ga rode, bilo za nekog ko će biti privučen i naturalizovan.

Ponuditi otvorenu granicu i dobro plaćen posao više nije dovoljno i zato se sada u svetu uveliko vodi i poreska bitka za mlade, piše poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).

„Oružje“ u toj veoma ozbiljnoj borbi su različiti podsticaji kako bi se zaustavio odliv, a obezbedio priliv „mozgova“. I Srbija nudi više ovakvih olakšica, ali našoj zemlji trenutno nedostaje opšti poreski podsticaj za najsperspektivnije među stanovnicima - mlađu populaciju.

Svaka nova generacija donosi svoj stil života i drugačije stavove prema društvu u kojem živi, od odnosa prema obrazovanju i poslu do kulturnih vrednosti i potrošačkih navika. Starije generacije po pravilu ne odobravaju takve promene. One mladima nalaze brojne mane i tvrde da su razmaženi i lenji, za razliku od prethodnih generacija.

Generacijski jaz je vidljiv i danas, ali je podjednako uočljivo da uprkos zamerkama starijih, države vode sve oštriju borbu upravo za mlade, kako bi ih zadržale „kod kuće“ i, ako je moguće, privukle i one „sa strane“, koji mogu doprineti razvoju nacionalne ekonomije.

Bitka za mlade postaje doslovno borba za budućnost, usled sve većeg nedostatka radne snage u celom svetu, naročito u Evropi. Kada se tome doda demografski trend da se poslednjih decenija neprekidno smanjuje broj dece po generaciji, nije teško zaključiti zašto države moraju da se bore za svakog novog stanovnika.

Iz tih razloga, sve veći broj zemalja uvodi posebne programe za mlade, uključujući i različite poreske olakšice.

Kako mlade (sada) cene Portugalci

Jedan od najaktuelnijih primera je Portugal. Ova država se tokom poslednjih petnaest godina, koje su obeležile lančane svetske krize, suočava sa pravim egzodusom mladih. Prema nacionalnoj statistici, u periodu od 2008. do 2023. godine Portugal je napustilo više od 360.000 ljudi starih od 15 do 35 godina, u potrazi za boljim životom u bogatijim evropskim zemljama.

Mladi čine dve trećine svih portugalskih emigranata tokom pomenutog perioda. Neki od ključnih razloga za njihovo iseljavanje iz Portugala su visoka nezaposlenost, niske plate i sve skuplje nekretnine, koje postaju nedostižne za mlade koji žele da obezbede krov nad glavom.

Portugal je poslednjih godina pokušao da preokrene ovakav trend, između ostalog i privlačenjem ulaganja u profitabilne industrije koje su atraktivne mladima, poput IT sektora. Ova evropska država nastoji da se profiliše kao veoma pogodno mesto za razvoj tehnoloških startapa, koji su 2021. privukli 1,5 milijardi evra stranih investicija.

Pixabay

 

Prema izveštaju Mapping Portugal’s Startup Landscape 2024, tokom proteklih pet godina broj startap kompanija se neprekidno povećavao, a taj rast je iznosio 16% od 2023. do 2024. godine. One su otvorile više od 26.000 radnih mesta i ostvarile su ukupno 2,6 milijardi evra prihoda u ovoj godini, od toga 1,5 milijardi od izvoza.

Međutim, svaka industrija ima svoje uspone i padove i jednom stečena slava ne znači dugotrajni uspeh u nekoj oblasti, pa makar imali plaže, dobra vina i hranu kao Portugal.

Zato je tamošnja vlada predložila da se za mlade od 18 do 35 godina starosti (što je granica u kojoj u Srbiji država nekog smatra „mladim“, vidi se po aktuelnim subvencionisanim kreditima za stanove), uvede poseban program poreskih podsticaja na deset godina.

Predlog podrazumeva oslobađanje od poreza na prihode do 28.000 evra u prvoj godini, dok bi u naredne tri godine 75% tog iznosa bilo neoporezivo. Neoporeziv iznos bi se smanjio na 50% od pete do sedme godine, a na 25% od osme do desete godine.

Pre toga, na snagu je stupilo izuzeće od poreza na imovinu i takse za mlade do 35 godina koji kupuju prvi stan. Nova politika bi se odnosila i na strance, jer vlada želi da privuče mlade ljude da se presele u Portugal.

Naravno, na sličnu ideju su došle i druge države. Tako je u Nemačkoj donet predlog da se smanji porez za 10-30% za visokokvalifikovane radnike iz inostranstva, koji bi pristali da rade u toj zemlji.

Hrvatska je u potpunosti ukinula godišnji porez na dohodak za fizička lica mlađa od 25 godina, dok je za lica starosti između 26-30 godina poreska obaveza umanjena za 50%.

Francuska i Španija imaju razrađene svoje sisteme poreskih olakšica za mlađu populaciju, naročito za one koji se odluče da pokrenu sopstveno poslovanje.

Podsticaji u Srbiji na dobrom putu

Srbija ne zaostaje za drugim zemljama koje imaju znatno veće budžete i dužu tradiciju u preduzetništvu. Trenutno postoji nekoliko aktivnih poreskih podsticaja za mlade sugrađane.
Pored dupliranja neoporezivog iznosa za godišnji porez za mlađe od 40 godina, postoji i više podsticaja koji smanjuju poresko opterećenje poslodavcima za određene kategorije zaposlenih.

Tako je već godinama na snazi olakšica za zapošljavanje lica koja su iz preduzetničkog angažovanja prešla u radni odnos i koja se naročito koristi u IT industriji. Tokom poslednje dve godine, uvedene su posebne olakšice poslodavcima za zapošljavanje kadrova koji su se školovali u inostranstvu, kako bi se mladi koji sve više odlaze u druge države radi studiranja ili profesionalnog usavršavanja motivisali da se nakon toga vrate u Srbiju.

Podsticaja ima i za strance. Kada je počeo rat u Ukrajini, doneta je odluka da se za lica koja se nastane u Srbiji i zaposle kod domaćeg poslodavca umanji obaveza za porez i doprinose i do 70% od ukupne obaveze.

Za korišćenje ovog podsticaja potrebno je da to lice boravi duže od godinu dana u Srbiji i da ima platu određene visine. Iako je podsticaj namenjen poslodavcima, on omogućava da se zaposlenima poveća neto zarada jer je trošak isplate zarade sa ovim subvencijama niži.

Pored ovoga, još 2019. godine uvedene su zakonske izmene s ciljem da se privuku digitalni nomadi koji posećuju Srbiju da što duže borave u njoj. Tako se država odrekla prava da naplaćuje porez na dohodak zarađen radom na teritoriji Srbije za stranog poslodavca, za strance koji provedu do 90 dana u našoj zemlji.

I poreznici moraju da budu inovativni

Ono što trenutno nedostaje našem poreskom sistemu je opšti podsticaj za mlađu populaciju. Neki od programa, kao što je „Moja prva plata“, nisu dali očekivane rezultate jer postoji više ograničavajućih faktora zbog kojih se poslodavci ne odlučuju na korišćenje ovih programa.

Takođe, način oporezivanja dohotka u Srbiji je tako koncipiran da fizičko lice nema mogućnost da dobije bilo kakav povraćaj ili umanjenje poreza koji se plaćaju na prihode iz radnog odnosa. Naime, poslodavac je obavezan da obračuna i uplati porez za svog zaposlenog, bez mogućnosti da taj zaposleni traži deo poreza nazad.

Jedan od zanimljivih primera iz sveta je sistem poreskih olakšica koji postoji u skandinavskim zemljama. On podrazumeva da se deo plaćenog poreza refundira ako je obveznik platio školovanje, kupio knjige za školovanje ili uložio novac u novo vozilo koje manje zagađuje okolinu.
Možda bi trebalo razmisliti o tome da se ovakva mera koja donosi direktnu korist zaposlenom uvede i u Srbiji i tako doprinese smanjenju rada „na crno“.

Poreski podsticaji, međutim, nisu svemoguće rešenje da neka zemlja zaustavi odliv i obezbedi priliv mozgova. Već sada je izvesno da će se borba za mlade zaoštravati u budućnosti i zato će države morati da uvode sveobuhvatnije reforme, pogodne za ovu kategoriju stanovništva. Ostaje da se vidi koliko će i same vlade biti inovativne u nastojanju da privuku mlade, jer kao što smo već pomenuli, lepe plaže, dobra vina i hrana više nisu dovoljni.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi