Nije sve u plati: Gde građani plaćaju struju četiri puta više nego u Beogradu?
Energetska kriza različito je pogodila građane Evrope, pogotovo one sa plićim džepom
Energetska kriza je u punom jeku, pa se i cene električne energije i gasa za domaćinstva značajno se razlikuju širom evropskih prestonica, a prilagođavanjem na standard kupovne moći (PPS) dolazi do značajnih promena u rangiranju zemalja.
Cene energije, koje su skočile nakon rata u Ukrajini početkom 2022. godine, stabilizovale su se nakon godinu dana. Tokom 2024. godine, godišnja inflacija cena energije bila je uglavnom blago negativna, pošto su u 2023. godini troškovi za električnu energiju, gas i druga goriva dogurali na čak 5,5% ukupne potrošnje domaćinstava u EU.
Indeks cena energije za domaćinstva (HEPI), koji prate Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT, pruža najnovije podatke o cenama električne energije i gasa u 33 evropske prestonice.
Na početku 2025. godine, cene električne energije za domaćinstva kretale su se od 9,1 evrocenta po kilovatu (¢/kWh) u Budimpešti do 40,4¢ u Berlinu, dok je prosečna cena u EU iznosila 25,5¢.
Pročitajte još:
Najjeftinija električna energija zabeležena je u Budimpešti, a zatim u Kijevu (9,8¢), Beogradu (10,5¢) i Podgorici (11,1¢).
Cene u prestonicama Centralne i Istočne Evrope bile su uglavnom niže od proseka EU, osim u Pragu, gde su dostigle 35,3¢, što je iznad proseka, prenosi Euronews.
Razlozi za različite cene
Stručnjaci objašnjavaju razlike u nominalnim cenama električne energije specifičnostima tržišta, kao što su energetski miks proizvodnje (oslanjanje na prirodni gas, obnovljive izvore, itd.), strategije nabavke i formiranja cena, subvencije i tarifni modeli.
Ni kod gasa nije bolje
Cene gasa za domaćinstva takođe se značajno razlikuju. U Budimpešti su iznosile 2,5¢, dok su u Stokholmu bile čak 33,3¢, što je 13 puta više. Visoke cene u Stokholmu objašnjavaju se malim obimom tržišta i izolovanom mrežom.
Ove razlike ukazuju na to da su nominalno visoke cene gasa u zapadnim zemljama često pristupačnije kada se prilagode PPS-u, dok su u istočnoj Evropi niže nominalne cene relativno skuplje u odnosu na kupovnu moć domaćinstava.
Na primer, visoke cene u Berlinu uglavnom su posledica visokih mrežnih naknada i poreza. Kada bi se posmatrala samo cena energije, Nemačka bi bila na 10. mestu od ukupno 33 analizirana tržišta.
Prilagođavanjem cena prema PPS-u dolazi do značajnih promena u rangiranju, jer ovaj indikator omogućava pravednije poređenje eliminacijom razlika u opštem nivou cena. Na primer, Prag, koji je 7. po nominalnim cenama, zauzima prvo mesto kada se cene prilagode PPS-u.v Istovremeno, Bern je po otme pao sa 5. na 23. mesto, Kopenhagen je pao sa 3. na 15. mesto a Viljnus je skočio sa 16. na 7. mesto
Ove promene pokazuju da su, iako su nominalne cene u Istočnoj Evropi niže, slabija kupovna moć čini električnu energiju većim finansijskim teretom.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari