Poreska uprava: "Čudno" povećanje imovine kod 13.500 građana

Otkako je u junu 2024. godine u Poreskoj upravi Srbije počeo da radi Sektor za utvrđivanje imovine i kada je kreiran je registar rizika u kome je obrađen broj prihoda za 1,1 milion građana, utvrđeno je da je više od 13.500 građana imalo uvećanje imovine koje nije praćeno prijavljenim prihodima, rekao je pomoćnik direktora Poreske uprave Miroslav Đinović danas na Kopanik biznis forumu.

Poreska uprava je u toku 2024. godine postigla zavidne rezultate i da su novoutvrđeni prihodi bili veći za 6% u odnosu na 2023. godinu, istakao je Đinović.

Naveo da je u prethodnoj godini sprovedeno više od 15.000 kontrola, od kojih su novoutvrđeni prihodi na nivou od skoro 37 milijardi dinara i dodao da bi, da Sektor za kontrolu nije radio svoj posao kako treba, budžet bio uskraćen za ovaj iznos.

Naveo je da rast novoutvrđenih prihoda nastao zbog rada analize rizika koja se sprovodi unutar ovog sektora, jer se u njoj detektuju rizični klijenti koji se na vreme kontrolišu.

Đinović je rekao da kada se govori o evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa, tu još nije postignut dovoljan stepen razumevanja i potrebe od strane poreskih obveznika.

– Čak u 57 odsto kontrole su utvrđene nepravilnosti, u smislu neevidentiranja prometa ili neprijavljivanja radnika – objasnio je on.

Drugi vrlo bitan sektor je naplata, jer bez naplate, kako je naglasio, rad poreske uprave ne bi imao nikakvog smisla

– Trend rasta naplate od 2014. godine nesmetano raste. U 2014. godini naplata je iznosila 1.154 milijarde dinara, da bi danas u 2024. naplata iznosila više od 2.931 miljardu dinara. Naplata je porasla za oko 2,5 puta i to u trenucima kada se poreska uprava transformiše – rekao je on.

Kada se govori o javnim prihodima, na prvom mestu su doprinosi za socijalno osiguranje, zatim porez na dodatnu vrednost, prihodi na dohodak građana i akcize.

Sektor poreske policije je specifičan, kako je rekao, jer ima pravo da podnosi krivične prijave i to je jedni deo koji ima to pravo.

– U toku 2024. godine oni su podneli 857 krivičnih prijava protiv 1.398 lica, na osnovu njihovog rada je utvrđeno da je otprilike 17,44 milijarde dinara izbegnutog poreza u ovoj godini. Utvrdili su da se radi o 1.097 krivičnih dela, a lišeno je slobode 163 lica u saradnji sa MUP-om - rekao je on.

Naglasio je da je najugroženiji poreski oblik, porez na dodatu vrednost i da on učestvuje sa 43 odsto u ovih 17,44 milijardi dinara.

Nedostatak ljudstva

Istakao je da poreska uprava broji 4.031 radnika od čega je 2.705 žena. ali da se Poreska uprava kao i mnoge javne i državne institucije susreće sa nedostatkom radne snage i da je plan da u ovoj godini zaposli značaj broj novih radnika.

Naveo je da je Sektor za transformaciju poslova završen i da je omogućio jednostavnije obavljanje poslova i jednostavniju primenu poreskih propisa, kao i da je komercijalno rešenje u toku za jednu investiciju.

Sektor za pružanje usluga, kako je Đinović naveo, pružio je 1.076.117 usluga, od toga 900.000 je bilo putem šaltera, a cilj je da više bude onlajn usluga.

Podsetio je da je uveden i čet bot komunikacija sa korisnicima.

On je rekao da su porezi kategorija koja se tiče svih u društvu i to je pitanje društva u celini i želja društva da se razvija, da napreduje, jer poreska uprava je na prihodnoj strani budžeta, jer se mnoge institucije i pojedinci finasiraju iz budžeta.

– Živimo u jednom dinamičnom ekonomskom okruženju, koje rađa rizike po ekonomiji, privredu i po nas pojedince i Poreska uprava radi na tome da definiše i rešava te rizike i da aktivno doprinese jednoj dobroj ulozi, a to je da prikuplja različite oblike javnih prihoda i smesti ih u budžet – rekao je Đinović.

BONUS VIDEO

https://www.youtube.com/watch?v=pZKJs05oYgQ

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi