Inflacija pala, ali zašto ne silazi na 3%?

Zvanična državna statistika, tj. Republički zavod (RZS), obradovala nas je danas podatkom da je inflacija u Srbiji uz februaru pala. Pad, doduše, nije veliki jer se nivo cena spustio samo za 0,1 procentni poen nego što je bio godinu dana ranije, sa 4,6% izmerenih u januaru na 4,6% u februaru međugodišnji nivo cena, ali se nadamo da trend pada opstaje.

U evrozoni, odakle prema tvrdnjama nadležnih ekonomista "uvozimo inflaciju", ona je 2,4% (U Francuskoj samo 0,8%), a u SAD 2,8%. Šta inflaciju, koja je doduiše sada ponovo „u granicama cilja“ za nju nadležne Narodne banke od 1,5% do 4,5%, kod nas drži i dalje relativno visokom? Prema RZS to su cene alkohola i duvana (i narkotika, kako kaže zvanična kategorija) koje su porasle znatno više od prosekla inflacije – 7,7%, pa obuća i odeća sa 5,6%, oprema i održavanje stana 6,3%, ali pre svega restorani i hoteli koji su sada skuplji 9% i generalno sve usluge sa +7%.

Za one koji ne idu često u restorane ili, recimo, ne putuju železnicom (rast 24%) relevantnije su cene hrane. RZS tu kaže da je su cene tu sada više (samo) 4,3%, ali to opet zavisi šta uglavnom jedete (pisali smo o čipflaciji). U tom zbiru su i rast cene čokolade (kategorija „šećer, džem, med i čokolada“) od 17% kao i kafe („kafa, čaj i kakao“) od 20%.

Za prosečnu porodicu drugačiju sliku o inflaciji daju ucene sa zelene pijace, koje beleži sistem STIPS Ministarstva poljoprivrede. Tamo se, recimo za beogradsku pijacu Kalenić, nisu menjale cene krompira (150 dinara) banana (200) i pomorandži (250), ali su zato kupus (150) i spanać (300) danas 50% skuplji nego što je bio februara 2024. godine.

Skuplji su i jabuke (zlatni delišes 200 dinara) i to za čak 67%, mandarine za 20% (300) a pasulj za 11% ("gradištanac" je 500 dinara).

Gorivo više nije u jednačini

Kako na sve ove cene utiče jedna zajednička stavka, trošak prevoza, zanimljivo je videti kako se za godinu dana kretala cena goriva. Zvanična statistika RZS beleži da je kategorija „transport“ sada skuplja 2,3%. To deluje malo, a zapravo je u praksi još manje, jer cene benzina i dizela su sada gotovo identične onima pre godinu dana, pa je tako gorivo ispalo "iz jednačine" u kojoj je poseldnjioh godina uvek bilo značajna stavka.  Jedino ako su poskupele usluge prevoza zbog eventualno većih plata vozača i skupljih vozila.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Da cene hrane i dalje „hrane“ inflaciju, ističu i iz Narodne banke Srbije. IZ NBS navode da je „oko polovine mesečne inflacije u februaru posledica rasta cena prerađene hrane“, tj, fabričke hrane (1,2 procentna poena), da su skuplje cigarete donele još 2,5 poena, usluge 0,3 poena a naftnih derivat još 1,2 poena.

Što se tiče mesečnog rasta bazne inflacije (bez „nestabilnih“ cena hrane i energije), iz NBS kažu je on u februaru usporio i iznosio 0,2% i u potpunosti je bio vođen rastom cena usluga. Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija je ostala nepromenjena i iznosila je 5,6%.

Iz NBS ocenjuju da se inflacija od početka godine kreće u skladu sa njihovim projekcijama i da bi prema aktuelnoj projekciji, inflacija nakon kretanja oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja početkom godine, od drugog tromesečja trebalo da postepeno usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja.

Ovaj optimizam srpska centralna banka zasniva na očekivanjima da će pasti svetskih cena energenata, da će biti niža uvozna inflacija, kao i da će nova poljoprivredna sezona, za koju se pretpostavlja da će biti prosečna, doneti olakšanje i na zelenim pijacama.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi