Koja „teška matematika“ stoji iza novih kaznenih carinskih stopa SAD?

Kada je juče predsednik SAD Donald Tramp saopštio da za 180 zemalja i teritorija u svetu uvodi "recipročne carine", širom globusa razbijali glavu da shvate kojom je računicom američka administracija došla do iznosa tih carinskih stopa.

Prema saznanjima Blumberg Adrije, u Direktoratu Evropske unije za trgovinu su na sve načine pokušavali da shvate kako je Tramp došao do tvrdnje da EU na američku robu naplaćuje "carine uključujući manipulacije valutom i trgovinske barijere" u iznosu od 39 odsto, što mu je poslužilo kao obrazloženje da sada na robu iz EU uvede carine od 20 odsto.

Verovatno slične muke su imali i zvaničnici i u drugim zemljama, poput Vijetnama za koje je Trump rekao da one SAD naplaćuju carine od 90 odsto, Kambodža 97 odsto, Laos 95 odsto, Madagaskar 93 ili Srbija sa 74 odsto. Mnogi su pokušali razne računice, pa čak i da saberu istinske carine sa porezom na dodatu vrednost i akcize, ali rezultat nikad nije odgovarao Trampovim tvrdnjama.

Muke sveta je skratio američki finansijski novinar, Džejms Surovjecki, koji je na društvenoj mreži X, posle nekoliko pokušaja da dođe do prave analize, prvi objavio da je shvatio "odakle dolaze ove lažne carine".

– Oni nisu faktički obračunali carinske stope i necarinske barijere, kako kažu. Umesto toga, za svaku zemlju su samo uzeli naš (američki) trgovinski deficit sa tom zemljom i podelili ga sa iznosom izvoza te zemlje kod nas (u SAD). Dakle, sa Indonezijom imamo trgovinski deficit od 17,9 milijardi dolara. Njen izvoz u SAD je 28 milijardi dolara. Kada se podele ta dva broja dobija se 64 odsto, i onda su oni to prepolovili kao „uzvratnu carinsku stopu“ – napisao je Surovjecki.

 

 

Taj potez Trumpove administracije ovaj novinar specijalizovan za finansije ocenio je kao "izuzetnu glupost", dopunjujući svoju analizu time da je u međuvremenu shvatio da su pri izračunavanju carinske stope, Trampovi ljudi koristili samo trgovinski deficit u robi. Kako tvrdi, iako SAD imaju trgovinski suficit u uslugama sa svetom, taj izvoz se ne računa što se Trampa tiče.

– Čak i s obzirom na da je to Trump, ne mogu da verujem da su rekli „Samo ćemo podeliti trgovinski deficit sa uvozom iz te zemlje i reći ljudima da je to carinska stopa“. A onda su odlučili da postave carine tako što će samo prepoloviti tu potpuno izmišljenu stopu! Ovo je tako glupo i varljivo – napisao je on.

Ubrzo je ta njegova objava imala oko 10 miliona pregleda, pri čemu su brojni korisnici upoređivali sa podacima za druge zemlje, potvrđujući tačnost teze koju je izneo Surovjecki.

U međuvremenu je tu metodologiju potvrdila i Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD (USTR), navodeći da su koristili podatke Američkog zavoda za statistiku iz 2024. godine.

Kako se došlo do srpskih 37%

Na primeru Srbije računica izgleda tako što je, prema podacima američkog Biroa za statistiku, američki trgovinski deficit u razmeni sa Srbijom u 2024. iznosio 604,5 miliona dolara, dok je srpski izvoz u SAD bio rekordan i iznosio je u 2024 –  814,4 miliona dolara.

Kada se taj deficit podeli sa srpskim izvozom u SAD, dobija se 74,22 odsto, što je iznos koji Trumpova administracija smatra da Srbija nameće kao carinu na američku robu. Taj iznos je potom podeljen sa dva čime se dobila, kako u Vašingtonu tvrde, "diskontna" stopa carina za robu koju SAD uvoze iz Srbije.

Više carine od Srbije dobili su samo Mjanmar i Šrilanka (po 44%) Vijetnam (46%), Madagaskar (47%), Laos (48%), i Kambodža (49%), koja je i zemlja sa najviših dodatnim carinama.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi