Potrošači na istoku Evrope i dalje građani drugog reda: Ubeđuju nas da je sve u redu, ali mi znamo istinu

Sumnje i optužbe da zapadnoevropske firme svoje proizvode u Istočnoj Evropi prodaju pod istim imenom ali sa slabijim kvalitetom postoje odavno.

I pored brojnih zvaničnih "istraga", koje tvrde da je "sve to istog kvaliteta", građani i potrošači u istočnim zemljama, među kojima i oni iz Srbije, prosto znaju da to nije tako. Svako ko je bio "u Evropi" i probao ili koristio neki proizvod u Nemačkoj, pogotovo u Švajcarskoj, zna da razlika postoji.

Geografski osetljiv šampon

Ono što "znaju" građani Srbije, osećaju i potrošači u Bugarskoj, potvrdila je nedavno i mini reportaža nemačkog državnog medijskog servisa Dojče vele (DW).

Sveže namirnice su u Bugarskoj u redu, ali sve ostalo što dolazi iz EU je i u Bugarskoj, članici EU, problematično, kaže Barbara Pejčinova. Ona govori iz ličnog iskustva žene i majke koja se u Bugarsku vratila posle nekoliko godina provedenih u Velikoj Britaniji.

- Šampon istog proizvođača koji koristim sasvim drugačije deluje na kosu kada se kupi u Engleskoj nego u Bugarskoj. Kod nekih prehrambenih proizvoda je isto - kaže za DW Pejčinova.
Bugarske državne institucije su uložile dve godine rada i 180.000 evra u istraživanje ovog problema. Odabrani proizvodi su kupovani u tri prodavnice u Istočnoj Evropi i tri u Zapadnoj.

Proveravani su špageti, čokolada sa lešnicima, puter, alkohol kao i konzerve tunjevine, graška i kukuruza.

Analiziran je sadržaj rezultati su objavljeni u februaru 2020. godine ali nisu imali odjek u javnosti zbog već tada očekivanog talasa korone.

- Nismo našli nikakve razlike u kvalitetu kod prehrambenih proizvoda. Jedine razlike vezane su za sirovine koje su korišćene za proizvodnju nekih proizvoda gotove hrane - objašnjava za DW Konstantin Rajkov, član državne komisije za prava potrošača.

Pixabay/ ds_30

Pomenute razlike u sirovini su pronađene kod konzervisanog graška i kukuruza. Iz evropskih prehrambenih kompanija koje prodaju svoje proizvoda na istočno tržište ističu da je nivo kvaliteta potpuno isti a da su razlike eventualno zbog "lokalnog ukusa".

Ista priča i u Srbiji

Ova bugarska priča podseća na onu iz Srbije, gde se ovog leta ponovo pokrenula priča o "građanima drugog reda s Istoka". Povod je bila zubna pasta namenjena zaustavljanju krvarenja desni. Navodno se ispostavilo da ona u Srbiji ima desetak lekovitih biljnih sastojaka manje od one istog naziva koja se prodaje u Francuskoj. Različita je čak i po boji i po ukusu.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da većina multinacionalnih kompanija kupce u Srbiji i okruženju tretira kao građane drugog reda. Nude ne mnogo jeftinije proizvode, nekad čak i skuplje, a znatno lošijeg kvaliteta.

Kompanije i u Srbiji, kao i u Bugarskoj ali i nekim drugim zemljama bivšeg "Istočnog (komunističkog) bloka" godinama pravdaju tu razliku u sastavu tvrdnjom da kupci u različitim zemljama imaju različite navike i ukuse i da to ne utiče na kvalitet.

Upravo je to bio i "argument" britanske kompanije koja spornu pastu pravi. Tvrde da su njihova istraživanja potrošača pokazala da "veliki broj ljudi više voli ukus ovog proizvoda kada se iz njega uklone biljne komponente, odnosno kada je on slabiji u odnosu na originalnu formulu".

Da baš nije stvar "lokalnog ukusa" posle nekoliko godina primedbi dokazale su zemlje Višegradske grupe. Zbog pritiska Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, pa i Hrvatske, EU je 2019. godine donela obavezujuću direktivu koja zabranjuje različit kvalitet proizvoda.

Čokolade, kremovi, deterdženti...

A razna istraživanja su pokazala da su čokolade, kremovi i ostali konditorski proizvodi, kao i kozmetički proizvodi na tim tržištima lošijeg kvaliteta u odnosu na njihov original. Potrošači su se žalili na veći procenat korišćenja kukuruznog sirupa, da začini sadrže više soli nego povrća i da kremovi imaju manji procenat lešnika u sastavu...

Pixabay/ bierfritze

Hrvati su pronašli da su im "siromašniji" krem "nutela", deterdžent "arijel", bejbi hrana "hip", viršle "vudi". U Slovačkoj je polovina robe bila lošijeg sastava nego u Austriji. Na sličnu robu žale se i potrošači u Srbiji.

Tako je, na primer, prema istraživanju kvaliteta 24 proizvoda koje je sprovela Uprava za kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda Mađarske utvrđeno da postoje razlike u sastojcima, između ostalog, u „koka koli“, te „knor gombocama“ od mesa i sosu karbonara, dok je na primer kod „nutele“, „maner“ napolitanki i „neskvik“ instant kakaa u prahu utvrđena razlika i u ukusu i u izgledu.

Nažalost, kako Srbija nije članica EU, ne postoji pravna obaveza proizvođača da na našem tržištu plasira robu "zapadnog" kvaliteta. Što je još gore, ni mi se formalno nismo potrudili da išta od toga što potrošači "osećaju" dokažemo laboratorijskim analizama.

Hrvatska će pokušati da taj problem reši novim Zakonom o zaštiti potrošača. Prema predlogu koji će biti usvojen do kraja godine, od maja sledeće godine na tamošnjem tržištu zabranjeno je stavljanje u promet robe različitog kvaliteta od onog iz drugih zemalja EU. Trgovci će morati sami da veštače proizvode a za povredu potrošačkih prava, odnosno nepoštenu poslovnu praksu, biće kažnjavani i do četiri odsto godišnjeg prometa.

Srbija je promenila svoj zakon ove godine ali u njemu se ne bavi ovim problemom.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi