Šest scenarija iz Grčke: Zapadnom Balkanu bi trebalo platiti tranziciju na zelenu energiju
Za Zapadni Balkan je od najveće važnosti da što pre dobije fond za pravednu tranziciju na zelenu ekonomiju sa fosilnog goriva, navodi se u novoj analizi jedne grčke neprofitne organizacije
Zapadni Balkan treba podršku za prestanak dobijanja energije iz uglja ali i značajnu podršku njegovim regionima u kojima se taj ugalj kopa, kako bi se uspešno odgovorilo na ekonomske i socijalne uticaje prelaska na čistije energije, kaže analiza nezavisnog instituta Grin tenk (Green Tank).
Na osnovu rezultata analize grčki institut je preporučio onima koji odlučuju na Zapadnom Balkanu i Evropskoj komisiji da kod kreiranja fonda za pravednu tranziciju uzmu u obzir brzinu prelaska na čistu energiju kako bi se tačno i pošteno procenila hitnost tranzicije za svaku zemlju, piše Euraktiv.
Ukazuje se i da zagađenje vazduha zbog upotrebe uglja u regionu ne utiče samo na šestorku sa Zapadnog Balkana, već i na članice EU.
- Planirajte tranziciju, ne čekajte da finansijska sredstva budu na raspolaganju. Oni koji krenu ranije, imaće dodatne finansijske koristi, kao i zagarantovane ekološke koristi i znatno smanjenje klimatskih performansi - ističe se u analizi Grin tenka urađenoj uz podršku mreže CEE Benkvoč (Bankwatch).
Pročitajte još:
U analizi nezavisnog instituta je razrađeno više scenarija sa ciljem da se razvije pravedan metod za alokacije iz fonda koji bi bio poput Fonda za pravednu tranziciju (JTF) EU, a s obzirom na obim izazova na Zapadnom Balkanu i hitnost rešavanja problema.
Evropska pravednost potrebna je i Balkanu
Fond za pravednu tranziciju koji je uspostavila EU vredan je 17,5 milijardi evra a cilj je da se pomogne zemljama i regionima Unije u prelasku sa fosilnog goriva na zelenu ekonomiju. Takvo nešto potrebno je i Zapadnom Balkanu.
Ministarka Mihajlović: Treba nam Ministarstvo za zelenu transformaciju
„Ko želi da vidi Srbiju kao energetski nezavisnu i kroz 10, 20 i 30 godina zalagaće se za investicije u zelenu energiju, a ne za oslanjanje na resurse kojima nije bogata, kao što je gas ili za potpunu zavisnost od uglja“, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović u intervjuu „Novom magazinu“.
Kriterijumi u analizi su bili zavisnost svake zemlje Zapadnog Balkana od uglja i nafte, klimatske ambicije, ekološki uticaj korišćenja uglja i finansijske mogućnosti svake zemlje da izađe na kraj sa izazovima prelaska sa fosilnog goriva na zelenu energiju.
Na osnovu tih kriterijuma i zvaničnih podataka, Grin tenk je razradio šest scenarija postepenog napuštanja uglja na Zapadnom Balkanu i istakao da bi klimatske ambicije po kojima je izlazak iz uglja predviđen u kraćem roku doprinele da zemlja dobije veća sredstva.
Srbija bi u pet od analiziranih šest scenarija dobila najviše od što ranijeg napuštanja uglja, 45 odsto potencijalnog fonda za pravednu tranziciju.
Bosna i Hercegovina bi mogla da dobije 35 odsto i čak premaši udeo Srbije ako bi najavila napuštanje uglja do 2030. a Srbija i tzv. Kosovo, koje institut vodi zasebno, ostali kod toga da napuste ugalj 2050. odnosno 2040. godine.
Dalje se navodi da bi Kosovo, ako bi se obavezalo da napusti ugalj do 2030. dobilo 24 odsto sredstava fonda.
Severnoj Makedoniji bi to što se obavezala da napusti ugalj do 2027. omogućilo da povuče 13 odsto sredstava iz fonda ili gotovo dva puta više nego ako zavisnost od uglja produži do 2050.
Crna Gora bi, navodi se dalje, mogla gotovo da utrostruči svoj udeo u fondu na 4četiri odsto ako bi odlučila da "penzioniše" jedinu termoelektranu (TE Pljevlja) 2022. umesto 2035, kao što se obavezala.
Kada je reč o Albaniji, ta zemlja ne proizvodi energiju iz uglja.
Prema podacima navedenim u analizi, Srbija iz uglja proizvodi 68 odsto struje, Severna Makedonija 60, Crna Gora 44, Kosovo 95 a BiH 63 odsto.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari