Srbi ne veruju u krizu u Evropi: Gastarbajteri lošije žive, ali se malo ko vraća u zemlju
Evropa je ovu godinu započela u mukama, inflacija gotovo nikad nije bila veća, problema ima i građevinski i automobilski sektor, ali to kao da ne pogađa naše gastarbajtere
Inflacija, nedostatak sirovina i repromaterijala, pokidani lanci snabdevanja, visoke cene energenata i transporta, kriza u stanogradnji, fabrike automobila koje malo-malo pa prekidaju proizvodnju... Sve su to muke koje su ove godine zadesile Evropu. Ali i pored toga u Srbiji se ne beleži manji odliv u inostranstvo ili povećan broj povratnika, kažu sagovornici 24sedam.
Nemačka i Austrija su na ekonomskim mukama, ali gastarbajteri iz Srbije se, izgleda, još dobro drže. Nemačka beleži nezapamćenu inflaciju od 7,3 odsto, auto-industrija i dalje kuburi sa čipovima, a visoke cene energenata teraju pojedine fabrike da prekinu proizvodnju ili da se prebace na start-stop sistem. Ništa bolja situacija nije ni u Austriji, gde se u anketi polovina stanovišta izjasnila da mora da troši ušteđevinu.
I dalje se radi mnogo
Građevinskim firmama u obe zemlje koje su meka za "radnike na privremenom radu“ iz Srbije i regiona nedostaju sirovine, posla je manje, i više ne važe nikakvi rokovi, vesti su koje su nas ponukale da se zapitamo da li nam predstoji talas povratka gastarbajtera iz Evrope.
- U najkraćem, ne. Situacija u Evropi, a imam informacije od kolega iz prve ruke, daleko je od one o kojoj obično čitamo u novinama. Zapravo, u mnogim zemljama EU radi se mnogo, kao nikad dosad, od Italije, preko Španije, do Nemačke i Finske. Stanogradnja jeste stala, kao i pokretanje novih investicija, ali zato su infrastrukturni radovi, adaptacije i rekonstrukcije najveći u istoriji - kaže za 24sedam Dejan Bojović, inženjer i stručnjak iz oblasti građevinarstva.
Pročitajte još:
Kako dodaje, tamo su se ljudi više okrenuli sebi i sređivanju lokalnog prostora, a država to finansira da bi se u krizi zaposlila domaća operativa i zadržali radnici, kojih je i inače manje.
- A sada se pripremaju i za Ukrajinu, kada bude počela obnova – navodi Bojović, koji je i predsednik Asocijacije za rušenje i dekontaminaciju (SDA).
Zbog svega toga, zaključuje on, teško da može biti govora o vraćanju radnika sa „bauštele“ po Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj.
- Oni će svi gledati da zadrže radnike, jer dobrog radnika ni tamo nije lako naći. U Srbiju može da se vrate samo nešto malo onih „letećih“ radnika koji rade na crno i onih koji odu da rade na nekoliko meseci – smatra Bojović.
Evropska kriza ne drma ni srpske ugostitelje
Da se evropska kriza ne oseća ni u drugoj „bazičnoj“ grani za odlazak na, ako ništa drugo, prvi posao u inostranstvo - ugostiteljstvu, ističe i Stevan Rodić, predsednik sektora ugostitelja u Uniji poslodavaca Srbije.
Pixabay
- Ništa se to kod nas ne oseća. I dalje imamo velikih problema sa radnom snagom, iako su plate povećane, pa oglasi ostaju otvoreni po pola godine. U Evropi jeste inflacija i lošije se živi, ali naš čovek, izgleda, više voli da se sam u to uveri. Zbog toga smanjen odlazak a veći povratak ljudi iz inostranstva možemo da očekujemo tek u 2023. godini – smatra Rodić.
U Srbiji rade „hobisti“
Bojović kaže da je problem srpskog građevinarstva to što i pored dualnog obrazovanja imamo malu produkciju kadrova, pa je pitanje kako se uopšte popunjavaju profesionalne pozicije na gradilištima.- U velikom broju rade nam „hobisti“ a ne obučeni radnici i zbog toga ćemo morati da uvodimo neke ozbiljne kurseve. Drugi je problem što nemamo ni sertifikovane specijalizovane zanatske građevinske firme već su sve „univerzalci“. Nemamo ni jake lokalne firme, već ti „univerzalci“ iz, recimo, Kraljeva, rade u Paraćinu. Ili se svi sjate da rade u Beogradu. Tako se gube radna mesta na lokalu – napominje Bojović.
Iz Unije poslodavaca kažu da su plate danas u ugostiteljstvu veće i do 50 odsto nego što su bile pre godinu dana, ali da to nije mnogo pomoglo da se upražnjena mesta popune.
- Mi u restoranu imamo oglas za čistačicu koji nam stoji otvoren šest meseci. Zbog toga u Srbiji u ugostiteljstvu zapošljavamo radnike iz Turske ili Indije. Sad ima ponuda Rusa i Ukrajinaca, ali oni nisu pouzdani jer bi da budu ovde samo dok ne srede papire za EU – naglašava Rodić, inače vlasnik „Stare kapetanije“ u Zemunu.
Da se smanji broj ljudi koji odlaze, pogotovo mladih i obrazovanih, kojima Srbija konstantno snabdeva svet i Evropu, jedina nada je IT sektor. U ovoj branši stalno se povećava broj radnih mesta, a prema nekim najavama, takav trend će se i zadržati.
Pisali smo nedavno da dve velike informacione kompanije iz SAD, „Majkrosoft“ i „Blek rok“, ovde planiraju da znatno povećaju broj zaposlenih.
Prema nezvaničnim podacima s kraja prošle godine, koje je na osnovu podataka tima UNDP dala organizacija „Tačka povratka“, u Srbiju se za godinu dana vratilo više od 90.000 građana, koji su mahom visokoobrazovani.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari