Nema zime za PC igrice: Srpska gejming industrija jača od krize

Na gejming industriju u svetu, pa tako i u Srbiji, ova ekonomska kriza ne utiče mnogo. Zbog toga možemo da prognoziramo stabilan rast od 10 odsto i ove godine, što bi značilo nekih 140 miliona evra prihoda od igri. Pravi problem nije potražnja, već kako da kompanije koje se time bave nađu talentovane ljude da bi ostvarile ono što su isplanirale – kaže za 24sedam Kristina Janković Obućina, izvršni menadžer Srpske gejming asocijacije (SGA).

Ona ističe da ima sve više otvorenih mesta za nove ljude u gejmingu, što kod domaćih razvojnih timova, što kod velikog broja stranih kompanija koje ovde otvaraju svoje podružnice.

I po 100 slobodnih pozicija

- Nema tu nikakvih usporavanja, bez obzira na sve druge izazove. Velike firme ovde otvaraju kancelarije. Nedavno je došao, recimo, "Vor gejming“ (War Gaming), jedna od najvećih kompanija iz ovog biznisa. Prvo su relocirali svoje zaposlene, a sada će zapošljavati nove – napominje naša sagovornica.

Koliko su ljudi u ovoj branši traženi, ili koliko ih malo ima, pokazuje i sekcija "Poslovi“ na sajtu GSA, gde se nalaze sva otvorena mesta u ovdašnjoj gejming industriji i gde, u svakom trenutku, ima više od 100 slobodnih pozicija.

- To su najrazličitija zanimanja, nisu samo programeri. Tu su i artisti, stručnjaci za marketing, za monetizaciju, HR… baš široka lepeza zanimanja. To nije ni čudno, jer produkcija je velika, što se vidi i iz sekcije „Igre“, gde su objavljene sve igre koje su dosad napravljene u Srbiji  – ističe  Kristina Janković Obućina.

A tu je trenutno pobrojano 173 naslova igri u čijem nastanku su učestvovali gejming stručnjaci iz Srbije.

Kakvo znanje se najviše traži

Izvršna menadžerka GSA kaže da su se sa razvojem tržišta promenili i prioriteti kompanija pa je nešto promenjena lista najpoželjnijih kadrova.

- Trenutno su tri pozicije koje je najteže popuniti i koje su najtraženije, gejm dizajneri koji su zaduženi za nivoe, mehanike igre, generalno za iskustvo igranja, zatim producenti i ne manje važni, stručnjaci za monetizaciju od kojih zavisi kako će igrica, inače besplatan za igranje, zaraditi novac tvorcima – objašnjava ona.

Već na prvi pogled je očigledno da se ovakvi kadrovi ne nalaze na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje. Štaviše, za tako nešto ne postoji nijedna škola kod nas, ni neki oblik institucionalnog formalnog obrazovanja.

- To pokušavamo da premostimo udruživanjem unutar gejming industrije, da organizujemo akademije, radionice, da dovodimo neko znanje spolja… Imamo edukativne programe preko GSA, na primer u novembru i decembru ćemo organizovati veliku akademiju za producente – najavljuje sagovornica 24sedam.

Srećom, gejming industrija u svom razvoju u Srbiji više nije sama. U junu je krenuo projekat superklastera programa "Srbija inovira“ (ICT Hub uz pokroviteljstvo USAID), organizovanih oko četiri tehnološka domena - web3 i blokčejn tehnologije, naprednih rešenja u medicinskoj tehnologiji i visokoj tehnologiji u poljoprivredi i gejming okruženja.

- Najveći benefit "Kreativ tek“ (Creative Tech) superklastera koji smo pokrenuli je što se udružujemo sa nekim drugim industrijama, institucijama, fakultetima, organizacijama, od pitanja i problema iz IT sektora do onih pravnih – ističe Kristina Janković Obućina.

Prema podacima sa poslednjeg "preseka“, objavljenih na Prvoj međunarodnoj konferenciji SGA u aprilu ove godine, gejmerski sektor u Srbiji broji 130 razvojnih timova u kojima je 2.200 ljudi u proteklih godinu dana napravilo 35 igara, a radi na još 41. koje će biti objavljene 2023. godine, kao na primer "Med hed gejmsova" "Skars abav“ (Scars Above). Od toga je 57 odsto originalnih proizvoda, a čak 64 je objavljeno u sopstvenom izdanju.

Taj nemali broj ljudi za jednu tako novu industriju u Srbiji zaradio je 125 miliona evra od izvoza svog znanja i kreativnosti, odnosno igara i softvera vezanih za virtuelnu realnost.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi