NALED: Potrebne reforme u više oblasti u 2023. za brži razvoj

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović ocenila je da je u 2022. moglo više da se uradi po pitanju reformi, a da su najvažnije ostvarene reforme bile uvođenje e-faktura i e-fiskalizacija, kao i da reforma radnog zakonodavstva treba da bude jedna od ključnih u 2023. godini.

- Imali smo velika očekivanja, spreman program za Vladu Srbije, sa reformama za koje smo predlagali da se dese u 2022. i sada to prenosimo na sledeću godinu - rekla je ona za Tanjug.

Pozitivno ocenjuje reforme u resoru Ministarstva finansija, i to elektronske fakture i onlajn fiskalizaciju.

- To su reforme za koje se dugo zalažemo u ime članova, i koje kreću sa primenom. Pozdravljamo donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu i sad kreće program razvoja i primena tog propisa - rekla je Jovanovićeva.

Dodaje da je bilo i nekih manjih proceduralnih izmena tokom 2022. godine koje, takođe, NALED pozitivno ocenjuje.

- Radili smo ih sa državom. Neke se tiču i prometovanja polovnih vozila - rekla je ona.

Od 35 mera koje je NALED predstavio kao važne za brži ekonomski razvoj, ona kao ključne ističe reformu radnog zakonodavstva.

Rasterećenje zarada

- Da se regulišu nestandardni oblici rada, fleksibilno zapošljavanje, privremeni i povremeni poslovi, sezonsko angažovanje, rad na plaftormama, za stranog poslodavca, probni rad... To su sve forme koje egzistiraju u našem ambijentu i potrebno ih je regulisati - kaže ona.

Dodaje da poslodavci, a i radnici, očekuju da se te forme regulišu kako bi ljudi mogli legalno da budu angažovani. NALED apeluje i da se razmotri progresivno oporezivanje rada.

- U odnosu na zemlje EU, Srbija loše stoji kod poreskog opterećenja na minimalne zarade. Naročito u odnosu na zarade koje idu iznad iznosa petostruke prosečne plata. Apelujemo za reformisanje kako bi rasteretili taj segment našeg tržišta rada - kaže ona.

Profimedia

Napominje da bi od legalizacije država imala koristi a angažovani bi imali plaćen staž.

- Zalažemo se i za paket reformi u oblasti imovine, a pre svega za legalizaciju o kojoj se dugo govori - rekla je ona.

Ističe da je vreme da se legalizacija završi, a uz nju zaokruži i reforma katastra gde je bitno rešiti stare predmete do 2018. godine, koji su najčešće razlog nezadovoljstva građana. NALED se zalaže i za novo rešenje oko konvervezije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine.

Transparentniji sistem

- Konverzija kod nas i dalje postoji, a u većini evropskih zemalja ne - ističe ona i dodaje da bi reševanje konverzije bilo u interesu investicija, novih radnih mesta i države.

Treća grupa prioriteta na kojima će NALED raditi je paket u zdravstvu, u pogledu investicija i usluga.

- Da se sistem učini transparentnim i efikasnim, da sve usluge za koje kažemo da su elektronske da zaista tako i funkcionišu - rekla je Jovanovićeva.

Profimedia

Dodaje da bi se tako sistem učinio zaista dostupnim građanima. Navodi sa NALED zalaže i za reformisanje finansiranja zdravstvenog sistema. Podseća da građani i kada su javne nabavke u pitanja najviše zainteresovani za one u zdravstvu, pa obrazovanju. Dodaje da ulaganja treba da budu i u programe koji će zadržati lekare i medicinske sestre u Srbiji.

- Potrebno je osmisliti kriterijume koji će ocenjivati ponude na tenderima, ne samo na osnovu cene, nego i osnovu i drugih kriterijuma koji čine ekonomski najbolju ponudu - rekla je ona.

Jovanovićeva navodi da je to proces koji traži vreme i posvećenost i da tu nema čarobnih štapića. Naglasila je potrebu jačeg vrednovanja zelenih i socijalnih kriterijuma kod javnih nabavki. Jovanovićeva navodi da NALED sa Vladom Švedske i njihovom kancelarijom za razvoj radi na poboljšanju sistema javnih nabavki.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi