Svetska banka: Veći rast na Balkanu nego u svetu ali...

U Centralnoj Evropi, privredni rast će snažno opasti u 2023. godini na prosečnih regionalnih 1,1 odsto. Razlog je što su zemlje ovom regionu veoma osetljive na nestabilnosti u energetskom snabdevanju i tešnje finansijske uslove, kaže novi Globalni ekonomski izgled za 2023. godinu Svetske banke.

Visoki troškovi energije i povišena inflacija je nastaviti da pogađaju potrošnju domaćinstava i povećavaju troškove proizvodnje.

Povećan će biti i pritisak spolja, u vidu manje tražnje, posebno sa tržišta evrozone.

Ali, rast je moguć na srednji rok, ukoliko se ostvare reforme planirane EU programom „Sledeća generacija“ (NextGenerationEU), čime bi se omogućili veliki transferi iz EU investicionih fondova. Značajne reforme uz efektivnu podršku iz fondova EU biće ključni da se osigura ovom podregionu EU potencijalni rast u ostatku decenije.

Na Zapadnom Balkanu privredni rast će biti nešto veći, skromnih 2,5 odsto u 2023, ako reforme za pristup EU uspeju da učine da se lakše prevladaju negativni efekti visokih cena energije i hrane, prekida tokova trgovine i investicija, kao i posledice prelivanja krize iz evrozone.

Srbija će imati rast BDP od 2,3 odsto u 2023. godini i tri odsto u 2024.

Screenshot: Svetska banka

 

Ali, velika politička nesigurnost stavlja pod znak pitanja mogućnost iskorištavanja evropskih fondova, jer parlamentarni zastoji mogu da odlože primenu neophodnih reformi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Globalno još gore

Gledano sa Zapadnog Balkana, sitaucija je u svetu još gore, jer Svetska banka predviđa rast od samo 1,7 odsto. Rast je ozbiljno zaustavljen zbog inflacije, viših kamatnih stopa, manje investiranja i problema koje je stvorila invazija Rusije na Ukrajinu.

U već krhkim ekonomskim uslovima, svaka nova ometajuća pojava kao što je inflacija viša od očekivane, pojačan tempo rast kamatnih stopa, nesigurnost zbog kovida ili eskalacija geopolitičkih tenzija – mogu gurnuti globalnu ekonomiju u recesiju.

To bi bilo prvi put u više od 80 godina da je svet ušao u recesiju dva puta u istoj deceniji.

Rast globalne ekonomije je predviđen za 1,7 odsto u 2023. i 2,7 odsto u 2024. godini. Oštar pad će biti širok, očekuje se prema novoj prognozi u 95 odsto naprednih i 70 odsto ekonomija u razvoju.

U naredne dve godine, prihod po stanovniku na rastućim tržištima i privredama u razvoju je projektovan na prosečnih 2,8 odsto, što je ceo procentni poen manje nego što je bio prosek 2010-2019.

- Kriza koja se tiče razvoja se intenzivira dok izgledi za globalni rast opadaju. Pred zemljama ekonomija u razvoju i rastućim tržištima je period od više godina slabog rasta, ispunjen teretom dugova a uz male investicije jer novac će otići u razvijene privrede sa velikim javnim dugovima i rastućim kamatama. Slabost u rastu će samo pojačati već razarajući pad u nivou obrazovanju, zdravlja, infrastrukture i to u pogoršanim uslovima klimatskih promena – rekao je predsednik Svetske banke Grupe, David Malpas.

Rast u najrazvijenijim zemljama sveta će sa 2,5 odsto usporiti na samo 0,5 odsto u 2023. godini. U SAD takav rast je 1,9 procentnih poena niže od ranije prognoziranog i najgori od 1970. godine, ako se ne računaju vremena zvanične recesije.

U evrozoni rasta, sa istim padom u procentnim poenima u novoj prognozi, rasta neće ni biti ove godine.

U Kini, sat će biti samo 4,3 odsto, što je 0,9 poena ispod prethodne prognoze.

Sve u svemu, do kraja 2024, BDP u rastućim zemljama i razvijenim ekonomijama će biti oko šest odsto niže nego što je predviđano pre pandemije. A inflacija će biti na nivou većem nego što je bila pre pandemije.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi