Prave ekonomske posledice rata u Ukrajini tek ćemo osetiti

Rat u Ukrajini koštao je globalnu ekonomiju više od 1,6 biliona dolara u 2022. godini, pokazuje istraživanje koje je objavio Nemački ekonomski institut.

Njihova računica zasnovana je na svetskom bruto domaćem proizvodu (BDP), a kao osnova za obračun i procenu poslužila je jesenja prognoza Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), prenosi Anadolu Agency.

Kako navode, rat je doveo do prekida snabdevanja i proizvodnje širom sveta, a cene energije su naglo porasle. Inflacija je, dodaju, svuda takođe naglo povećana, što je smanjilo kupovnu moć potrošača.

- Globalni gubici u proizvodnji u 2023. godini mogli bi da iznose još oko jedan bilion dolara. Oni će biti nešto manji nego u 2022. godini ako se nastavi popuštanje na globalnim tržištima sirovina i energije – naglašava se u saopštenju instituta.

Sankcije EU

Zemlje članice Evropske unije podržale su u petak deseti paket sankcija Rusiji, uključujući stroža ograničenja izvoza i kontrolu tehnologije, kao i zahteve banaka da prijave informacije o ruskoj centralnoj banci i drugoj sankcionisanoj imovini koju drže, preneo je Blumberg.

Zapadne sankcije Moskvi od početka sukoba uključuju embargo na prodaju i ograničenje cene njene sirove nafte, uskraćivanje pristupa SWIFT-u – međunarodnom sistemu za razmenu poruka koji omogućava bankarske transakcije, i zamrzavanje sredstava centralne banke u inostranstvu, podseća CNN i dodaje da su ovi potezi imali za cilj da oslabe sposobnost Rusije da finansira rat.

Foto ilustracija: Pixabay/ Pashminu Mansukhani Pashminu Mansukhani

Ipak, čini se da Rusija odoleva sankcijama, ali i da svoje resurse usmerava ka drugim zemljama.

- Da bi popravila deficit Rusija se okrenula novim kupcima, uključujući Tursku, Indiju i posebno Kinu. Isporuke gasa Kini preko gasovoda ’Snaga Sibira’ povećane su za 48 odsto - izjavio je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak, navodi France24.

Šok cena

Inače, pre početka sukoba članice Evropske unije uvozile su skoro polovinu svog prirodnog gasa i trećinu nafte iz Rusije. Invazija i sankcije koje su uvedene Rusiji kao odgovor izazvale su šok cena energije u razmerama koje nisu viđene od sedamdesetih godina prošlog veka.

- Rat je poremetio globalnu trgovinu koja se još uvek oporavljala od pandemije. Cene hrane su porasle jer su Rusija i Ukrajina glavni dobavljači pšenice i suncokretovog ulja, a Rusija je najveći svetski proizvođač đubriva – piše ABC News.

Profimedia

Kako su istakli, brodovi za prevoz žitarica nastavili su da plove iz Ukrajine u skladu sa krhkim dogovorom uz posredovanje UN, a cene su pale sa rekordnih nivoa.

- Ipak, hrana ostaje ‘geopolitički fudbal’. Rusija je pokušala da okrivi Zapad za visoke cene, dok Ukrajina i njeni saveznici optužuju Rusiju da cinično koristi glad kao oružje – naveo je ABC News.

Razorno po privredu Ukrajine

Rat je svakako imao, i još uvek ima, veoma razoran uticaj na ukrajinsku privredu. BDP ove države pao je u 2022. godini čak za 30 odsto.

- Ključne industrije zemlje su teško pogođene. Na primer, dve fabrike u Mariupolju, koji je sada okupiran, činile su 40 odsto ukrajinske predratne proizvodnje čelika. Rusi su takođe bombardovali druge fabrike teške industrije, kao što su rafinerije nafte – preneo je Financial Times.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi