KBF: Zelena tranzicija je skupa, kako je finansirati?
Zelena tranzicija je prilika za novu industrijalizaciju Srbije ali mora se naći novac da se ona sprovode, rečeno je danas na panelu Preoblikovanje finansija za cirkularnu i regenerativnu ekonomiju, u okviru jubilarnog 30. Kopaonik biznis foruma
Srbija ima kredibilitet da sada uđe u proces zelene tranzicije, istakao je Dragan Đuričin iz Saveza ekonomista Srbije u uvodu panela „Preoblikovanje finansija za cirkularnu i obnovljivu energiju“ na Kopaonik biznis forumu.
Đuričin kaže da su devizne rezerve NBS porasle u godini geopolitičke krize, i da je to jedan pokazatelj „da se može“ ali da treba naći i prave politike ali i prave načine finansiranja.
Na panelu je predloženo devet modela finansiranja, među kojima su sredstva međunarodnih organizacija, karbonske takse, zelena kvantitativna olakšanja, zeleni krediti, zelene subvencije, zelene obveznice, državni budžet i javno-privatno partnerstvo.
Pre svega toga, potrebno je kompanije „naterati“ da krenu u tranziciju a tu je, ističe Dragoljub Damljanović direktor za digitalne energetske mreže u „Šnajder elektriku“, ključ napretka u energetskoj efikasnosti.
Pročitajte još:
- Zašto bi sada neka firma prelazila na zelenu tranziciju, kada i sada radi dobro i koristi gas, naftu... Zato što će konkurentnost ubuduće sve više zavisi od toga da li je vaša firma "zelena" ili nije. Zeleni objekti, zgrade, u veliki preduzećima više nije mogući uslov, već uslov bez kojeg se ne može - ocenjuje Damljanović.
Kaže da tehnologija sada omogućava ogromnu optimizaciju i ocenjuje da će se sve više energije proizvoditi blizu mesta gde će se i trošiti. Međutim, sve to, kako kaže, traži ogromna ulaganja u mrežu.
Smatra da Srbija ima dovoljno tehnološko znanje da pokrene proces zelene tranzicije ali i za to država napravi adekvatnu regulativu.
Digitalizacija, digitalizacija, digitalizacija...
Sa njim je saglasan i direktor za IT i tehnologiju „MK grupe“ Dejan Cupać.
Tanjug/Jadranka Ilić
On kaže da je reč digitalizacija sveopšte prisutna i dodaje da se polako podiže svest o zelenoj ekonomiji. Podseća da su pre 30 godina fakulteti u Srbiji imali i robotiku, ali da nisu imali digitalizaciju.
- Tada se upravljalo sa nekim jednostavnim softverima, kada se automatizovalo upravljanje. Ipak se nije mogao obraditi veliki broj podataka u „ril tajmu“. Upravo je to moguće u digitaliziciji. Digitalizacija je priča o brojevima o merenju, o tome koliko možemo obratiti podataka u „ril tajmu“ - smatra Cupać
Dejan Malinić iz Saveza ekonomista Srbije smatra da je odgovornost zbog iscrpljivanja prirodnih resursa i degradacije životne sredine na preduzećima, na kojima je, sa druge strane, i najveći teret za izlazak iz ove situacije.
On dodaje da su urađeni su veliki napori, napravljeni su ozbiljni pomaci u tom pravcu, ali smatra da ne postoji jedinstven konceptualni okvir.
- Vrlo često firme koje imaju obavezno izveštavanje potenciraju dobre vesti, dok se one loše zanemaruju - kaže Malinić.
Medeja Lončar, izvršni direktor kompanije „Simens“ za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju, kaže da su vidljivi pomaci u regionu u pogledu zelene tranzicije, ali ocenjuje da smo tek na početku maratona i da je dug put do cilja.
Kaže da je digitalizacija vrlo značajna u zelenoj tranziciji.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari