Da li su novi LNG gasovodi na Balkanu zdrav biznis?

Energetska bezbednost na Balkanu je jedno a ekonomska bi mogla da bude sasvim drugo, može se zaključiti iz izveštaja o istraživanju „Global enerdži monitora“ i „Benkvoča“. A čak je i energetska bezbednost pod znakom potanja jer planovi za izgradnju novih gasnih elektrana, gasovoda i terminala za tečni prirodni gas (LNG) na Zapadnom Balkanu, čija se vrednost procenjuje na oko 3,5 milijardi evra, predstavlja rizik za ekonomsku i energetsku bezbednost.

Širenje gasne infrastrukture primoralo bi zemlje Zapadnog Balkana da uvoze daleko više gasa nego ranijih godina, izlagajući se tako ekonomskim i energetskim rizicima, ali i otežati energetsku tranziciju, a preti i zelenoj tranziciji, kaže o izveštaju „Blumberg Adrija“.

U 2021. zemlje Zapadnog Balkana - Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija - potrošile su samo 3,7 milijardi kubnih metara gasa, ili četiri odsto onoga što je Nemačka koristila iste godine.

Predloženo proširenje mreže gasne infrastrukture, uz podršku Evropske unije i SAD, izložio bi region nestabilnim cenama i nestašicama gasa koje je prošle godine iskusio veći deo Evrope, navodi se u istraživanju.

Dodaje se i da Albanija, Crna Gora i samoproglašeno Kosovo trenutno nisu priključeni na gasne mreže, tako da bi nova infrastruktura stvorila potpuno novu zavisnost od gasa.

Istovremeno, ponovljena upozorenja koja su ovog meseca stigla iz Međuvladinog panela za klimatske promene da se ne može izgraditi nova infrastruktura za fosilna goriva jer se zagrevanje planete mora ograničiti na 1,5 stepeni Celzijusa znače da planirana izgradnja gasne infrastrukture samo predstavlja milijarde evra potencijalno nasukanih sredstva.

Značajan potencijal u OIE

Za region sa značajnim potencijalom za solarnu i energiju vetra, planovi za novu gasnu infrastrukturu bi takođe uveli nove prepreke naporima za pristupanje EU, pošto je taj potez u suprotnosti sa odredbama ugovora o Energetskoj zajednici koje između ostalog nastoje da usklade napore zelene energije regiona sa onim u EU.

Pipa Galop, savetnica za energetiku za jugoistočnu Evropu u „Benkvoču“, rekla je da će fosilna gasna infrastruktura koja je sada izgrađena biti obaveza Zapadnog Balkana.

- Ili će povećati zavisnost od uvoza i vezanost za fosilna goriva, ili će završiti kao nasukana imovina. Ako su EU i njene banke nešto naučile iz nedavnih problema sa snabdevanjem, moraju prestati da prodaju fosilni gas u regionu – kažće ona.

Istraživački analitičar u „Global enerdži monitoru“. Robert Rozanski naveo je da zemlje širom sveta preispituju svoje planove za uvoz ovog nestabilnog, prljavog goriva nakon globalne energetske krize.

- Ako Zapadni Balkan počne sa izgradnjom nove gasne infrastrukture, to će samo otežati prelazak na čistu, domaću i pristupačnu energiju – upozorava Rozanski.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi