Ukidanje posebnih dozvola za transport između Srbije i Severne Мakedonije: Pokazna vežba za otvoreno tržište
Očekuje se da će od 1. avgusta, po stupanju na snagu dogovora o liberalizaciji transporta između Srbije i Severne Makedonije, više koristi od ukidanja posebnih dozvola za prevoz u i iz trećih zemalja, imati kompanije iz komšiluka
Pomalo je bilo zbrkano saopštenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, objavljeno početkom prošlog meseca nakon sastanka Mešovite srpsko-makedonske komisije za međunarodni drumski prevoz putnika i tereta u Ohridu. Prema toj verziji, ministar Goran Vesić je izjavio da će „prevoz tereta između Srbije i Severne Makedonije, koji se obavlja u i iz trećih zemalja, ekološki prihvatljivim vozilima, od 1. avgusta ove godine biti liberalizovan, odnosno izuzet iz režima dozvola“.
Posle blage „uzbune“ u redovima srpskih prevoznika, precizirano je da se dogovor odnosi na zemlje iz inicijative "Otvoreni Balkan“, odnosno treća zemlja može da bude, za sada, samo Albanija. Takođe, liberalizacija se odnosi i na deo putničkog saobraćaja, ali samo vanlinijskog, dok je linijski regulisan drugim propisima.
Konkretno, bez posebnih dozvola koje su do sada na bazi reciprociteta izdavala nadležna ministarstva, domaći prevoznici moći će da utovare robu u Severnoj Makedoniji i voze je za Albaniju, kao što će i makedonski kamioni moći na albanske destinacije da prevezu teret iz Srbije. Režim dozvola ostaje za transport ka drugim evropskim ili azijskim lokacijama, piše magazin Biznis i finansije.
Nejednaki troškovi
Ministar je dodao, navodi se u saopštenju, da će „ostati u opticaju simboličan broj dozvola, manje od stotinu za prevoznike sa neekološkim motorima, odnosno dizel motorima EVRO 0“. Reč je o malim firmama ili preduzetnicima uz obe strane granice, kojima je ostavljena mogućnost da rade uz obavezu da u budućnosti zamene neekološka vozila ekološkim. A pod ekološkim, podrazumevaju se ona sa motorima klase od EURO 2 do EURO 6, iako iole ozbiljne kompanije iz obe zemlje po evropskim putevima voze „petice“ ili „šestice“.
Pročitajte još:
Prema rečima Aleksandra Spasića, generalnog sekretara Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“, za sada niko ne može da proceni efekat postignutog dogovora, iako je jasno da će makedonske firme biti konkurentnije na našem tržištu zbog povoljnijih uslova za rad u toj zemlji.
- Njima je gorivo u startu, kada bismo krenuli iz iste tačke, po jednom kamionu za oko 400 evra jeftinije. Zato će njima ovaj dogovor više da donese nego nama, znači i njihovoj privredi više nego našoj, jer uvoz i izvoz moraju da imaju oslonac u domaćem transportu. Dobro je što se sve svelo na ’Otvoreni Balkan’, on u suštini preslikava odnose koji vladaju na tržištu Evropske unije i bilo bi poželjno da se na vreme obezbede uslovi kakve imaju prevoznici iz drugih zemalja - ocenjuje Spasić.
Siva zona
- Više od 40 odsto prometa u javnom prevozu putnika odvija se u sivoj zoni, imate tu kombije, autobuse… A kada rade legalno, iz autobuskog prevoza oko 30 odsto prihoda daju direktno u budžet. To nije normalno. U isto vreme, prevoznici poput ’Laste’ ili GSP-a u Beogradu, za gradske linije imaju subvencije. U ostalim delovima Srbije, javni prevoz putnika je veliki problem jer zbog strukture troškova oni ne mogu da daju adekvatne plate, pa im vozači odlaze u inostranstvo - kaže Goran Aleksić.
Goran Aleksić, generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“, smatra da će kompanije u obe zemlje imati korist od postignutog dogovora, ali potvrđuje da srpski prevoznici imaju daleko veće troškove nego njihove kolege iz susednih i evropskih zemalja.
- Mi smo se posle skupa u Ohridu sredinom prošlog meseca sastali sa ministrom Vesićem i ukazali mu na inicijativu koju smo pokrenuli pre pet godina, da se nameti i akcize na evro dizel za prevoznike sa licencom usklade sa opterećenjima u drugim državama. Pominjali smo tada Evropu, ali i u okviru ’Otvorenog Balkana’ imamo ozbiljan problem sa konkurentnošću. I to nije samo stvar transportnih kompanija, već čitave privrede na koju se preliva deo naših troškova. A transport je izuzetno važan i često se koristi kao alat u političkim obračunima, ili želji da se ugrozi druga strana privredno i ekonomski - tvrdi Aleksić.
Fer konkurencija i slobodno kretanje roba
On dodaje da je pravedan ambijent preduslov za fer konkurenciju i slobodno kretanje roba i usluga. Tu je jedan problem nejednako opterećenje dažbinama, a drugi je to što naši prevoznici jednu trećinu vremena rada vozila provode čekajući na granicama, što takođe otežava njihov položaj na tržištu.
- Primera radi, crnogorskim prevoznicima vraća se celokupna akciza za dizel, koja u njihovoj zemlji iznosi 440 evra na hiljadu litara. To je više od 50 dinara po litru i upravo za taj iznos njih gorivo košta manje nego naše firme. Zato je i njihova privreda počela da beleže ozbiljan rast. Domaći prevoznici, pak, prinuđeni su da gorivo kupuju kad pređu granicu, jeftinije je uprkos tome što im se ne vraća ceo iznos akcize. Prema nekim procenama, taj nevraćeni deo dažbine ’težak’ je oko 50 miliona evra, toliko naši ostavljaju stranim državama - navodi Aleksić.
Aktivno manje od polovine
U drumskom teretnom saobraćaju registrovano je 34.414 firmi i preduzetnika, ali je aktivno manje od polovine (16.170), od toga je više od 70% preduzetnika, dok u formi akcionarskih i društava sa ograničenom delatnošću, u okviru kojih je i međunarodni transport, radi 4.573 preduzeća. Poslovni prihod iznosi oko 2,8 milijardi evra godišnje, profit premašuje 70,6 miliona evra, a u čitavoj grani zaposleno je više od 36.000 ljudi.
Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je našim prevoznicima gorivo jeftinije za 15 evrocenta i košta oko evra, u Bugarskoj je manje od evra, kod Crnogoraca je to 0,90 a Makedonaca 0,89 evra.
- Kod nas je trošak 1,20 evra za litar. Zato svako ko radi međunarodni prevoz, gorivo toči vani, dođe mu jeftinije ali puni stranu kasu - kaže Aleksić, i dodaje da srpski prevoznici gotovo trećinu prihoda izdvajaju za nabavku goriva.
On navodi da domaće firme traže da se država u akciznoj politici uskladi sa direktivom EU koja propisuje da akciza i sve dažbine na gorivo za legalne prevoznike mogu da iznose do 330 evra na hiljadu litara.
- I tada bi to bilo malo više nego u okruženju, ali bar na nivou EU, što bi nam obezbedilo konkurentnost, mogli bismo da spustimo cene, lakše dobijemo posao. To bi se automatski odrazilo na korisnike usluga, posredno na privredni rast - uveren je Aleksić.
Makedonski prevoznici zadovoljni su dogovorom o liberalizaciji, a Biljana Muratovska, generalna sekretarka makedonske Asocijacije poslodavaca prevoznika „Makamtrans“ smatra da je on dobrodošao i da će olakšati poslovanje firmama iz te grane.
Odrediti evro-standarde
- Već 20 godina se zalažem za to, još u okviru bilateralnih sastanaka, ali su srpski prevoznici bili rezervisani. Moj stav je da svaka država treba da obezbedi liberalizaciju zbog fleksibilnosti prevoznika. A generalno, svi mi van EU smo na neki način diskriminisani, jer su nam potrebne dozvole da bismo sa neke lokacije preuzeli robu. U okviru inicijative ’Otvoreni Balkan’, još na početku tražila sam da se revidira sistem dozvola, to treba uraditi i sa Albanijom. Ako gradimo jedno veće tržište i prevoz treba da bude liberalan, s tim da se ne izbegavaju ekološki kriterijumi, već da se odrede evro standardi. To bi podstaklo i naše i srpske prevoznike da obnove vozni park, u čemu i države treba malo da pomognu - kaže Muratovska.
Ona ne misli da će se po stupanju dogovora na snagu, u prvom trenutku nešto bitnije promeniti, jer je prevoz i do sada išao, samo što će od avgusta da se odvija bez dozvola. Ali, veruje da će to znatno doprineti poboljšanju voznih parkova, što je značajno jer obe zemlje imaju zone sa stranim investitorima koji traže kvalitet i spremni su da za to plate veću cenu. Zaključuje da greše neka srpska udruženja kada se protive ovakvom dogovoru, jer prevoznici treba međusobno da sarađuju i pomažu se.
BONUS VIDEO:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari