Đedović Handanović sa predstavnicima Evropske komisije o planu rasta i energetici

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović sastala se danas sa ambasadorom EU u Srbiji Emanueleom Žiofreom, predstavnicima Evropske komisije i delegacijama više međunarodnih finansijskih institucija i istakla da je Energetska zajednica prepoznala Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi u 2023. godini, saopštilo je resorno ministarstvo.

Na sastanku na kome su učestvovali i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB), Svetske banke, Razvojne banke Saveta Evrope, Nemačke razvojne banke (KfW) i Francuske agenciju za razvoj (AFD), ministarka je predstavila i planove Srbije u energetskom sektoru, koji su i deo plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

Naglasila je značaj podrške Evropske unije u prethodnom periodu, koja je doprinela uspešnoj realizaciji projekata, pre svega u oblasti razvoja prenosne mreže i izgradnji gasnih interkonekcija.

Prema njenim rečima, Srbija ima jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. godine.

Tanjug

- Definisali smo prioritete i u sektoru proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, skladištenja energije, kao i u sektoru nafte i gasa u skladu sa našim ciljevima u energetskoj tranziciji i diversifikaciji izvora snabdevanja. Bez održivog finansiranja realizacija projekata nije realna, stoga nam je podrška EU na putu zelene tranzicije i reforme našeg energetskog miksa ka čistijim izvorima energije jako važna - rekla je Đedović Handanović.

Navela je da je Srbija prošle godine uspešno sprovela najveće aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije u regionu, koje će obezbediti milijardu evra novih investicija iz privatnog sektora, kao i da je usvojen trogodišnji plan aukcija kojim će se nastaviti s realizacijom ovog programa.

- Očekujemo da ćemo do kraja decenije imati novih 2.000 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, tri nove gasne interkonekcije kapaciteta 3 milijarde kubika gasa i da ćemo ojačati gasnu infrastrukturu unutar zemlje, čije je proširivanje i modernizacija preduslov za ostvarivanje ciljeva diversifikacije izvora snabdevanja ovim energentom. Najpre mislim na izgradnju gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koji su projekti od regionalnog značaja -  rekla je ona.

Ocenila je da planovi za budućnost uključuju diversifikaciju izvora gasa i nafte, revitalizaciju hidroelektrana, izgradnju solarnih elektrana na površinskim kopovima koji više nisu u upotrebi, jačanje gasne mreže unutar zemlje i unapređenje gasne infrastrukture radi korišćenja zelenog vodonika.

- Tranzicija mora da bude i pravedna, odnosno pri prelasku na čistije izvore energije treba da se zaštite radna mesta i lokalne zajednice koje se oslanjaju na ugalj. U ovom trenutku Srbija nema pristup fondovima Evropske unije kojima se finansira pravedna tranzicija i stoga je važno da razgovaramo o mehanizmima i instrumentima kojima bi se podržala pravedna tranzicija u Srbiji, jer je gotovo dve trećine proizvodnje električne energije iz uglja - rekla je ministarka.

Na sastanku se razgovaralo o finansiranju projekata i reformama u narednih nekoliko godina, a poseban naglasak stavljen je na energetiku kao jedan od glavnih prioriteta za Evropsku uniju, pri čemu su pohvaljeni dosadašnji napori Srbije i izražena spremnost za dalju podršku kako bi se postigli zajednički ciljevi u energetici, posebno kroz projekte od regionalnog značaja.

Evropska unija je najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra grant sredstava od 2000. godine.

EU je lane obezbedila Srbiji paket energetske podrške od 165 miliona evra kako bi pomogla građanima i malim i srednjim preduzećima u prevazilaženju posledica energetske krize i tokom zelene energetske tranzicije.

Takođe, odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac i 16,1 milion evra za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana.

Kada je reč o Planu rasta“ za Zapadni Balkan EU, predviđen je veliki paket finansijske pomoći od šest milijardi evra u periodu od naredne četiri godine.

 Plan bi trebalo da podstakne ubrzanje reformi i pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi