Raditi što i razvijene zemlje: Šljaka mora na gradilište, ali ne samo ona

Upotreba pepela nastalog iz rada termoelektrana je veoma isplativa, on se može koristiti u građevinarstvu kao dodatak cementu i za proizvodnju betona, a razvijene zemlje poput SAD, Nemačke, Japana i Holandije njegovim korišćenjem štede svoja sredstva, izjavila je danas Marija Šljivić Ivanović iz Instituta za nuklearne nauke Vinča, na konferenciji "Pepeo, šljaka, gips - sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju" na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

– Poznata je primena pepela u građevinarstvu gde se koristi za dodatak cementu, za proizvodnju betona gde se uz odgovarajuću proceduru mogu dobiti betoni željenih mehaničkih svojstava i namene. Može se direktno ugraditi na gradilištu – rekla je Šljivić Ivanović na skupu koji je organizovao specijalizovani portal „Energija Balkana“.

Na konferenciji je i pored pepela, bilo reči o drugim sekundarnim sirovinama koje nastaju usled rada termoelektrana poput gipsa i šljake, a Šljivić Ivanović je ukazala da se gips, kao otpad iz termoelektrana, može takođe koristiti u građevinarstvu, hemijskoj i farmaceutskoj industriji.

Ona je dodala da se pepeo i šljaka mogu koristiti i za sintetizovanje zeolita, sintetizovanje geopolimera i ekstrakciju retkih zemalja.

– Primena u zaštiti životne sredine je to da se leteći pepeo koristi kao apsorvent u tretmanu visoko kontaminiranih otpadnih voda iz rudnika i slično, a pogodan i za kasniju solitifikaciju, u formi betona i geopolimera, dakle koristi se za stabilizaciju – objasnila je Šljivić Ivanović.

Pravimo sedam miliona godišnje a prodamo tek delić

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović naveo je da postoje ozbiljne studije koje su pokazale da se pepeo može koristiti kao odličan građevinski materijal i kao podloga puteva.

– To sam video davnih dana da koriste u Holandiji kao podlogu puteva, oni čak i odlažu i onu čvrstu fazu koja ostane od tretiranja opasnog otpada, sve se stavlja ispod puteva – istakao je Popović.

Direktor Sektora za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost u EPS-u Milena Đakonović navela je da se velike količine šljake i pepela generišu u termoelektranama u Srbiji, reda veličine oko sedam miliona tona.

– Količina koju EPS prodaje i daje je veoma mala, ispod procenta koji bi mi želeli da prodamo – ukazala je Đakonović.

Što se tiče gipsa, Đakonović je rekla da se u Kostolcu B generiše oko 150.000 tona na godišnjem nivou, kao i da se ta količina proda u celosti.

– Očekujemo tokom aprila meseca da počne sa probnim radom i odsumporavanje u TENT-u A. Mnogo veličine gipsa će nastati, veće su količine utrošenog uglja, sumpora, samim tim i količine gipsa koje će nastati – istakla je Đakonović.

Đakonović je dodala da je planirano da se završi postrojenje za odsumporavanje naredne godine na TENT-u B, što će povećati količinu raspoloživog gipsa za prodaju.

– Na TENT-u A je u toku realizacija projekta opepeljivanja, 2026. godina je godina kada planiramo da se taj projekat završi i tu će se steći uslovi da se preuzima pepeo i leteći pepeo sa elektrane TENT-a A – navela je Đakonović.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi