Gde se sve na planeti jedu srpski proizvodi

Čačanska šljiva ranka u nemačkom supermarketu, koju je fotografisao i juče objavio na Tviteru Nenad Radičević, srpski novinar koji živi u Nemačkoj, nije jedini srpski proizvod koji se može naći na rafovima svetskih trgovinskih lanaca!

U izvozu hrane naša zemlja već godinama ima suficit, pa ne čudi da se srpske maline, jabuke i breskve, ali i poznati brendovi poput „plazme“, „jafe“, „bananice“ ili „smokija“ prodaju i u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, ali i u dalekoj Americi i Japanu.

Pročitajte još

Kupovinom robe sa žigom “čuvarkuća” pazarite proizvod od sirovina koje se gaje u Srbiji

Stigle domaće: Srpske jagode i trešnje u ponudi potiskuju uvozne

Srbija samo u zemlje EU izvozi oko 80 odsto jagodičastog voća, gde spadaju maline, jagode, borovnice i kupine. Prema rečima Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), najviše ovog voća odlazi u Nemačku, Francusku, Belgiju i Holandiju.

Srpska malina zauzima 20 odsto tržišta SAD

– To su i platežno jake zemlje EU, a naše jagodičastvo voće tamo se u prodaji može naći i sveže, ali ipak dominira smrznuto. S druge strane, jabuke slabo izvozimo u EU, ali zato oko 80 odsto proizvodnje završi u Rusiji. Slično je i sa srpskom breskvom, kajsijom, trešnjom i višnjom – kaže za 24sedam Bogunović.

Srpska malina, uglavnom smrznuta, dodaje on, završi čak i u Americi, Kanadi i Japanu.

– Zanimljivo je da oko 20 odsto američkog tržišta maline snabdeva baš Srbija. Naša zemlja je treća u svetu, posle Čilea i Poljske, u proizvodnji maline – ističe Bogunović.

Kada se radi o proizvodnji šljiva, on naglašava da Srbija prerađuje 70 odsto proizvodnje šljiva, i to uglavnom u rakiju, ali da i ovo voće, i to i sušeno i sveže, opet najviše izvozimo u Rusiju.

Kako kaže sagovornik 24sedam, srpski sokovi, ali i voda, najviše se izvoze u region i zemlje CEFTA, mada u manjem obimu završe i na tržištu EU.

Izvoz srpskih konditorskih proizvoda takođe je, navodi Bogunović, najzastupljeniji u zemljama regiona, ali i u Rusiji i Evropskoj Uniji.

– Za našu „plazmu“ ili „bananicu“ znaju svi u regionu… To su neki tradicionalni proizvodi koji povezuju zemlje bivše Jugoslavije, pa zato ne čudi što se najviše traže u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Ipak, oni su stigli i do daleke Amerike i Australije – kaže Bogunović.

Preko interneta do kućnog praga

Naši poznati brendovi – „jafa“, „bananica“, „plazma“ ili „smoki“, najviše se nalaze na policama većih trgovinskih lanaca u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Holandiji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

Pročitajte još

Žuljaju ih patike, a tehnika im crkava: Šta najviše muči naše potrošače

Pobuna građana u Sremskim Karlovcima: Ne damo da nam ciglana truje vinograde!

– Vrlo često srpski proizvodi zauzimaju mesto u tzv. balkan šopovima širom sveta, gde su poređani na rafovima pored drugih prehrambenih proizvoda iz regiona, odnosno sa Balkana. Tako je, recimo, u većim gradovima Amerike i Kanade – naglašava Bogunović.

On kaže da se srpski proizvodi, voće i hrana poslednjih godina sve više mogu nabaviti putem interneta, a posebno nakon pandemije virusa korona.

– Imamo sve više takvih internet prodavnica, pa sve što se poruči u nekoj drugoj zemlji iz Srbije stiže direktno na kućni prag. Onlajn kupovina srpskih slatkiša ili smrznutog voća nije karakteristična samo za okolne zemlje i region, već i za EU. Naši proizvodi na taj način stižu čak i do američkog tržišta, na kućnu adresu – ističe sagovornik 24sedam.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi