Domino efekat: Kako je Zapadni Balkan ostao bez struje i zašto Srbija nije

Balkansko zamračenje, nestanak struje koji se dogodio u petak na tropskim temperaturama i ostavio potrošače bez električne energije u zapadnom delu Balkanskog poluostrva - u Crnoj Gori, Albaniji , BiH i Hrvatskoj (Dalmaciji), nije pogodio elektroenergetski sistem Srbije jer su "tokovi aktivnih snaga bili usmereni u Srbiju iz pravca Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije, dok je izvoz išao ka BiH", kaže stručnjak za energetiku Željko Marković za portal Energija Balkana.

Objašnjavajući zašto potrošači u Srbiji nisu ostali u mraku, odnosno, zašto elektroenergetski sistem (EES) Srbije nije bio pogođen ovim domino efektom Marković navodi da su tokovi snaga tokom ovih događaja bili takvi, da nisu izazvali ozbiljnije posledice u našem elektroenergetskom sistemu, pa Srbija nije imala problema, za razliku od naših suseda.

Kada krene jedna kockica...

Kako je navedeno, svi balkanski ali i evropski elektroenergetski sistemi su povezani. Ispad prvog dalekovoda izazvao je domino efekat, kao o 8. januara 2021. godine, ali ovoga puta „domine“ su stale u Hrvatskoj i nisu se širile dalje u Evropu. Sada je bio pogođeno veći deo Crne Gore, Albanije, BiH i Dalmacije u Hrvatskoj a u kuršlusu 2021. godine, kada je u strujnoj mreži kontinentalne Evrope došlo je do pada frekvencije, severni kontinentalni deo Evrope simultano se isključio na zaseban mrežni region da ne bi ostao u mraku.

Za ovaj letnji „blekaut“ u zapadnom delu Balkanskog poluostrva za pohvalu je, kako je navedeno, što su se oglasili predstavnici elektroenergetskih kompanija iz ovih država i bez ustezanja rekli da se radi na utvrđivanju uzroka i uspostavljanju snabdevanja električnom energijom u pogođenim područjima, kao i to što je problem brzo prevaziđen.

Prema do sada objavljenim podacima, prvi ispad 400 kV dalekovoda između Podgorice i Ribarevine se dogodio u petak 21. juna u 12:05 sati, zbog, kako je saopšteno, požara ispod dalekovoda.

Nekih 16 minuta kasnije, dolazi do ispada drugog 400 kV dalekovoda koji povezuje Albaniju i Grčku.

Koji su razlozi ovog ispada ostaće da se ispita, budući da će komisija Evropsko udruženje operatora prenosnog sistema (ENTSO-E) uz pomoć grupe eksperata da detaljno ispituje ovaj incident, kaže Marković. To je, kako objašnjava Marković, uobičajena procedura, koja ima za cilj da se utvrde sve okolnosti i da se na osnovu tog dešavanja izvuku zaključci.

– Razlog ispada ovog dalekovoda je delovanje distantne zaštite, tako da može biti u pitanju i kvar koji se desio nezavisno od ispada dalekovoda u Crnoj Gori. Ali, možda posredno može biti i povezan sa tim događajem, u smislu da je prethodni ispad doveo do fluktuacija u mreži, pa da je zaštita, koja je reagovala i isključila dalekovod između Albanije i Grčke, možda i „lažno“ reagovala, dakle ne na kvar. Pretpostavljam da će to biti jedno od pitanja koje treba da utvrdi ENSO-E komisija – precizira Marković.

Dalja dešavanja su već jasnija i posledica su pojave preopterećenja. Albanija u tom trenutku ostaje na napajanju iz pravca Crne Gore i KiM, i sukcesivno, dakle u roku od jednog minuta dolazi do ispada 220 kV voda koji ide Prizren - Fierza.

Profimedia

 

U Crnoj Gori ispada još jedan dalekovod 220 kV, Albanija ostaje na radijalnoj vezi sa Crnom Gorom, i u tim trenucima zbog preopterećenja u mreži ispada 400 kV podvodni vod ka Italiji, a potom i dalekovod prema Sarajevu.

Nakon tri minuta zbog preopterećenja ispada i 400 kV dalekovod Ugljevik - Tuzla, preko koga se sada napajaju južni deo Hrvatske, BiH, Crna Gora i Albanija, tako da se poremećaj dalje prenosi.

– Imamo domino efekat na druge dalekovode, koji ispadaju i pomenute zemlje ostaju bez napajanja – kaže Marković.

Kontrole standardne, previdi ipak mogući

Struja, jednostavno, ne poznaje granice, tako da uvek postoji mogućnost da dođe do ovakvih događaja.

– Ali, oni su, po pravilu, vrlo retki. Jer, kod svih operatora sistema su uspostavljene sigurnosne procedure. A analize na ispade se rade kontinuirano – ističe ovaj energetski stručnjak.

Ukazujući da postoji koordinacija između operatora prenosnih sistema, kako u neposrednim kontaktima, tako i kroz saradnju putem regionalnih centara za koordinaciju sigurnosti sistema, Marković pretpostavlja da, kroz njihove analize, nije bilo saznanja da tzv. kriterijum N-1 sigurnosti, negde nije bio ispunjen.

– Da pojasnim oko ovog kriterijuma: svi elektroenergetski sistemi su planirani tako da u slučaju ispada jednog voda ne dođe do daljeg ispada drugih vodova, odnosno da sistem može da funkcioniše bez problema u slučaju ispada jednog voda. U redovnom operativnom radu operatora obično se ide i dalje. I, redovno se (na nivou svakog sata, a po potrebi i češće) analiziraju i situacije ispada i drugog voda posle ispada prvog voda, a po potrebi se planiraju ili sprovode odgovarajuće akcije, da bi se predupredio dalji raspad sistema. Ipak, imajući u vidu da je sezona remonta, ne treba da isključimo mogućnost da je u nekom od sistema nastao previd po pitanju kriterijuma sigurnosti, što je moglo da doprinese tom događaju. Ali, i to ostaje na komisiji da ispita – zaključuje Marković.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi