Prva srpska nuklearka 2050?

Ukoliko Srbija promeni energetsku politiku sa prevashodno uglja na energente koji imaju manji karbonski otisak, prva nuklearna elektrana bi mogla da se pojavi na mreži pre 2050. godine, piše u Nacrtu Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050.

Za taj nacrt Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo javnu raspravu, u kojoj će se raspravljati o idejama iz "Integrisanogi nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. i vizijom do 2050. godine". U njemu je razmotren scenario koji predviđa učešće nuklearne energije u energetskom miksu Srbije, sa konzervativnom prognozom puštanja u rad nuklearne elektrane 2045. godine, piše eKapija.

- Imajući u vidu mapu puta razvoja nuklearnog programa, kao i planirano ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, ukoliko bi sve potrebne aktivnosti pre početka izgradnje, kao i realizacija samog projekta izgradnje, bile izvršene u definisanim rokovima, izgradnja i puštanje u rad nuklearnog postrojenja mogu biti razmatrani i u periodu do 2040. godine - dodaje se u Nacrtu Strategije.

Prema Međunarodnoj ageniciji za atomsku energiju, postoje faze razvoja infrastrukture za nuklearni energetski program:

• Faza 1: Razmatranja pre nego što se donese odluka o pokretanju nuklearnog programa. Ovo je početna faza i ona traje sve dok se država kandidat, u potpunosti informisana i edukovana, ne obaveže na razvoj nuklearnog energetskog programa.
• Faza 2: Pripremni radovi za ugovaranje i izgradnju nuklearne elektrane nakon donošenja političke odluke. Na kraju ove faze, država kandidat mora biti spremna za raspisivanje ponuda/pregovaranje o ugovoru za prvu nuklearnu elektranu.
• Faza 3: Aktivnosti na realizaciji prve nuklearne elektrane. Ovo je završna faza razvoja, u okviru koje se očekuje puštanje u rad prve nuklearne elektrane.

Podseća se da je u Srbiji u primeni Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, te da Srbija ne raspolaže bilansnim rezervama nuklearnih sirovina i ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva.

- Ne postoji ni naučni, ni inženjerski kadar koji bi pratio izgradnju i rad ovih postrojenja, a ukinuti su i obrazovni programi posvećeni nuklearnoj energetici - piše u nacrtu Strategije.

U javnosti sporne ali veoma efikasne

Međutim, dodaje se, nuklearne jedinice predstavljaju vrlo pouzdan izvor energije, namenjen pokrivanju baznog opterećenja, koji pozitivno utiče na stabilnost proizvodnje električne energije uz nultu emisiju zagađujućih materija u vazduh.

- S tog aspekta nuklearne elektrane bi mogle da preuzmu ulogu postojećih termoenergetskih kapaciteta koji koriste ugalj u energetskom sistemu Republike Srbije. Pored klasičnih nuklearnih elektrana, kod kojih je električna snaga pojedinačnih reaktora uobičajeno 1000-1500 MW, danas su u fazi intenzivnog razvoja i mali modularni reaktori - nuklearni fisioni reaktori električne snage 300 MW ili manje. Ovi prefabrikovani reaktori bi trebalo da obezbede ekonomičnost serijske proizvodnje i značajno kraće vreme izgradnje u odnosu na klasična postrojenja - kaže se.

Vlada će, kako se dodaje, u predstojećem periodu pokrenuti proces izgradnje potrebnog institucionalnog, stručnog i regulativnog okvira za korišćenje nuklearne energije i tretman i odlaganje isluženog nuklearnog goriva.

- Ovo je neophodan preduslov za stvaranje potrebnog investicionog ambijenta za uvođenje nuklearnih tehnologija u srpsku ekonomiju - navodi se u nacrtu.

Podseća se i da je javna debata, nedavno pokrenuta potpisivanjem memoranduma o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji sa stručnom i naučnom zajednicom, koja obuhvata bezbednosne, pravne, organizacione, naučno-istraživačke, inženjerske i sve druge aspekte korišćenja nuklearne tehnologije.

- Posebna pažnja mora da bude posvećena odlaganju i preradi isluženog nuklearnog goriva i uticaju ove tehnologije na životnu sredinu - piše u nacrtu Strategije.

Javna rasprava o ovom dokumentu trajaće do 15. avgusta, a primedbe, sugestije i komentare moguće je dostaviti elektronskim putem na portalu eKonsultacije, ili na mejl: [email protected].

Primedbe, sugestije i komentare na tekst predloga Strategije građani i stručna javnost mogu dati i na javnim događajima koji će se održati: u Beogradu, 26. jula u Privrednoj komori Srbije, zatim u Nišu, 30. jula u prostorijama Regionalne privredne komore Niš i u Novom Sadu, 31. jula u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi