Selo sa pet zvezdica: Mit, priroda, zdrava hrana, čak i spa… Ali, šta ćemo sa putem?

Korona je nedavno sve poterala u lokalni, često seoski, turizam i „belosvetski“ putnici su se vratili bazičnom – divnoj prirodi, miru i zdravoj domaćoj hrani. Neki su time ostali "upecani" i nakon što je globalna pošast prošla, a njima su se okrenuli mnogi domaćini i preduzetnici u želji da razviju „etno-turizam“ (i na tome zarade). Koliko je to isplativ posao u Srbiji i od čega potencijalni profit zavisi bavio se magazin „Biznis i finansije“ (B&F) u poslednjem broju.

    
Koliko je potrebno uložiti novca u bavljenje seoskim turizmom zavisi od mnogo faktora, ali i kada je početni kapital obezbeđen kroz porodično nasleđe, potrebne su na desetine hiljada evra za razvoj posla. Pored činjenice da je broj gostiju znatno manji nego u vreme korone, na njegovu isplativost utiče i to što na selu nije lako produžiti sezonu, pa pojedini domaćini investiraju u bazene i spa ponudu. No i kada se ponudi „selo sa pet zvezdica“, ostaju problemi sa putevima, strujom i drugim infrastrukturnim „dražima“ naših ruralnih sredina.
      
Nedavna pandemija bila je prekretnica za seoski turizam u Srbiji. Domaćinima je korona donela veliki broj gostiju, ali kasnije i ogromnu konkurenciju u ovom sektoru, jer su mnogi požurili da sređuju stare kuće i vikendice, ili grade nove. Vlasnici sada kažu da je „zlatno doba“ za seoski turizam prošlo, ali da posla za one koji su uložili i vredno rade, i dalje ima.

Nije lako proceniti koliko je novca potrebno za početak, jer kako navode, u seoskom turizmu objekti su uglavnom stari, pa je neizvesno koliko će biti posla oko obnove. Početna ulaganja zavise od njihove veličine, stanja u kom se nalaze, da li je u pitanju izgradnja novog kompleksa ili renoviranje postojećeg, kao i od ambicije vlasnika oko budućeg izgleda i usluga koje želi da ponudi.

Dedovina kao početni kapital

Svaki posao u etno turizmu je priča za sebe. Primer su sagovornice B&F Kristina Cvetković, vlasnica kuće za odmor „Artemida“ u selu Dobra kod Golupca i Marija Lukić Sredić, koja je sa suprugom Željkom i svojim roditeljima osnovala etnoselo „Gostoljublje“ u Mionici, kod Kosjerića. U oba slučaja početni kapital je bilo nasledstvo, a za sve nadalje je bilo potrebno osmisliti ponudu koja će privući goste, uložiti ogroman trud i dodatni novac.

Kristina Cvetković je renovirala staru dedinu kuću u selu Dobra u Nacionalnom parku Đerdap pre nekoliko godina, kada je naglo počeo razvoj turizma u golubačkom kraju. Na ruku su joj išli blizina obnovljene Golubačke tvrđave i manastira Tumane koji privlače turiste iz celog sveta. Ipak, suprug i ona nisu očekivali da će njihov broj tako brzo rasti. Danas ih je godišnje od 350.000 do 500.000.

Cvetkovići su želeli da objekat dovedu u funkcionalno stanje, a da rizik svedu na minimum. Renoviranje i opremanje stare kuće pre „korona poskupljenja“ građevinskog materijala ih je koštalo oko 15.000 evra.

„Kasnije smo uložili još 10.000 evra, a te investicije su većinski finansirane bespovratnim sredstvima GIZ-a, ali verovatno to nije konačna suma. Prve goste smo primili u junu 2020. Prve tri sezone smo radili bez saune i tople kade, ali vidimo porast interesovanja za smeštaj od kada smo ih uveli“, priča Kristina.

Podela zarade sa lokalcima

Cvetkovićima ovo nije primaran posao, pa nisu ni pokušavali da obezbede namensko finansiranje za ovu delatnost, ali su objekat delom opremili uz pomoć kratkoročnih keš kredita. Kristina sa porodicom živi u Beogradu, i zato su morali da angažuju ljude u selu koji će pomagati u održavanju smeštaja i brinuti o gostima.

- Najkritičnije je bilo naći ’ključ’ za raspodelu zarade, kako bi lokalci ostali zainteresovani, a da nama kao vlasnicima ulaganja budu isplativa. Ne možemo sami, jer nismo tamo, a ovde nema agencija kao u većim turističkim mestima koje bismo angažovali. Izračunali smo da je najbolja opcija da ženama koje rade za nas plaćamo 20 do 25 odsto od prometa, za čišćenje, pranje veša, dočekivanje gostiju i košenje trave - objašnjava Kristina.

Računica dalje pokazuje da na „Buking“ (Booking.com), preko kojeg im i dolazi najviše gostiju odlazi 15% prometa, na amortizaciju i održavanje od 2% do 5%, a komunalni troškovi, struja i takse čine 10%. Najveći problem za većinu seoskih domaćinstava je grejanje. U „Artemidi“ postoje dve opcije - na drva i struju, ali Kristina smatra da se boravak turista tokom zime ne isplati.

- „Moramo tri dana unapred da zagrevamo da bismo dočekali turiste, koji nekad dolaze i na samo jednu noć. Nameravamo da uvedemo toplotnu pumpu da bi zimi bilo isplativije. Udarna sezona je od aprila do septembra, a naš cilj je da traje 365 dana. Sada svakog meseca u godini imamo bar nekoliko noćenja. Verujemo da je SPA ponuda zaslužna za produžetak sezone. Ovo nam nije primarni izvor prihoda, tako da o likvidnosti ne brinemo, ali imamo zaradu - kaže vlasnica „Artemide“.

Profimedia

 

Napominje da je u seoskom turizmu zarada ograničena brojem noćenja i smeštajnim kapacitetom, kao i izabranim poslovnim modelom. Objašnjava da sa profitnom stopom od 45%, sa trenutnim brojem ležajeva i noćenja ne bi moglo da se živi, već samo da se dopunjava porodični budžet.

Bazen „skupa zabava“, ali i mamac za goste

U „Gostoljublju“ od 2006. godine, kada su Marija Lukić i Željko Sredić odlučili da na imanju Marijinih roditelja u Mionici podignu nekoliko vajata, porodica radi sve poslove, čiste, kuvaju, dočekuju i ispraćaju goste. Kockice su im se poklopile, jer je Fond za razvoj davao kredite sa povoljnim kamatnim stopama i finansirao je sa oko 25.000 evra izgradnju pet novih vajata, pored jednog starog, kojeg su imali u dvorištu. Ove godine, kada je njihov porodični posao doživeo punoletstvo, Marija kaže da bi im bilo potrebno bar dva puta više novca da bi započeli istu investiciju.

- Počeli smo skromno sa smeštajem, pa smo postepeno dopunjavali ponudu. Nije realno da odmah kreneš sa 50 ležajeva, a to nam je postao cilj – da smestimo autobus turista. Hteli smo da izbegnemo da odbijemo celu grupu, jer nedostaje mesta za troje. Kreditima smo kasnije pravili restoran, dodatne objekte i bazen. Da se ne bi sve svelo na to da se gost samo naspava, jede i ode, morali smo da osmislimo sadržaj koji je svima zanimljiv - ističe Marija.

U njihovom slučaju to je bio bazen, koji je najskuplja investicija, ali se pokazao i kao pun pogodak. Umesto da dolaze samo vikendom, gosti su počeli u Mionici da provode odmore.

- U bazen i restoran uložili smo oko 40.000 evra, a sada bi nas samo restoran koštao više. Znali smo da ćemo time produžiti boravak gostiju i bili smo svesni da postajemo zanimljivi i drugoj vrsti ljudi - priča Marija.

Objasni ti vlasniku mercedesa zašto je put loš  

Bazen je po njenim rečima doveo turiste, ali se pokazao kao „skupa zabava“, jer održavanje dnevno košta najmanje 50 evra. To je boljka letnje sezone, dok je tokom zime grejanje najveći trošak, zbog kojeg mnogi domaćini ne primaju posetioce dok ne otopli.

- Zimi imamo goste pet, šest dana oko Nove godine, Božića i za Sretenje, ali ne možemo da pokrenemo ceo kapacitet, jer onda potrošimo struje više nego celo selo i iskaču nam osigurači. Četiri do pet meseci ne radimo, ali svaki od njih ima neki praznik i tih pet ili šest dana kada radimo, znači da u tom mesecu nemamo minus. Imamo sredstva koja se u sezoni ostavljaju za nova ulaganja. Već u martu farbamo, sređujemo i počinjemo da radimo vikende. Uskrs je obično u aprilu, sledi prvi maj i to tako kreće - objašnjava Marija.

Promo:24sedam/AgroTV

 

Ona ističe da je problem, ne samo u ovom kraju, nego u većini ruralnih predela, što ne postoji osnovna infrastruktura, iako država stalno šalje poruke da treba da se razvija seoski turizam.

- Juče je grmelo, nama je nestalo struje, kako ja da objasnim Rusima da nemam struje. Oni rade odavde, njih ne zanima što je grom udario u trafo. U selima nemaš gde da baciš smeće, nemaš uličnu rasvetu da gosti mogu da šetaju. Nama čiste redovno put kada padne sneg, ali to nije tako u svim selima i ljudi sami čiste. Džaba ti dobar sadržaj na selu, kada ti treba nekom ko ima novi mercedes da objasniš da dođe do kuće tim lošim putem - žali se sagovornica B&F-a.

Prema njenim rečima, u poređenju sa periodom tokom korone, ponuda seoskog smeštaja je mnogo veća ali je potražnja manja. „Mnogi su uložili u selo. Otvoreni su novi kapaciteti i prilično je jaka konkurencija. Moraš baš da držiš do kvaliteta da bi se izborio. Očekujemo da će ostati samo oni koji rade dobro. Ovo može da se nazove nekakvom blagom krizom, nakon ogromnog rasta. Imamo više gostiju nego 2019. ali manje nego u koroni“, kaže Marija.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi