Amerikanac Srbima razbija „mitove“ o STEM-u (FOTO)

STEM je nešto novo, moderno, haj-tek i samim tim skupo i komplikovano za izvođene za nastavnike a za prihvatanje deci… neke su od predrasuda koje ovih dana po Srbiji uspešno otklanja Brus Boen, nastavnik STEM-a iz SAD.

Kako da decu danas tehnološki spremimo za poslove koje će tržište rada zahtevati sutra, problem je koji izgleda nerešiv iz današnje perspektive Srbije koja, prema stalnim primedbama poslodavaca, nije rešila ni aktuelne potrebe domaćeg tržišta rada. A pritom se oblasti koje STEM pokriva, kao što su tehnologija i inženjering, neprestano menjaju i nastavnici imaju poteškoće da održe svoje znanje aktuelnim jer udžbenici i nastavni kurikulumi brzo postaju zastareli a stalna potreba za stručnim usavršavanjem i prekvalifikacijom zahteva razrađeni sistem.

S druge strane, imamo nove mlade naraštaje za koje važi da su tehnološki napredni korisnici ali da se zaista u tehniku malo razumeju, nemaju razvije manuelne veštine („osim korišćenja palčeva na mobilnom“) niti dobro shvataju prostor pa im i korišćenje najprostijih alata teško pada.

Sve je to ipak moguće, kaže za 24sedam Brus Boen, iskusni nastavnik STEM-a iz SAD, koji ovih dana tome podučava i srpske nastavnike i đake i koji je veoma posećene radionice održao u Vrnjačkoj Banji na Mejkers konferenciji, u Beogradu u Prvoj beogradskoj gimnaziji a danas je bio i u srcu Šumadije, u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.

S njim je 24sedam razgovarao na vrlo zanimljivoj beogradskoj radionici, gde su đaci pokazali, bar za nekog sa strane neočekivani, entuzijazam za praktične stvari. Ovoga puta „tema“ je bila kako napraviti vetrenjaču, obrađena kroz takmičenje grupa gimnazijalaca kojima je bio zadatak da dobiju što više struje iz svog dizajna vetrogenaratora. I na sat i po jedna velika grupa „nezainteresovanih“ tinejdžera pretvorila se u radoznale i inspirisane male inovatore, inženjere… sve uz probe i pokušaje ali i „špijuniranje“ šta radi konkurencija.

– Šta smo videli ovde, na praktičnom primeru STEM-a? Videli smo neke uzbuđene učenike, da se neko učenje „dešava“, razvija kritičko mišljenje, kako se stvar popravlja kroz uvide u ono što je loše i ono što je dobro napravljeno, ali i saradnju unutar grupe čak i između grupa iako se videlo i međusobno nadmetanje – objašnjava „neočekivani“ entuzijazam Boen.

Ovaj iskusni predavač kaže da tu svakako ima nauke koja je sama po sebi zanimljiva, kada se dobro predstavi,  ali da veliki deo uzbuđenja i učenja svakako dolazi iz zabave pravljenja nečega svojim rukama.

– I sada, kada bismo se sa radionice vratili u učionicu, sledila bi „prava“ nauka gde bi se razgovaralo o silama, napadnom uglu lopatica i njihovom broju, uticaju težine rotora... i kako to ljudi prave u stvarnom životu. Ali, sada učenici nastupaju iz ugla nekog ko ima praktično iskustvo o tome o čemu govori teorija iz knjige, pa je situacija sasvim drugačija od obične – naglašava Boen.

Boen se ne slaže sa tim da su današnje generacije, pogotovo famozna „Generacija Zed“, nezainteresovane za praktično.

– To je možda tačno samo u delu da većina nikada nije imala priliku da tako nešto urade. Ako im tu priliku ne pružimo, ne obezbedimo materijale, prostor i posvećene nastavnike, zašto bi i radili. A ovi učenici ovde, koji su prošli ovo večeras, o tome će pričati, siguran sam, bar nedelju dana . I pokazivaće svoj projekat u Mejkersu i reći „možda nije ispalo najbolje ali ja sam ponosan na to“ – ukazuje naš sagovornik.

STEM je moguć, ako postoji sistem

Po onome što se videlo na ovoj radionici, STEM je prilično jednostavan pristup: jeftine plastične cevi, nekoliko malih jednosmernih motorčića, drveni štapići i papir za lopatice… Međutim, iza ovoga stoji sistem koji nije baš tako razviti i naširoko primeniti.

– Ne, nije to skupo, vidite ove jednostavne komponente, i problem STEM-a leži drugde. Prvo, morate imati nastavnike koje žele da rade sa decom, i koji sistem podržani u tome. Drugo, ti nastavnici moraju da imaju dobru obuku za STEM, jer nije realno da će moći da rade mnogo više od svog broja časova i usvojenog kurikuluma. O tome sam razgovarao i sa nastavnicima u Vrnjačkoj Banji. Zbog toga STEM mora da ide kao novi način učenja unutar zadatog obima i gradiva. A za to nastavnici moraju i sami da idu na kurseve i pohađaju radionice, što znači da morate imati mrežu onih koji ih obučavaju. I na kraju, imate škola gde direktori ni ne bi dozvolili ovakve radionice – objašnjava Boen.

Kaže da je teško početi ali kada se jednom krene, sve „teče prirodno“. Nema velike razlike u problemima sa kojima se svakodnevno susreću nastavnici u SAD i oni u Srbiji, naglašava Boen, samo se tamo ovim problemom bave duže pa ima i više za STEM obučenih nastavnika.

– I nastavnici su isti, i učenici su isti i tamo i ovde. Oduševljen sam decom iz Srbije, bistra su to deca i zbog toga je važno da se što pre krene. Ne morate to raditi stalno ali možda možete uvesti jedan STEM dan nedeljno . I budite uvereni, deca će možda izostajati sa drugih časova i drugih dana ali STEM dan sigurno neće propuštati, to vam garantujem – naglašava sagovornik 24sedam.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi