Rusija odoleva sankcijama, pitanje je dokad

Ruska ekonomija raste i dalje uprkos usporavanju u trećem kvartalu ove godine i očekuje se da će ukupna stopa rasta u 2024. iznositi 3,9 odsto, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima. Kada se ovim optimističnim prognozama doda i rekordno stopa nezaposlenosti gotovo neviđena od doba komunizma, od 2,4% statistički Ruska federacija se odlično drži.

Međutim, svaki ozbiljan ekonomista je svestan da troškove rata u Ukrajini, koji je već u trećoj godini, uzimaju svoj danak čak i da nema širokih sankcija koje je Zapad zbog vojne agresije nametnuo Moskvi.

Industrijski rast Rusije je za prvih osam meseci ove godine je iznosio 4,5%, od čega u proizvodnom sektoru 8,1% a sektoru mašinstva skoro 20%, ali i predsednik Putin je priznao da se ekonomija suočava sa preprekama kao što su zapadne sankcije i "sopstvena strukturna ograničenja".

Upravo su ta strukturna ograničenja u uslovima rata i sankcija taj faktor koji bi Rusiju ponovo mogao da u relativno kratkom vremenu dovede do položaja istorijskog gubitnika u kojem se našla nakon Hladnog rata. Veliki troškovi u naoružavanju, koje su tadašnjem SSSR nametnule SAD i Evropa, danas su zamenjene sankcijama pre svega na gas i naftu, samo srce ruskog eksporta i deviznog priliva. A sada je tome pridodat i pravi rat, umešno sa strane Zapada izazvan pomeranjem NATO granice ka istoku.

Velika potrošnja Kremlja na rat protiv Ukrajine gura rusku privredu u pregrejavanje, ali ona ima dovoljno resursa da održi rat još nekoliko godina, piše danas Vašington post.

Pregrevanje se ne odnosi samo na troškove održavanja ratne mašinerije, već i sve ostale privrede koja trpi posledice vanrednih okolnosti na tržištu. Tako relativno visoke plate koje se dobijaju u vojsci otvaraju mnoge rupe na tržištu rada, jer se kompanije bore da pariraju državi i vojsci.

Rosstat kaže da su plate porasle realno za 12,9% na godišnjem nivou tokom prve polovine 2024. a nezavisni ruski list The Bell objavio je da su najslabije plaćeni radnici imali porast plata od 67%.
Istraživanje Ruskog sindikata industrijalaca i preduzetnika pokazalo je da se 82,8% firmi suočava s izazovima pri zapošljavanju. Guverneri regiona prisiljeni su da nude neviđene bonuse za zapošljavanje kako bi privukli osoblje, pa je regija Belgorod nedavno podigla letvicu na 31.200 dolara.

Jedan od najvećih ruskih agrarnih oligarha, Aleksander Tkačev se nedavno javno požalio na visoke plate primarnih proizvođača mleka koji sada traže 1.550 američkih dolara mesečno.

Novine izveštavaju da se Sibir suočava s nedostatkom muškaraca vozača autobusa, što dovodi do zatvaranja linija i dugih čekanja, jer vozači u vojsci mogu zaraditi duplo veće plate. znatno veće plaće - čak i do dvostruko više.

Nema više ni emigranata iz srdnje Azije, koji su ranije popunjavali niskoplaćena radna mjesta. Nakon terorističkog napada u martu na Krokus siti hol, Rusija je deportovala desetine hiljada ovih radnika i uvela zabrane ulaska drugima. Od onih koji su ostali mnogi su mobilisani za rat.

Takođe, te plate podižu i inflaciju a kao odgovor na to Banka Rusije podiže kamatne stope što svima poskupljuje kredite.

U odgovoru na komentar CBS News, da su zapadne sankcije Rusiji propale, njihov arhitekta u Beloj kući Dalep Sing, zamenik savetnika za nacionalu bezbednost u ekonomskim odnosima, kaže:

– Ne, uopšte. To je uključilo turbo u državnom trošenju na ratnu mašinu a zamrzlo ulaganje u infrastrukturu i obrazovanje. BDP jeste podignut ali tu je i znatan trošak. Inflacija je gotovo 9% a kamatne stope 19%. Na dugi rok to guši rast – jasan je Sing.

Sankcije rade ali...

Da sankcije ne rade, bar ne rade efikasno kako su bile zamišljene, svesni su i na Zapadu. Evropska unija sada hoće da povećava pritisak uvođenjem mera i protiv izvoza tečnog prirodnog gasa ali i dodatnih za naftu, najavljuje briselski Politiko, pozivajući se na izvore iz EU.

– Moramo da prihvatimo činjenicu da režim sankcija ne funkcioniše kako bi trebalo. Postoje problemi sa LNG, sa naftom, sa specifičnom robom – rekao je za publikaciju neimenovani diplomata iz jedne zemlje EU.

To se najbolje vidi iz skupnog podatka da će prihodi Moskve od nafte i gasa ove godine biti 2,6% veći nego prethodne i doseći gotovo 240 milijardi dolara.

Kod nafte, gde je pokušano sa ograničenjem cene na najviše 60$ za barel ruske nafte, sankcije su probijene „flotom iz senke“ (dark fleet), koja je „ispod radara“ prevezla nafte vredne 45 milijardi dolara.

Screenshot: Bloomberg

 

Ništa lošije Rusima ne ide ni kod tečnog zemnog gasa (LNG), gde dosad nije bilo sankcija. U prvi devet meseci ove godine udeo ruskog LNG bio je 20% uvoza EU, u poređenju sa 14% u istom periodu prošle godine, kaže novi izveštaj EU Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER).

Povećanje jeste delom veće zbog toga što je Evropa generalno uvezla manje gasa (pad od 23% samo u trećem kvartalu), ali opet zima tek sledi a s njom i potencijalno znatno veća potrošnja koju može da nadomesti samo LNG, jer su ruski gasovodi ka Evropi praktično zatvoreni.

Sankcije ne rade ali to ne znači da naftašima u Rusiji, a time i državi koja od njih ubire porez, cvetaju ruže. Državna perjanica Gasprom je u prvom kvartalu ove godine prijavio neto gubitak od 7 milijardi dolara za 2023,. što je prvi godišnji gubitak u poslednjih dvadeset godina.

Jeste da se gas koji ne ide u Evropu sada prodaje Kinezima, ali ne i po istoj ceni. Prema ruskim internim vladinim podacima koje je objavio Rojters, cena gasa koja se šalje preko gasovoda Snaga Sibira pao je sa 297,30$ za 1.000 kubnih metara (tcm) u 2023. na 271,60$ u 2024. To je zbog toga što Kinezi, trenutno, ne trebaju više gasa pa ne moraju ni da plate premiju kako bi ga dobili.

Nafta teče kao ranije ali cena je sada druga

Kod nafte je slična situacija. Proizvodnja i izvoz su u Rusiji pali svega jedan do dva procenta u odnosu na predratni period, i sada je na nivou 10,5 milion barela dnevno. Delom je to i zbog toga što je OPEK+ dogovorio smanjenje proizvodnje kako bi održao cenu.

Međutim, prihod od te proizvodnje je značajno manji. Cena ruske nafte tipa ural je pala na 48$ do 50$ za barel u martu 2023. zbog toga što nije mogla komotno na zapad a u Aziji su to iskoristili da bi joj oborili cenu. Kada su Rusi uspeli da smanje diskont na 10$ po barelu, nafta je došla na 55-58$, a u pikovima i na 80$ (u septembru 2023.).

Sada je diskont ponovo na 17$, a u aprilu je ural bio $68, što je dosta iznad nametnutog zapadnog ograničenja od 60$.

Ali ni smanjena krajnja cena nije jedino što muči Ruse. Cena troškova transporta u Aziju je takođe mučna, kaže analiza Atlanskog saveta.

Jedan od razloga zašto Rusija nikada, pre rata u Ukrajini, nije izvozila mnogo nafte u Indiju jeste što je tankeru potrebno mesec dana da stigne od ruske crnomorske ili baltičke luka do neke indijske a samo nekoliko dana do Đenove ili Roterdama. A svaki dan pod teretom na moru je trošak, i razlika između ove dve rute je 10-15$ po barelu.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi