Zanatlija danas? „Gospodin čovek“ sa platom od 2.000 evra, a ipak sve manje đaka!
U vreme kada se zanatlije plaćaju „suvim zlatom“, očigledno je da je školovanje za ove struke i te kako korisno, ali su predrasude o „prljavom poslu“ i dalje prisutne
Dobar moler u Srbiji postao je prava retkost, a čekanje na vrhunskog majstora za krečenje može potrajati i nekoliko meseci. Bez obzira na pokušaje zanatskih škola da privuku mlade u građevinske smerove, interesovanje za ove struke je na minimumu, pa je tako ovog septembra školu za molere u Beogradu završilo svega pet đaka, dok na smerove za zidare i tesare, uprkos visokoj tražnji, niko nije upisan.
Ovaj prilog donosi portal Infostud, koji prenosi zabrinutost direktora Građevinske škole u Beogradu Radeta Zejaka. Prema njegovim rečima, u ovoj jedinoj specijalizovanoj školi u Srbiji i jednoj od najstarijih u Evropi, zanatlije se školuju za struke koje su neophodne, ali ne i popularne među mladima.
"Već godinama nemamo nijednog upisanog đaka na smer za zidara, tesara ili armirača, iako su ove zanatlije visoko plaćene kako kod nas, tako i u inostranstvu", ističe Zejak, dodajući da je u građevinarstvu ipak najtraženiji smer za rukovaoce građevinskom mehanizacijom, s obzirom na komfor i platu koju nudi.
Profimedia/Pixabay
Pročitajte još:
Majstorski rad postaje sve unosniji, a kako prenosi portal Infostud, prosečna mesečna zarada molera u 2023. godini bila je 120.000 dinara, dok su dnevnice za molere u Beogradu oko 7.000 dinara.
Aleksandar Savić, moler iz okoline Kragujevca koji je u ovom poslu već 18 godina, naglašava da dobar majstor mora da poznaje čitav proces rada, od pripreme zidova i gletovanja do dekorativnih tehnika.
Pixabay
"Treba vremena da se stekne iskustvo i postane pravi profesionalac", kaže Aleksandar, i ističe da je najlepši deo njegovog posla osećaj zadovoljstva kada prostor od zapuštenog postane mesto za život.
Zbog nedostatka mladih kadrova, posao molera sve češće postaje i porodični biznis. Tako u Zrenjaninu, pod reklamom „raspevani moler“, stoji bračni par Biljana Njergeš i Milan Gagić.
Biljana, koja se pre nekoliko godina priključila suprugu u poslu, ističe da su organizacija, preciznost i strpljenje ključni za kvalitetan završni rad. Kako navodi, posle rešavanja pripremnih izazova, ekipa neretko i zapeva u toku rada, što klijentima donosi dodatnu dozu opuštenosti i poverenja.
Nove dekorativne tehnike, poput travertina, sahare i staklenog granulata s efektom ogledala, sve su traženije u Beogradu, dok krečenje nameštenih stanova od 50 kvadrata može koštati između 350 i 1.000 evra, u zavisnosti od složenosti tehnike.
„U poslu je najvažnije zadovoljstvo klijenta“, ističe Biljana, naglašavajući da su završni radovi koji reflektuju kvalitet postali merilo uspeha za svakog majstora.
U vreme kada se zanatlije plaćaju „suvim zlatom“, očigledno je da je školovanje za ove struke i te kako korisno, ali su predrasude o „prljavom poslu“ i dalje prisutne. Ipak, poruka svih majstora je jasna – biti moler danas znači biti pravi gospodin zanata koji je, baš kao što je nekad govorio Biljanin otac, zlata vredan.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari