Železnica kao kičma kargo saobraćaja: Terminali niču kao pečurke, mladih ljudi ni od korova

Železnica je kičma je kopnenog transporta robe ali u Srbiji je ta osovina malo „povijena“ više nego u Evropi. Velike promene u ovom domenu se, srećom, dešavaju i veoma su brze ali ne idu sve u najboljem pravcu, istaknuto je danas u Beogradu, na konferenciji pod nazivom "Železnički transport robe - perspektive i rešenja".

Kako do održivog saobraćaja budućnosti, Evrope 2050. bez emisije gasova staklene bašte a sve uz više robe koja će stizati u Srbiju i odlaziti iz nje u čitav svet, razgovaralo je više od 30 stručnjaka iz zemlje i regiona sa ljudima iz transportne industrije ali i svojim klijentima na ovoj veoma posećenoj konferenciji.

– Država Srbija, nakon puteva, sada mnogo ulaže i u železnicu, tome će doprineti i nova strategija na kojoj se radi. A promene u sektoru su velike, polovinu železničkog kargo saobraćaja danas drže privatni operateri. Međutim, ima i velikih problema jer od 2.700 ljudi prosek starosti je veći od 50 godina. Moramo privući nove generacije radnika i školovati nove inženjere saobraćaja – istakao je Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogadu.

Koliko je značaj železnice u jeftinijem, energetski ekonomičnijem ali i u budućnosti sve zelenijem transportu, ne bi trebalo da je više nikom nepoznanica. Ali, kada se to taksativno navede, kao što je to učinio direktor Transportne zajednice, Matej Zakonjšek, podaci su i dalje zapanjujući.

– Budućnost transporta nije u ovom ili onom obliku već kao jedan kombinovana jedinica u kojoj je železnica kičma intermodalnog saobraćaja. Moramo naglasiti da jedan voz od 740 metara zamenjuje 52 velika kamiona, a da železnica uporedno za istu količinu prevezenoe robe troši šest puta manje energije, emituje osam puta manje zagađenja, devet puta manje CO2 i da su eksterni troškovi ekologije kod nje čak 12 puta manji – istakao je Zakonjšek.

Ali, da bi Srbija imala sve ove benefite, nije dovoljno samo ulagati u infrastrukturu, tj. praviti novu. Mora se baviti i njenim održavanjem, i to kroz obavezne planove, kako to propisuje EU. Inače, Srbija je tek na 54% usklađenosti svojih železničkih propisa sa onima u EU, dok je kod carinskih procedura to 95%.

Velike nade generalno se polažu i u nove železničke, tj. intermodalne terminale, koji u Srbiji poslednjih godina niču kao pečurke. Sada ih ima 11, od kojih su dva državna. Ali, i tu nije sve ružičasto, jer i tu se vidi nedostatak objedinjenog planiranja. Od navedenih terminala njih osam su u beogradskom krugu od sedamdesetak kilometara.

– Zbog toga smo se mi odlučili da otvorimo u Nišu, gde se spajaju istočni i južni krak Koridora X. Ceo jug Srbije, kome gravitira 35% kontejnerskog transporta nije imao niti jedan terminal. Nisam siguran da Srbiji treba toliko mnogo novih terminala, svet to radi planski a kod nas sad gradimo pored svake veće fabrike ili za jedan projekat. Bolje da je napravimo nekoliko kompletnih i za kompozicije od 700 metara – ističe Dejan Nikolić, glavni direktor kompanije Mbox terminali.

S njim se slaže i Nebojša Đekić, iz Kargo-partner Srbija, koji kao špediter i logističar sada može da bira između više terminala ali da to ne poboljšava i ponudu.

– Nama nije najbitnija niža cena, već operativnost i fleksibilnost nekog terminala, kao i da sa njima može lako da se komunicira – napominje Đekić.

Profimedia

 

Najviše šansi da postane taj „jedan normalan“ terminal ima, izgleda, onaj u Batajnici koji je izgradila država grantom od 13,5 miliona evra koji je dala EU. Kako je istakao Jovica Vasiljević, direktor firme Logistički centri Srbije kojoj on pripada, to je i jedini terminal u Srbiji koji je opremljen za pretovar opasnih tereta.

– Izgrađeni terminal, na koji je prvi teretni voz stigao 26. septembar ove godine, je tek deo planiranog robno-pretovarnog centra na 82 hektara. Tu ćemo imati i logistički centar a pre toga i carinsku ispostavu – najavljuje Vasiljević.

Za taj centar profesorka Saobraćajnog fakulteta Snežana Tadić ističe da „može da bude jedan od najboljih u Evropi“.

– Pre 40 godina bili smo u planiranju intermodalnog saobraćaja ispred Nemačke, a ni danas posle raspada SFRJ ni jedna od zemalja naslednica nema (osim lučkih) pravi intermodalni terminal za kompozicije do 700 metara. Možda je ovaj projektovan za 200.000 TEU (kontejner od 20 stopa) taj pravi a bilo bi dobro da imamo još takva dva – zaključila je Tadić.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi