Spalionica radi punom parom: Beograđani će ponovo biti zatrpani đubretom, osim ako… (FOTO+VIDEO)
Nova sanitarna deponija u Vinči, koja od jula ima spalionicu otpada koja Beogradu daje struju i toplotnu energiju, predviđena je za 25 godina odlaganja komunalnog đubreta, ali kapacitet joj se drastično smanjuje
Od jula u prestonici radi Termoelektrana toplana (TE-TO) Vinča, gde na deponiji komunalni otpad kompanija "Beo čista energija" pretvara u struju za pet odsto, a toplotnu energiju za 10 odsto domaćinstava Beograda. Ali ni to što se svakodnevno tamo spali više od 1.000 tona otpada neće spasti Beograđane od zatrpavanja đubretom ukoliko se nešto ne promeni, i sistemski, i u navikama stanovnika prestonice.
Deponija kao tri miliona stabala
Iz "Beo čiste energije" kažu da se emisije gasova iz spalionice pomno posmatraju, a monitoring u realnom vremenu mogu da vrše i građani, preko sajta. Emisija gasova iz cele deponije je malo kompleksnije pitanje, ali iz kompanije uveravaju da će, prema nalazima eksterne evaluacije, ceo projekat doneti smanjenje emisije gasova zelene bašte od 210.000 tona ekvivalentnog CO2. To, slikovito opisuje direktor Milovanović, zamenjuje apsorpciju CO2 u šumi veličine tri miliona stabala 10-godišnjeg drveća.
Naime, upozoravaju iz "Beo čiste energije", pri osnivanju ovog konzorcijuma javno-privatnog partnerstva nije planirano da nova deponija prihvati 625.000 tona komunalnog otpada godišnje, koliko sada stiže. Od tolike količine đubreta za spaljivanje, u TE-TO je namenjeno 340.000 tona, a 285.000 tona trebalo je da prihvati deponija u narednih 25 godina.
Beograđani su, izgleda, rešili da ponovo od sanitarne naprave nesanitarnu deponiju i tako ugroze i životnu sredinu i sebe same, kao što su činili decenijama pre otvaranja spalionice i saniranja deponije u Vinči.
Pročitajte još:
– Količine otpada koji stiže znatno su povećane u odnosu na ugovorene količine, ali zajedno sa Gradom mi radimo na tome da se nekim dodatnim sistemima i metodologijama smanji otpad koji će ubuduće odlaziti na deponiju. Međutim, kako se stepen reciklaže ne poboljšava, a količine đubreta iz godine u godinu rastu za pet do sedam odsto, nešto se mora učiniti. U suprotnom, postojeća deponija će se popuniti za 12 do 15 godina – upozorava jedan od izvršnih direktora "Beo čiste energije" Vladimir Milovanović.
U Srbiji 900 deponija manje
U prethodne četiri godine u Srbiji je očišćeno oko 900 nelegalnih deponija u 72 grada i opština, a do kraja 2024. godine trebalo bi da ih bude ukupno 1.120, rekla je ovih dana pomoćnica ministarke zaštite životne sredine Tatjana Kaluđerović.
Kaluđerovićeva je istakla da je ambiciozni plan da se u narednih nekoliko godina izgradi devet regionalnih centara za tretman otpada.
Sam kapacitet TE-TO od 30,24 MW proizvodnje struje i 56,5 MW toplote nije mali, ali on ne može da prihvati više đubreta od planiranog. Zbog toga iz "Beo čiste energije", u kojoj su japanska kompanija "Itoču", francuska "Veolija grupa" i fond "Magerit", kao i Gard Beograd, sa lokalnim partnerom razgovaraju o mogućim rešenjima, dok još nije kasno.
– Grad može da otkupio zemljište i proširi postojeću deponiju, ali naš predlog je da se kao najracionalnije rešenje izgradi još jedno postrojenje za pretvaranje otpada u energiju, kao što je Centar za upravljanje otpadom u Vinči. Time bi Beograd mogao da postane grad sa „nula odlaganja otpada“ – kaže Milovanović.
Međutim, tu postoje i neke loše strane ovakvog predloga, jer spaljivanje otpada, odnosno povećanje emisije CO2 i gasova staklene bašte, nije nešto na šta bi blagonaklono gledali iz EU, njihovih fondova i banaka.
Ideja je da se uz dodatnu spalionicu napravi i veće centralno postrojenje za primarnu separaciju otpada koje bi trebalo da pomogne da u Beogradu konačno ozbiljno počne da se primenjuje sistem razvrstavanja komunalnog otpada na ambalažni i biorazgradiv.
Kako to izgleda u Evropi, ovih dana je pokazao Evrostat, čiji podaci kazuju da od svih materijala korišćenih u Evropskoj uniji prošle godine, 11,8 odsto potiče od recikliranih materijala. U poređenju sa 2022. godinom, stopa cirkularnosti je porasla za 0,3 procentna poena (pp).
Najveća stopa cirkularnosti bila je u Holandiji - 30,6 odsto, zatim u Italiji - 20,8 odsto, i ostrvskoj državi Malti - 19,8 odsto, a najniža u Rumuniji - 1,3 odsto, Irskoj - 2,3 odstoi Finskoj - 2,4 odsto.
Akcioni plan za kružnu ekonomiju iz 2020. ima cilj da udvostruči stopu cirkularne upotrebe materijala u EU do 2030. na 23,2 odsto.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari