Koliko čeliku iz Srbije „preti“ Tramp, a koliko CBAM?

Industrija čelika u Srbiji ove godine dobro posluje, čak najbolje u poslednjih 13 godina, i zajedno sa ostalim metalima nosi trećinu industrijske proizvodnje. I sve to uprkos ograničenom izvozu u Evropsku uniju.

Srbija se navikla na evropske kvote, ali budućnost je neizvesna, jer s jedne strane potencijalno prete dodatne carine (Kinezima i EU) Donalda Trampa, a izvesno carine na višak ugljeničnog otiska (CBAM taksa) u proizvodima od čelika, aluminijuma i gvožđa, plasiranih na tržište EU, piše Blumberg Adrija.

Preko čelika se već neko vreme lomi globalni trgovinski rat. Tramp je u prethodnom mandatu 2018. godine uveo carine od 25% na uvoz čelika i 10% na aluminijum. Administracija Josefa Bajdena je ublažila tu radikalnu meru, tako što je uvedena kvota koja dozvoljava bescarinski uvoz ograničene količine čelika i aluminijuma iz Evropske unije.

Sistem carinskih kvota omogućuje bescarinski uvoz u SAD 3,3 miliona tona čelika i 384.000 tona aluminija iz EU, a Trampove carine se naplaćuju na količine koje prelaze te kvote. Bajden je zadržao postojeće carine za Kinu i zemlje koje nisu članice EU.

Hoće li Srbiji dodatno biti ograničen izvoz u EU?

Kako bi zaštitila svoje čeličane od poplave jeftinog čelika (pre svega iz Kine), EU je uvela kvote na čelik iz trećih zemalja, među kojima je Srbija. One su na snazi već pet godina i pre nekoliko meseci su produžene do 2026. godine.

Pixabay

 

Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta, smatra da su carine na uvoz evropskog čelika u SAD prilično visoke i ne veruje da će Tramp uvoditi dodatne mere.

– S aspekta drugih proizvoda koji se izvoze u SAD, to je mnogo izvesnije. SAD imaju visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU, reda veličine 200 milijardi dolara godišnje. Nemačka je veliki generator tog deficita, oko 50 milijardi dolara, i mogu se očekivati carine na proizvode koji dolaze iz te zemlje. Tramp je i prethodnom mandatu spočitavao Nemačkoj da izvoz u toj meri ne može da se održi i predlagao Evropskoj uniji da otvori tržište za američke proizvode ili da se na neki drugi način ujednače – podseća Nikolić.

Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, smatra da su to zasad sve medijska nagađanja, ali ukoliko bi Tramp zaista uveo dodatne carine na čelik i aluminijum, "u tom slučaju pretpostavljamo da bi se smanjio i kontingent uvoza čelika za tzv. treće zemlje, među kojima smo i mi" kada je reč o Evropskoj uniji.

Evropska komisija je u junu ove godine odlučila da produži zaštitne mere na uvoz određenih proizvoda od čelika u EU do juna 2026. godine, što je maksimalni period primene zaštitne mere dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije.

EK je 2018. uvela zaštitne mere pošto je primećen oštar rast uvoza čeličnih proizvoda na evropskom tržištu nakon što su SAD uvele mere zaštite na svoj uvoz. Zaključeno je da je ugrožena pozicija evropskih železara, koje su već neko vreme trpele posledice viška ponude na globalnom nivou (procena je da taj višak iznosio najmanje 550 miliona tona, prema OECD-u).

Zaštitne mere funkcionišu po principu propisanih kvota za određene tarifne oznake na kvartalnom nivou. Nakon popunjavanja kvota, na uvoz u EU se plaća carina u iznosu od 25%.
Srbija ima tzv. "country specific quota" (CSQ) u kategorijama toplo valjani čelik, hladno valjani čelik i beli lim, što znači da su odobrene određene količine za uvoz bez carina samo za našu zemlju. Nakon popunjavanja CSQ, naše kompanije mogu da koriste kvote predviđene za ostale zemlje.

Takođe, usvajanjem četvrtog paketa sankcija EU je zabranila uvoz proizvoda od čelika iz Rusije i Belorusije, tako da  je došlo do povećanja CSQ za druge zemlje, pa i za Srbiju, u onim kategorijama proizvoda gde su Rusija i Belorusija imale CSQ.

Uprkos tim ograničenjima Srbija značajnu količinu izvozi i dalje na tržište i EU.
– Uvođenje kvota nije značajno poremetilo plasman našeg čelika u EU. Vrednost tog izvoza je 2023. bila oko 550 miliona evra – kaže Nikolić.

Trebalo bi podsetiti da je kineski HBIS prošle godine u Srbiji poslovao sa gubitkom od oko 20 milijardi dinara. Inače, u 2021. godini bio je najveći izvoznik u Srbiji sa izvezenom robom u vrednosti 753 miliona evra, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za vreme korone je ugasio jednu peć u smederevskoj čeličani, koja do danas nije pokrenuta.

CBAM nova pretnja Srbiji na uglju

Za razliku od potencijalne pretnje novih carina, neke su sasvim izvesne za plaćanje. Novi namet koji je na pragu da se uvede je CBAM (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism). Tako da će proizvodi od čelika, osim kvotama, biti opterećeni CBAM tarifom.

Dodatna carina biće naplaćivana ukoliko kompanije imaju višak ugljeničnog otiska u svom proizvodu, a izvoze ga u EU. Koliko novca će domaći izvoznici morati da plate, zavisiće od tržišne cene ugljenika. Prve godine naplaćivaće se 2,5% ugrađenih emisija, naredne godine 5%, a potom 10% od 2028. godine sve do 2034, kada se očekuje naplata svih 100% ugrađenih emisija.

Tako da će izvoz čelika, aluminijuma i gvožđa biti opterećen i po ovom osnovu.

– Videćemo kako će se tražnja prilagoditi novim okolnostima, jer bojim se da će se sve svaliti na potrošače u EU. Svi ti proizvodi će poskupeti zbog uvođena CBAM. Industrija EU koja koristi čelik, aluminijum i gvožđe kao input će dodatno pretrpeti cenovni šok i postati nekonkurentna. Izvoznici čelika, aluminijuma i gvožđa koji su trebali da budu opterećeni ugradiće taj novi namet u proizvod koji će biti skuplji i za njih same efekat će biti neutralan – ocenjuje Nikolić.

Prema njegovim rečima, ta količina proizvoda koja ulazi u EU ne može da bude nadoknađena iz nekih drugih kapaciteta.  EU nema proizvodnju koja bi nadoknadila tu razliku. Proizvođači čelika, aluminijuma i gvožđa će podići cene ili će obustaviti izvoz.

Proizvodnja osnovnih metala raste u 2024. godini

Cela oblast proizvodnje osnovnih metala u Srbiji, ako se posmatra trend ciklus za prvih devet meseci ove godine, veća je za 38,5% međugodišnje.
– Sam nivo proizvodnje je najveći od 2011. godine i trendom posmatrano dostigla je nivo proizvodnje s početka prošle decenije, uprkos svim izazovima i ograničenjima – ocenjuje Nikolić.

Oko 70% proizvodnje osnovnih metala čini smederevska železara, u kojoj je strateški partner kineski HBIS i, prema njegovim rečima, Kinezi su dostigli proizvodnju američkog US Steela, koji je privatizovao smederevsku čeličanu, a potom je 2012. godine vratio državi za jedan dolar.
Da bi Kinezi potom ušli u ovo preduzeće kao strateški partner 2016. godine  i za 46 miliona evra postali većinski vlasnik.

Nikola Ranković kaže da, ukoliko se uporedi industrijska proizvodnju u 2023. i 2019. godini, možemo reći da je u poslednjih pet godina povećana proizvodnja sledećih proizvoda: hladno oblikovanih profila od čelika, žice od nelegiranog čelika, cevi i profila od nelegiranog čelika itd. S druge strane, smanjena je proizvodnja sirovog gvožđa, kalajisanog lima itd.

Izvoz gvožđa i čelika prošle godine iznosio je oko 660 hiljada tona ili vrednosno 820 miliona evra. Izvoz gvožđa i čelika iz Srbije u 2023. godini opao je za oko 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Smanjena proizvodnja valjanih limova od aluminijuma

Kao i kod proizvodnje proizvoda od čelika, proizvodnja nekih proizvoda od aluminijuma je smanjena u poslednjih pet godina, kao što su valjani limovi od aluminijuma, dok je proizvodnja nekih drugih proizvoda poput štampanih folija povećana u ovom periodu.

Kada je reč o aluminijumu, ovaj metal se izvozi u godišnjem obimu od oko 560 miliona evra, u 2023. godini, a najveći deo tog izvoza realizuje se u Nemačku (17%), zatim u Češku (15%), Sloveniju (7%), Francusku (6%) itd.

Izvoz aluminijuma je u odnosu na 2022. godinu opao za 0,6%, što je, može se reći, na nivou prošle godine, bez većih promena. Kada posmatramo izvoz po odabranim tržištima, oko 80% aluminijuma se plasira u zemlje EU, dok u SAD ide zanemarljiv iznos, samo 0,6% ukupnog izvoza.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi