Česi imaju sistem sličan srpskom, a obećava im se plata kao u Nemačkoj, je li to realno?
U nekadašnjoj komunističkoj zemlji uspeli su da ekonomski preteknu najsiromašnije zemlje stare EU, ali sada im je model razvoja sličan srpskom na izdisaju, a obećanja su povelika
U 35 godina od pada komunizma Česi su ekonomski jedva uhvatili korak s najsiromašnijim zemljama zapadne Europe a sada, odjednom, premijer Petr Fiala obećava plate poput onih u Nemačkoj, piše Dojče vele. A ekonomski sistem i privredni rast teško da to mogu da podrže, upozoravaju stručnjaci.
Grad Heb (nem. Eger) s 32.000 stanovnika nalazi se na krajnjem zapadu Češke, nedaleko od nemačke granice. Njegovo obnovljeno istorijsko središte grada još odiše nemačkom atmosferom, gotovo 80 godina nakon proterivanja Sudetskih Nemaca koji su ovde živeli do 1945. godine. Sve sa palatom nemačkog cara iz loze Štaufera Fridriha Barbarose iz 12. veka.
Kako je nemačka granica udaljena samo sat vremena hoda, a postoje i redovne železničke veze s obližnjim bavarskim gradovima, građani Heba rado kupuju u jeftinijim i bolje opskrbljenim nemačkim supermarketima.
Česi koji su se ovde naselili nakon proterivanja Sudetskih Nemaca, mogu svakodnevno uspoređivati češku i nemačku stvarnost: njihove su plate daleko ispod nemačkog nivoa. I ne samo to: niže su nego i u ostatku Češke.
Pročitajte još:
Prema podacima Češkog statističkog zavoda, prosečna bruto plata u Hebu iznosi manje od 40.000 kruna, oko 1.600 evra, dok u najbogatijem dijelu Češke, glavnom gradu Pragu, iznosi 56.000 CZK (oko 2.220 evra).
Sin Jarmile Bile, žene u srednjim šezdesetima koja u hladno, zimsko jutro šeta pešačkom zonom Heba, takođe radi u Nemačkoj.
– Radi jednostavne vodoinstalaterske radove na gradilištu i kući donosi dve i po hiljade evra neto mesečno. Ovde nikad ne bi zaradio toliko – kaže ona.
Čak i mlađi stanovnici, poput srednjoškolca Jana Bakse, imaju iskustva s radom u Nemačkoj. Leti je imao posao preko praznika u Bavarskoj i kaže da nakon ovog iskustva više nikad ne bi radio u Češkoj.
– Razlika je ogromna. U Nemačkoj jednostavno dobete najmanje 500 kruna (oko 20 evra) po satu, a to vam nitko ne daje ovde u Hebu – kaže Baksa dodajučći da u tom gradu pristojna satnica za privremeni posao iznosi samo oko 150 kruna (6 evra).
Stoga ne čudi što su ljudi u Hebu reagovali s iznenađenjem i skepsom kada je premijer Petr Fiala obećao da će u roku od pet godina uskladiti plate u Češkoj s nivoom u Nemačkoj. Pobedi li na izborima sledeće jeseni na čelu sadašnje vladine koalicije, „osiguraće da plate uskoro budu jednake onima u Nemačkoj i Austriji“, najavio je sredinom novembra.
To je izazvalo žestoku raspravu u Češkoj, no većina reakcija bila je skeptična i ironična. U maloj anketi u Hebu gotovo su svi odgovorili slično kao i Jarmila Bila.
– Da bismo mi u Češkoj za pet godina imali plate kao one u Nemačkoj, Nemačka bi u međuvremenu morala bankrotirati.
Kvantitet više ne donosi kvalitet
Nakon 1990. češki privredni model temeljio se na niskim platama u odnosu na Zapad, što je u kombinaciji s kvalifikovanim radnicima i relativno dobrom infrastrukturom privuklo zapadne, a time i nemačke investitore u zemlju. Takav sistem danas ima i Srbija.
Iako su češke plate rasle brže od onih u starim članicama Evropske unije, još su daleko od dostizanja zapadnih razina. Prema Evrostatu, čak i nakon 20 godina članstva u EU-u, one su porasle samo s oko 30% na 44% trenutnih nemačkih bruto plaća.
24sedam/Nenad Vujanović
Unatoč relativno stabilnom rastu, Česi su po bruto prihodu iza sebe uspeli ostaviti samo zapadnoevropske zemlje Portugal, Grčku i Maltu. Ipak, češke su plate druge najviše među bivšim komunističkim zemljama koje su u međuvremenu u EU-u - nakon Slovenije. No u međuvremenu su, posebno u Poljskoj i baltičkim zemljama, plate počele brzo sustizati one u Češkoj.
Ekonomski stručnjaci obećanje Petra Fiale ne smatraju potpuno nedostižnim - pogotovo ako cilj nisu plaće u bogatoj Bavarskoj, nego u privredno osetno manje produktivnim novim saveznim državama na istoku Nemačke, gde su plate još osetno ispod nacionalnog proseka.
– Ako bi nominalne plate u Češkoj rasle za 10%, prosečna kupovna moć današnjih Nemaca mogla bi biti dostignuta za pet godina. Pod uslovom da nemačke plaće rastu samo 2% godišnje za to vreme", kaže Daniel Mjunih u razgovoru za DW.
Ali je li to realno? Ekonomist iz Praškog centra za ekonomska istraživanja i diplomsko obrazovanje (CERGE-EI) sumnja.
– Problem je što se ove godine očekuje da će nemačke plaće rasti brže od čeških.
Plaće u Slovačkoj i Mađarskoj znatno su niže nego u Češkoj ali čak i divovska kompanija bivšeg premijera Češke Andreja Babiša, Agrofert, svojim zaposlenima isplaćuje plaće od 40.000 CZK (1.600 evra), što je znatno niže od češkog proseka.
I u Srbiji „stari“ češki model
Srbija ima model razvoja sličan starom češkom, baziran na jeftinoj a dobro obučenoj radnoj snazi i velikim stranim investicijama u klasične industrije. Prema analizi profesora Milojka Arsića i Mirjane Gligorić-Matić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prezentovane ovih dana na naučnom skupu o privrednom razvoju Srbije u SANU, srpska ekonomija je danas na 40% nivoa nemačke.
Slovenija obećana zemljama
Ljudi sa prostora Ex-YU i balkana već decenijama napuštaju svoje zemlje i odlaze u Nemačku, Irsku… Skandinaviju, u potrazi za boljim životom, životnim uslovima, platama… A sada bi im Eldorado mogao biti i bliži.
Slovenačka vlada i sindikati potpisali su granski kolektivni ugovor koji predviđa povećanje plata 190.000 zaposlenih u javnom sektoru. Procene su da će osnovne plate javnih službenika prosečno rasti za 19%, što u proseku znači povećanje za 380 evra bruto, piše RTV Slovenije. Osnovna plata u prvom od 67 razreda biće jednaka minimalnoj plati za 2024. godinu (1.254 evra bruto), a u najvišem 8.821 evro bruto, navode slovenački mediji.
Tako će početna plata policajca i profesionalnog vojnika, carinika, vatrogasca… biti između 1.636 i 1685 evra bruto (povećanje 34% - 38%), učiteljima će rast biti 28% na 2.135 evra, početna plata medicinske sestre iznosiće 1.736 evra (na odeljenju intenzivne nege 1.897) a doktori specijalisti imaće platu od 4.890 evra bruto.
Tu se stiglo sa prosečenim rastom od 3,9% godišnje u periodu 2000-2022. godina.
– To je brže od Mađarske sa 2,8% rasta i Nemačke, ali sporije od Bugarske i njenih 4,4% - reka je Arsić.
Na istom skupu, akademik Pavle Petrović, donedavni predsenik Fiskalnog saveta, istakao je u svom radu da je Srbija tek na 60% nivoa Centralne i istočne Evrope.
– Nije smanjen zaostatak za Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom, iako je rast bolji od 2019. godine, sa 4% naspram 3% proseka CIE. Problem je što se naš rast zasniva na većem zapošljavanju a u tim zemljama na tehničkom progresu. Sistem baziran na jeftinoj radnoj snazi se iscrpljuje, jer demografski uslovi pritiskaju ka rastu plata. Plate su porasle od 2016. godine nominalno sa 375€ na 840€ a kupovna moća sa 375€ na 538€.
Produktivnost ne prati CIE, a sa većim platama opada konkurentnost i ta tri do četiri godine ćemo udariti u zid – upozorava profesor Petrović.
Visoke plate, za tranzicione (srpske) uslove, usporiće rast investicija koje su rsle 10% godišnje od 2017-23. godine.
– One stranim investitorima, koji čine 30% investicija ali mahom u tradicionalne a ne savremene tehnološke sektore , neće biti isplative kao dosad i to već pokazuju veći odlivi dividendi i manje reinvestiranje profita kod nas. Javne investicije, država ulaže 60%, su dosegle plafon rasta od 7,4% godišnje i tu se iscrpljuje efekat povećanja domaće tražnje. Potrebno je više domaćih privatnih investicija a i ovo malo što iz ima (10%) takođe gotovo sve ide u tradicionalne sektore – ukazuje akademik Petrović.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari