Prava slika „dinamičke tarife“: Kilovat može na 1€ ali i na 10€

Nemačka je vodeća zemlja Evrope po upotrebi obnovljivih izvora energije, tačnije korišćenju energije sunca i vetra da nadomesti ugašene termoelektrane na ugalj. Ali, zbog svojeg napredovanja u OIE Nemačka je kriva i što je sada, po zimi, struja skupa i drugde po Evropi, piše Dojče vele.

Problem je poznat toliko dugo da ima i svoje ime – „dunkelflaute“ tj, zatišje po mraku. Sada, pred najkraći dan u godini, sunca jednostavno nema dovoljno za proizvodnju električne energije. A zimi u Nemačkoj i vetar može da biude problem: po kopnenom delu se vuče zimska magla bez daška vetra, a na vetroelektranama Severnog mora ni jak vetar nije rešenje – kad previše duva zbog bezbednosti se zaustavljaju vetrenjače.

Kako Nemačka nema fosilne termoelektrana ili mnogo nuklearki, nema alternativu nego da kupuje energiju i tako podiže cenu svima u Evropi. To se, doduše, manje tiče domaćinstva koja u pravilu imaju dogovorenu dugoročnu cenu, ali to je ozbiljan problem za industriju koja plaća struju po trenutnoj, tržišnoj odnosno berzanskoj ceni.

To je ona, ovih dana i u Srbiji promovisana, „dinamična tafira“ (tačnije bi bilo dinamička) obračuna cene struje. A tržište ima velike skokove, objašnjava Matias Mier iz Centra za energiju, klimu i resurse u Minhenu, kad je i manje mogućnosti proizvodnje održive energije i kad zahladi pa moraju da se uključuju grejalice.

Zima nije trenutno toliko hladna ali 12. decembra je u noći je megavatsat električne energije bio 107 evra, ali kako se približavalo jutro – i kad su se počeli da se uključuju uređaji i termostati po kućama, cena je eksplodirala na 936 evra za MWh, napominje Konal Heusaf, koji u briselskom institutu Bruegel prati cenu energije.

Zakonima ponude i potražnje se cena na tržištu već istog dana brzo smirila, a i dan kasnije bile je oko 115 evra za MWh. Ali neko je pretrpeo „dinamički“ udar.

Screenshot: Eurostat

 

Ali ovakvi cenovni šokovi sve više smetaju i nacionalnim političarima. Norveški ministar energetike Terje Asland izjavio je kako se „razmišlja“ o prekidu energetske isporuke prema Danskoj, a list Fajnenšel tajms piše kako i drugi u Norveškoj žele „da ponovo razgovaraju“ o isporuci energije Nemačkoj i Velikoj Britaniji, koje se smatraju glavnim krivcima za ovu eksploziju cene.

I švedska ministarka energetike, Eba Buš, rekla je kako bi bilo moguće postaviti novi podvodni dalekovod prema Nemačkoj, ali samo ako će Nemačka biti u stanju da stabilizuje svoje tržište jer inače to ugrožava švedske potrošače i njihov pristup jeftinoj domaćoj energiji.

Evropa ujedinjena jedino po dalekovodima

Ovi lokalpatriotski glasovi diraju u sistem gde zapravo jedino i postoji „ujedinjena Evropa“ – jedisntveno tržište električne energije.

– Evropsko tržište električne energije duboko je fizički međusobno povezano i institucionalno usklađeno, posebno s obzirom na to kako je to ipak skup mnogih različitih nacionalnih distributera -- kaže Heusaf.

Europska mreža elektrosnabdevanja je po povezanosti druga po veličini na čitavom planetu, najveća je ona tržišta Kine, i svaki svaki sedmi kilovat koji se negde potroši, proizveden ja van tog tržišta.

U 2023. obnovljivi izvori energije bili su najveći izvor električne energije u EU. Od njih je dolazilo 44,7% potreba, što je 12% više nego što je bilo još 2022. Ipak, još uvijek je važna električna energija koja će se nuditi potrošačima i bez sunca i vjetra: nuklearna energija čini gotovo 23% potrebe, termoelektrane na fosilna goriva 32%.

Screenshot: Eurostat

 

A potražnja za električnom energijom će tek značajno rasti. Procene EK govore o porastu od čak 60% do 2030. godine. Problem nije samo proizvodnja, tu su dalekovodne mreže. Oko 40% dalekovoda je starije od 40 godina i oni će teško izdržati ne samo povećanu potražnju, nego i trend da građani sami proizvode energiju i nude je tržištu.

I Evropska unija i stručnjaci uvereni su kako samo zajedničko, evropsko tržište može da stabilizuje a onda i spusti cenu električne energije. EU zato kroz Transevropsku mrežu za energiju pomaže planiranju i realizaciju prekogranične energetske infrastrukture.

Ali ne žele svi da ulažu novac poreskih obveznika da bi tamo negde druge u Evropi imali jeftiniju struju. Struja je trenutno najskuplja u Nemačkoj, gde kilovatčas košta 39,5 centi, dok je u Mađarskoj samo 10,9 centi. Zbog toga nemačku cenu nisu spremni da peglaju ni u Švedskoj (24,3 centa za kWh) a pogotovo u Norveškoj (19,9 centi za kWh).

U Srbiji se cena kreće oko 12,4 centa za kilovat a u obližnjoj Hrvatskoj, koja ima jednu ona najjeftinijih struja u EU, oko 14,7 centi.

To su cene za domaćinstva, dok su za industriju mnogo manje. U Švedskoj i Norveškoj cena za privredu je 9,4 i 8,8 centi za kWh, a u Nemačkoj je 23,3 centa, dok u Irskoj firme kilovatsat  plaćaju sama 25,6 centi.

U Srbiji je cena struje za privredu u proseku nešto više od 15 centi za kilovat, nakon sniženja od 20% u maju, što je najskuplje u komšiluku a više nego što plaćaju firme u Švedskoj, Danskoj ili Španiji.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi