Norvežani brže-bolje zapošljavaju top menadžerke, Srbi nemaju tih „problema“

Norveške kompanije se približavaju isteku zakonskog roka u kome do kraja godine moraju da popune upravne odbore ženama, a to ni za one veoma voljne nije lak zadatak. Od kraja prošle godine uveden je zakon koji propisuje da nijedan pol ne može činiti više od 60 odsto članova upravnih odbora, i to sada dovodi upravne odbore, odnosno vlasnike kompanija, pred izazov da pronađu kadar ili trpe posledice, piše Blumberg.

U Srbiji takvih problema kompanije nemaju, prvo jer takvih izričitih zakona nema, a drugo jer su i brojke malo drugačije. Iako u Članu 14 Zakona o ravnopravnosti polova stoji da ako zastupljenost manje zastupljenog pola u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodećim mestima i u organima upravljanja i nadzora iznosi manje od 30 odsto, organi javne vlasti su dužni da primene afirmativne mere u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i Zakonom o državnoj upravi. Već sledeći član to relativizuje sa: „Prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.“

– Mislim da u Srbiji ne postoji sistemska diskriminacija žena, već da je to više stvar „kulture“ muških i ženskih poslova. Ali, ima nekih sektora u kojima ima dosta žena na visokim, rukovodećim položajima, recimo u bankarstvu. I čelnik vodeće privatne kompanije Miroslav Mišković često je isticao veliki broj uticajnih žena u firmi kao komparativnu prednost. Ali, ja nisam naišla na slučaj da neka firma istakne da traži ženu za poziciju u top menadžmentu – ističe Tatjana Šokčić, poslovni konsultant i trener iz agencije za regrutovanje HR Centar.

„Ženski“ sat otkucava, ali za velike kompanije

Od oko 8.000 velikih kompanija (prihod ove godine najmanje 8,7 miliona evra), koliko ih ove, prve godine primene propisa mora ispuniti ovaj zahtev do 31. decembra, mnoge su u problemu jer treba naći bar 5.000 žena za te najviše pozicije.

Posledice nepoštovanja propisa teorijski mogu biti ozbiljne, sud može na kraju i da zatvoriti kompaniju, ali u praksi je verovatnije da će kompanije na kraju ispuniti zahteve, čak i ako propuste rok, kaže Hege Rodland, osnivačica kompanije "Matae AS", koja se bavi strategijom i regrutacijom.

– Mnoge kompanije su bile u žurbi poslednjih meseci jer su odugovlačile. Prisustvo žena u odborima proširuje diskusije i omogućava donošenje boljih odluka, a žene obično dolaze bolje pripremljene na sastanke. Ipak, postoji otpor i neke kompanije planiraju da smanje veličinu svojih odbora kako bi formalno ispunile nove propise – kaže ona.

U septembru je Rodland analizirala rodnu strukturu odbora u svom regionu Vestland, na zapadnoj obali zemlje, i otkrila da je samo otprilike jedna od četiri kompanije ispunjavala zahteve.

– Većina kompanija ima oko 20 odsto žena u upravnim odborima, a nema dostupnih ažuriranih nacionalnih podataka – kaže Rodland.

To je, pomalo zapanjujuće, manje nego što toga ima u ne tako rodno „osetljivoj“ Srbiji. Prema istraživanju poslovne škole Kotrugli (Cotrugli) iz 2022. godine, u Srbiji žene čine 27,25 odsto članova upravnih odbora najvećih kompanija rangiranih po tržišnoj kapitalizaciji. Po podacima Agencije za privredne registre (APR) iz 2023. godine, žene zauzimaju 24 odsto mesta u upravnim odborima preduzeća.

– Mislim da ne treba generalizovati, i da je svaki zaposleni, pa tako i žena na visokoj poziciji, priča za sebe. Ne slažem se da žena nema dovoljno da „zamene“ muškarce, ili da nisu dovoljno „posvećene poslu“. Ima dosta onih koje su veoma uspešne, imaju karijere, ali i porodice, i mislim da mogu da upravljaju kompanijama jednako dobro kao i muškarci – napominje Šokčić.

Kao za pušenje: Svi će prihvatiti očigledno, kad-tad

Do 2028. godine primena zakona će se proširiti na oko 20.000 kompanija, prema procenama Norveške poslovne asocijacije (NHO). Vlada je izračunala da će do tada biti potrebno još 8.000 žena.

Rodland, koja radi na pronalaženju žena za članstvo u odborima, smatra da će kompanije na kraju promeniti mišljenje, čak i ako sada oklevaju da se prilagode.

Upoređuje to sa zabranom pušenja u restoranima, zakonom koji je Norveška uvela 2004. godine, rekavši da su svi u početku bili skeptični, ali da sada vole čist vazduh.

– Kompanije će takođe shvatiti prednosti raznovrsnosti – zaključila je Rodland.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi