Šta je pred srpskom privredom 2025: ESG i tehnološki napredak prioriteti

Srpska privreda će u 2025. morati da se prilagodi novim tendencijama na tržištu, a njih će, po svemu sudeći, ponajviše krojiti geopolitika i dalji napredak tehnologije. Osim ovih oblasti u kojima je kurs kretanja teže predvideti, probleme srpskim direktorima će i dalje praviti postojeći problemi - manjak radne snage i imperativ većih ulaganja u ekologiju, piše Blumberg Adrija.

Za početak, normalnom poslovanju potreban je novac i svi računaju na nastavak zasad stidljivog smanjenja kamata i na svetskom i na lokalnom nivou.

‒ Svi se nadamo da se ide ka stabilizaciji tržišta, da se vraćamo u okvire normalnih iznosa kamatnih stopa. S druge strane, inflacija je nešto što se teže može predvideti ‒ kaže predsednik UO MK Grupe, Mihailo Janković, napomenuvši da će i 2025. obeležiti geopolitička neizvesnost, te da i dalje postoji doza opreza kad su u pitanju odluke o investiranju.

Ta nepredvidiva inflacija je u Srbiji u novembru bila 4,3%, što je u koridoru cilja Narodne banke Srbije (NBS).

Prema Jankovićevim rečima, živimo u vremenima kada će fokus biti na strateškim prilagođavanjima promenama: geopolitičkim, ekološkim i tehnološkim.

Predsednik IO Unicredit banke Srbija Nikola Vuletić naglasio da će se ta dešavanja na geopolitičkom planu verovatno u nekoj meri reflektovati i na bankarski i finansijski sektor.

‒ Očekuje se dalje smanjenje kamatnih stopa, to je zasigurno. Naša grupa je projektovala da će Federalne rezerve (Fed) u 2025. smanjiti kamate za 0,5 procentnog poena, Evropska centralna banka (ECB) za 1,25 poena, a NBS za maksimalno 1,25 ‒ rekao je on.

Naročito oprez potreban je u pogledu evropske privrede, za koju smo veoma vezani, napominje Vuletić.
‒ Imaćemo izbore u Nemačkoj i Francuskoj, zatim novog predsednika u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). U najvećim evropskim ekonomijama, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, privredni rast je ispod 1%.

On je istakao i da je Unicredit projektovao u 2025. rast kreditne aktivnosti u Srbiji u svim segmentima - i privrede i stanovništva - ali da bi voleli da vide više investicija u privatnom sektoru. Ekonomisti inače već godinama ističu da domaća privatna privreda ne učestvuje dovoljno u rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je dominantno vođen investicijama države i stranaca.

Šta se menja u srpskom IT-ju?

Kada je reč o tehnološkom sektoru, osnivač IT kompanije Quantox Technology, Vuk Popović, kaže da će za njih ključni faktor biti pomenuta promena američke administracije.

‒ Sve polazi od SAD, hteli mi to ili ne, budući da su oni najveći generator poslova - istovremeno su i najveći poslodac, ali i zemlja u kojoj se najviše otpuštalo radnika u proteklom periodu ‒ kaže sagovornik, naglašavajući značaj i širih geopolitičkih prilika, uključujući sukobe na Bliskom istoku i drugde.

Talasi otpuštanja uticali su na cene rada širom sveta, pa Popović tako navodi i da je jedan njihov klijent iz Holandije pre izvesnog angažovao desetak Quantoxovih zaposlenih da bi jesenas otkazao posao i prebacio rad u svoju zemlju, tvrdeći da su mu cene rada bile iste u Srbiji i Holandiji.

‒ Otkako su ovde promenjeni propisi o paušalcima, mi više nismo toliko konkurentni u svetu i praktično smo postali samo zemlja sa dobrim IT talentima. Nedavno sam bio u SAD, gde sam mogao da primetim jak trend među kompanijama da otvaraju development centre po Južnoj Americi - dosta ljudi u SAD govori španski, ista su vremenska zona, deli ih par sati leta... Tako da, koliko god da Srbija ima dobre kadrove, treba imati u vidu da veliku ulogu igra cena rada ‒ napominje.

Ono što navodi kao specifično za domaće prilike jeste da su u periodima IT buma cvetali razni kadrovi koji danas više nisu traženi na tržištu, dok nam manjka sertifikovanih stručnjaka za neke konkretne tehnologije - za Microsoft, Salesforce, AWS, "data science"...

‒ Dešava nam se da otpuštamo ljude čije usluge nemamo kome da prodamo, a imamo 20-30 otvorenih pozicija za koje ne možemo da nađemo ljude.

Ko se ne prilagodi, večno će tražiti posao

Stoga kaže da će u narednom periodu morati da dođe do promene na tržištu rada, to jest da će kadrovi morati da se doškoluju jer će oni koji su samouki ili imaju završene samo neke osnovne kurseve ostati bez posla.

Dodatni pritisak u tom pogledu stiže i od veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), mada sam Popović to pre naziva dubokim mašinskim učenjem nego AI-jem.

‒ To je tehnologija koja postoji 30 godina, ali se sada odlično razvija i verujem da će pobrisati cele 'frontend' tehnologije i da će praktično nestati pojam juniora jer će ljudi koji ulaze u IT automatski krenuti da uče sve o tome i da prelaze na viši nivo, moraće da se evoluira u tom smeru. Takođe, ono što primećujemo i kod nas u firmi, ali i šire, jeste da se menjaju usluge koje klijenti traže, u smislu da nije dovoljno samo obezbediti određen broj programera za klijenta, već stranke očekuju da možete da im rešite konkretan problem u njihovom poslovanju ‒ rekao je osnivač Quantoxa.

Profimedia

 

Vlasnik i direktor firme Mikroelektronika, Nebojša Matić, ocenjuje da je ključni izazov u 2025. pozicionirati firmu za deglobalizaciju i postaviti je kao rešenje za smanjivanje troškova u velikim kompanijama koje proizvode čipove.

‒ Ono što se već vidi je krizni trend svuda u svetu tako da će doći do većeg rezanja troškova u 2025. Kraj godine već pokazuje taj trend - Toshiba, Renesans, a uskoro i Microchip i ostali kreću u smanjivanje broja zaposlenih. Mi tu vidimo šansu za nas kao visoko efikasnu firmu koja može da pruži kompletnu uslugu od projektovanja preko proizvodnje do plasmana kroz distributerske lance.

Suvlasnik i jedan od osnivača firme Vega IT, Saša Popović, ističe da su za njih i Evropa i SAD velika i značajna tržišta, te i oni pomno prate šta će doneti dolazak Donalda Trumpa i kakve će to posledice imati, kako pozitivne tako i negativne. Kada je reč o Evropi, ističe dve stvari:ž
‒ S jedne strane, energetska kriza i kako će se ona odraziti dalje na ulaganja, a s druge strane, generalno slabije ulaganje u inovacije u Evropi. To jesu izazovi koje vidimo pred sobom i kojih smo svesni već neko vreme.

A tu su i ESG, kurseve valuta...

Da je tehnologija postala ključna i za netehnološki sektor potvrđuju u Delta Holdingu. Njihova izvršna direktorka i viša potpredsednica za ekonomiju i finansije, Milka Vojvodić, veruje da će u 2025. godini najveći izazov za poslovni sektor biti upravo prilagođavanje brzini tehnoloških inovacija i digitalne transformacije.

‒ Kompanije će morati brzo da usvajaju nove alate i optimizuju svoje procese kako bi ostale konkurentne ‒ kaže Vojvodić.

Sem toga, smatra da će održivost zauzeti centralno mesto - ne samo kroz regulatorne zahteve, već i kroz očekivanja potrošača i investitora, što će zahtevati integraciju ESG (engl. environmental, social, and governance - zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje) principa u poslovne strategije.

‒ Na kraju, geopolitička i ekonomska neizvesnost, poput fluktuacija cena sirovina i promenljivih tržišnih uslova, zahtevaće agilnost i spremnost na donošenje brzih odluka ‒ napominje potpredsednica Delta Holdinga.

Generalna direktorka Metalca, Radmila Trifunović, takođe ukazuje na geopolitičku nestabilnost kao vodeći faktor za njihovo poslovanje, s obzirom na to da imaju preduzeća u Moskvi i Kijevu.

Iako su, kako naglašava, zagovornici stabilnog kursa, kao izvoznici su ugroženi niskim kursom, posebno zbog visokih cena ulaznih troškova usled inflacije, a na drugoj strani nemogućnošću da njihove cene proizvoda prate takav trend.

‒ Visoka inflacija, ne samo kod nas nego i u EU, dovela je do značajnog pada kupovne moći i standarda stanovništva, a posebno za robom koja nije na listi prioriteta kao što je iz programa Metalac ‒ objašnjava Trifunović.

Od ostalih izazova, kojih je prema njenim rečima dosta, izdvaja: deficit stručnog kadra svih proizvodnih profila, zelenu tranziciju i ESG zahteve, nestabilnosti u lancu snabdevanja, kao i probleme u logistici.

A šta očekuju oni koji se logistikom bave? U Nelt Grupi, koji posluje u tri domena - logistika, distribucija i prehrambena industrija - ne sumnjaju da će izazovi uvek postojati jer su promene u svetu sve brže. Ali jasna strategija, investicije u ljude i tehnologiju, te fokus na poboljšanja u poslovnom modelu i usmerenje ka rastu predstavljaju najbolji odgovor na svaku prepreku, ocenjuje njihov izvršni direktor finansija Marko Cilić.

‒ Mi vidimo i šanse u situacijama polikriza, iako ima i rizika. Zato smo i pokrenuli i najveći investicioni ciklus u istoriji kompanije, kao i ekspanziju na nova tržišta, jer verujemo da su kvalitetni proizvodi, kao što su Nelt brendovi i proizvodi naših partnera, i kvalitetna usluga u logistici neka od rešenja za poslovne izazove ‒ kaže on.

Cilić dodaje da geopolitičku situaciju i eventualne poremećaje u lancima snabdevanja i posledično cene određenih roba i sirovina vide kao generalni rizik.

‒ Još jedan od rastućih rizika su sajber-napadi i uopšte informaciona sigurnost u sve više digitalnom svetu. Takođe, makroekonomska stabilnost i kretanje kurseva lokalnih valuta za nas je posebno bitna stavka zbog našeg poslovanja u Africi ‒ zaključuje izvršni direktor finansija Nelt Grupe.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi