Ruski gas u EU od danas samo preko Balkana

Zbog isteka ugovora o tranzitu gasa gasovodom kroz Ukrajinu, koji Kijev nije želeo za produži, evropskim kupcima ruski gas sada gasovodom stiže samo kroz Balkanski tok, odnosno Turski tok. Nešto ruskog gasa dolazi i brodovima u ukapljenom obliku (LNG).

‒ Istekom ugovora sa ukrajinskom kompanijom Naftogas ruski gas neće se isporučivati od osam časova po moskovskom vremenu 1. januara ‒ saopšteno je iz ruske kompanije Gasprom na Telegramu.

Dodaje se, prenosi Energija Balkana, da je istekao rok važenja dokumenata potpisanih 30. decembra 2019. godine, ugovora između kompanija Gasprom i Naftogas, organizovanje transporta ruskog gasa preko teritorije Ukrajine i Sporazum o saradnji između gasno-transportnih operatera Rusije i Ukrajine - kompanija Gasprom i Operator gasnog transportnog sistema Ukrajine.

Ukrajinske vlasti ranije su više puta izjavljivale da ne planiraju da produže ugovor o tranzitu.

Gasprom je u protekloj godini preko te maršrute isporučio oko 15,5 milijardi kubnih metara gasa, što je iznosilo približno 4,5% ukupne potrošnje u EU. Nekada je to učešće bilo i iznad 30%

Preko ukrajinske rute su ruski gas dobijale Moldavija i četiri zemlje EU: Slovačka, Austrija, Italija i Češka.

Stručnjaci su upozoravali da prekid tranzita preko teritorije Ukrajine preti povećanjem cena gasa i lokalnim neravnotežama na tržištu gasa u Evropi.

Sankcije preko sankcija

Do početka rata u Ukrajini, Rusija je bila najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, a Evropa joj je bila najvažniji kupac. Za vlade na kontinentu, pristup jeftinoj energiji imao je veću težinu od zabrinutosti zbog poslovanja s Rusijom, prvo nakon prisajedinjenja Krima a potom i ruske invazije na Ukrajinu. Iako gas zvanično nije pod sankcijama, Ukrajina ih je ovime praktično samotalno proširila.

Više od pola veka ranije, Sovjetskom Savezu su očajnički trebali novac i oprema za razvoj gasnih polja u Sibiru. U isto vreme, Saveznoj Republici Nemačkoj (Zapadna Nemačka) trebala je jeftina energiju za ekonomiju u usponu. Moskva i Bon su 1970. potpisali su ugovor "Cevi za gas", prema kojem su nemačke fabrike isporučile hiljade kilometara cevi za transport ruskog gasa u Zapadnu Evropu.

Ova međusobna povezanost na energetskom tržištu traje i danas, jer su evropski uvoznici često vezani dugoročnim ugovorima iz kojih ne mogu lako izaći. Prelazak na druge izvore je skup, navodi američka medijska kompanija Blumberg.

Prema briselskom trustu mozgova Brojgel, krajem 2023. EU je uvozila fosilna goriva iz Rusije u vrednosti od oko milijardu dolara mesečno, u poređenju sa 16 milijardi mesečno početkom 2022.

Prema Evropskoj komisiji, ruski gas je 2023. i dalje činio 15% ukupnog uvoza gasa u EU, iza Norveške i SAD sa 30, odnosno 19 procenata, ali ispred severnoafričkih zemalja sa 14 procenata.

Veliki deo ruskog gasa prolazi gasovodima kroz Ukrajinu i Tursku, a najveći kupci su Austrija, Slovačka i Mađarska. Veliki potrošači energije, poput Španije, Francuske, Belgije i Holandije, i dalje uvoze ruski tečni prirodni gas (LNG) preko tankera. Deo tog gasa meša se sa gasom iz drugih izvora u evropskoj mreži gasovoda. Zbog toga bi mogao dospeti i do Nemačke, uprkos tome što zvanično želi da ga izbegne.

Cene energije su tokom 2022. porasle, ponekad i više od 20 puta. Neke evropske fabrike bile su prinuđene da smanje proizvodnju, dok su mnoge male firme morale da se zatvore.

Iako su cene od tada ponovo pale, još uvek su iznad nivoa pre krize, što čini evropske industrije sa najvećom potrošnjom energije, posebno one u Nemačkoj, manje konkurentnim.

Skupa energija jedan je od razloga zbog kojih kompanije poput Folksvagena i BASF-a imaju problema. Za mnoga domaćinstva, dodatni troškovi postali su pravi teret, a prema podacima Evropske komisije, 2023. gotovo 11 odsto građana EU-a nije moglo adekvatno da greje svoje domove.

Raskid sporazuma između Ukrajine i Rusije već je uzet u obzir na evropskim tržištima gasa, navedeno je u analizi Komisije koja je bila namenjena smirivanju članica EU i tržišta, pre isteka ukrajinsko-ruskog sporazuma o gasu. Unija je uverena da će moći da pronađe alternativne izvore snabdevanja.

"S obzirom na globalnu godišnju proizvodnju od više od 500 milijardi kubnih metara LNG-a, očekuje se da zamena oko 14 milijardi kubnih metara ruskog gasa transportovanog preko Ukrajine neće imati značajan uticaj na cene prirodnog gasa u EU", citira Blumberg dokument Evropske komisije.

Iz toga se može zaključiti da je "kraj tranzitnog ugovora već uračunat u cene gasa za zimu".

EU već dugo tvrdi da članice koje još uvek uvoze ruski gas preko ukrajinske rute, posebno Austrija i Slovačka. mogu da funkcionišu bez tih isporuka.

Komisija navodi da su države članice uspele da od avgusta 2022. smanje potražnju za gasom za 18 odsto, u poređenju sa prosekom poslednjih pet godina. SAD planira da stvori nove LNG kapacitete tokom naredne dve godine, a te bi zalihe mogle pomoći EU da se izbori s eventualnim prekidima u snabdevanju.

Uprkos uveravanjima iz Brisela, vlade Mađarske i Slovačke posebno su zabrinute za svoje snabdevanje gasom, kao i za svoje bliske odnose s Rusijom.

‒ Mađarska pokušava da obezbedi snabdevanje gasom preko Ukrajine, iako se trenutni uvoz ruskog gasa odvija preko gasovoda Turski tok ‒ izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, a Rojters prenosi da je naveo i da Mađarska ne želi da odustane od te rute.

Slovačka, kao najugroženija zemlja EU zbog ove odluke Ukrajine, ide korak dalje i preti Kijevu kontramerama. Premijer te zemlje. Robert Fico. izjavio je u videu objavljenom na Fejsbuku da razmatra prekid snabdevanja Ukrajine strujom iz Slovačke od 1. januara.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Fica da deluje po ruskim nalozima i naveo da deluje kao da je ruski predsednik Vladimir Putin naredio Ficu da "otvori drugi energetski front protiv Ukrajine nauštrb interesa slovačkog naroda".

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi