Šamar Evropi: Američkih 500 milijardi $ u AI izbacuje EU iz igre
Sa planom ulaganja više od 300 puta većim nego što sprema Brisel, Vašington poslao jasnu poruku u vezi liderstva u svetu veštačke inteligencije
Najavom projekta Stargejt (Stargate), u kojem nova američka administarcija podržava najveće domaće kompanije u poduhvatu od 500 milijardi dolara, Sjedinjene Države su upravo započele trku u veštačkoj inteligenciji u kojoj Evropa neće moći da parira, piše briselski Politiko.
Američki predsednik Donald Trump je u utorak predstavio projekat vredan pola biliona dolara za izgradnju infrastrukture koja je potrebna da se osigura dominacija SAD-a u oblasti veštačke inteligencije u narednim godinama, počevši sa data centrom u Teksasu.
Nivo ambicije ovog projekta zadivljuje ali i zastrašuje Evropu, gde politički lideri polažu velike nade u veštačku inteligenciju kao sredstvo za vraćanje globalnog liderstva Starog kontinenta.
– Ovo nije samo buđenje; ovo je šamar u lice – rekao je Kristijan Miele, generalni partner u preduzetničkoj firmi Hadlajn, koja investira u francusku AI firmu Mistral.
Pročitajte još:
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen je uveliko govorila o tome kako EU treba da postane lider u inovacijama vezanim za AI, kao deo šireg pokušaja da pomogne regionu da sustigne SAD i Kinu. Francuski predsednik Emanuel Makron planira sličan nastup na globalnom AI samitu, koji će organizovati narednog meseca.
Međutim, sada veličina američkog plana (333 puta većim od evropskog) čini EU strategiju globalno besmislenom, otkrivajući fokus SAD-a na to da održe korak sa Kinom. Evropa, koja je već zaostala u oblasti društvenih mreža, klauda i čipova, čini se da će sada zaostati i u AI oblasti.
Rat je već počeo, jer za samo nedelju dana SAD su zauzele drastično agresivniji stav u vezi sa AI. Ograničili su izvoz svojih AI čipova u ostatak sveta, odustali od inicijative za (etičko i administrativno) regulisanje primene i razvoja veštačke inteligencije a sada pokreću investicioni program koji je jedan investitor uporedio sa Projektom Menheten – američkim programom za proizvodnju atomske bombe 1940-ih.
EU kao seoska liga
Evropska unija je dosad zamišljala da ima velike planove za podsticanje razvoja hardvera potrebnog za obuku modela veštačke inteligencije, poput evropskih konkurenata OpenAI-ovom četbotu ChatGPT.
U decembru je Komisija odabrala sedam lokacija širom EU koje će dobiti sredstva za izgradnju superračunara optimizovanih za AI, otvorenih za startape i istraživače da obučavaju svoje AI modele.
Ukupna vrednost ove investicije je 1,5 milijardi evra, od čega polovinu čini budžet EU. Sada ova suam izgleda smešna u poređenju sa amedričkom.
– Investicija EU je nekoliko redova veličine manja od one koja je upravo najavljena u SAD-u. Ovo pokazuje da EU nema dovoljno ambicije – priznaje Holger Hos, profesor AI-a na Univerzitetu RWTH Ahen i predsedavajući CAIRNE, mreže istraživačkih laboratorija za AI.
Naslov
Američki preduzetnik i milijarder Ilon Mask je izrazio sumnju u izvodljivost izgradnje data centara kompanije Open AI u okviru programa Stargejt, pošto smatra da finansijeri neće uspeti da obezbede najavljenih 500 milijardi dolara. Mask tvrdi i da Softbanka nema dovoljno sredstava, prenosi Teh kranč.
- Oni zapravo nemaju novca. Softbanka ima obezbeđeno manje od 10 milijardi dolara. Imam taj podatak iz proverenih izvora - Tvrdi Mask.
Trumpov Stargejt projekat predviđa da se odmah uloži 100 milijardi dolara, oslanjajući se na privatno finansiranje i partnere kao što su japanski SoftBank, AI pionir OpenAI, softverski gigant Orakl i investitor MGX.
Tehnološki partneri uključuju britansku firmu za čipove Arm, američkog dizajnera AI čipova Nvidia, kao i Microsoft koji sarađuje sa OpenAI, uključujući pružanje Azure klaud usluga.
EU, s druge strane, nema vodeće AI kompanije koje mogu da mobilizuju privatni kapital u istoj meri.
– Nemamo ove velike tehnološke šampione koje SAD imaju; nemamo ovu luksuznu poziciju da možemo da sarađujemo sa njima kako bismo mobilisali privatni kapital. Ne mogu da zamislim, recimo, Mistral koji bi mogao da mobilizuje ovakav kapacitet za ulaganje i izgradnju ovih ogromnih AI data centara – rekao je Gjorgos Verdi, politički saradnik na Evropskom savetu za spoljne odnose.
Rascepkanost tržišta Evrope oduvek je predstavljala prepreku za evropske startape, a do sada nije bilo velikih pomaka u planovima za poboljšanje kapitalnih tržišta regiona.
Drugi problem je energetika, kao još jedna prepreka za sposobnost Evrope da parira američkom AI poduhvatu. Data centri, naročito oni koji pokreću AI, predstavljaju energetski zahtevne operacije.
Predsednik Tramp je stoga prihvatio slogan „buši, bejbi, buši“ i proglasio „nacionalnu energetsku vanrednu situaciju“ kako bi podstakao proizvodnju gasa i nafte.
U Evropi su cene energije drastično porasle usled sankcija Rusiji u koje su SAD pogurale Evropu zbog vojnog napada Moskve na Ukrajinu, a mnoge kompanije tvrde da visoki troškovi otežavaju konkurisanje sa globalnim rivalima.
– Vrsta energije koja će biti potrebna za rad infrastrukture na toj skali biće neverovatna – rekao je Miele.
Naredne nedelje, Von der Lejen će predstaviti kompas konkurentnosti kako bi prikazala kako će pokušati da pokrene ekonomiju. Takođe postoje planovi za jedinstveni korporativni kodeks za startape, 28. režim, kako bi se okončao trenutni regulatorni mozaik.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi EU brzo mogla da se suoči sa realnošću u vezi sa svojom sposobnošću da razvije ambiciozne rivale OpenAI-a, te bi mogla da se odluči za manje projekte i modele umesto toga.
– U kom trenutku želimo da prihvatimo da možda nećemo moći da se takmičimo sa SAD-om – upitao je Verdi.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari