Tezgi manje, ali su bolje plaćene: Značajne promene na (IT) tržištu rada u Srbiji
Menja se trend u kome je Srbija bila ključno tržište za gig ekonomiju, posebno u IT sektoru
Promene na Upworku, dominantnoj platformi za IT frilensere u regionu, ukazale su na značajnu transformaciju tog gig tržišta u Srbiji, pokazuje poslednja analiza Gigmetra koju prenosi Biznis.rs.
Međutim, taj trend se sada menja. Rast zaposlenosti u tradicionalnim sektorima, koji beleži solidan rast od 4% godišnje, doveo je do smanjenja broja frilensera koji su do sada birali gig ekonomiju kao primarni izvor prihoda. Uz to, mladi i visokoobrazovani kadrovi i dalje napuštaju Srbiju, što dodatno smanjuje bazen potencijalnih gig radnika.
Analize pokazuju da su opstali iskusniji IKT radnici – oni sa prethodnim angažmanima na platformama, dok su novi i manje iskusni radnici češće odustajali.
Najmanji pad broja gig radnika od 5,2% zabeležen je u sektorima razvoja softvera, kreativnih usluga i multimedije, dok su profesije iz drugih oblasti pretrpele znatniji pad – između 25% i 36%.
Pročitajte još:
Manja potražnja, ali ne i plata
Iako je ukupan broj frilensera smanjen, prosečna cena rada po satu porasla je za 5,9%, dostigavši 23,7 dolara. Najveći rast cena rada zabeležen je u oblasti profesionalnih usluga (10%) i razvoja softvera (12%), što potvrđuje trend veće potražnje za visoko specijalizovanim znanjima.
Pad broja žena u IT-ju
Interesantno je i da su radnice na internetu češće napuštale digitalno tržište rada, pa je njihov udeo u gig populaciji ovog sektora pao na 33,1%. Pritom, najnoviji podaci ukazuju na povećanje jaza u zaradama između gig radnika i radnica, pri čemu žene u proseku zarađuju 81,3% plate muškaraca, što je pad u odnosu na prethodno merenje kada je taj procenat bio 86,9%.
Ovaj podatak sugeriše da su preostali gig radnici uspeli da se bolje pozicioniraju na tržištu i da profitiraju od smanjenja konkurencije. Međutim, dugoročno pitanje ostaje – da li će smanjenje broja radnika dovesti do manjeg interesovanja klijenata za srpsko tržište frilensera?
Globalna ekonomija i budućnost gig rada
Međunarodna ekonomska kretanja takođe imaju snažan uticaj na srpsko gig tržište. Globalna privreda se suočava sa neizvesnostima – geopolitičke tenzije, recesioni trendovi i smanjene investicija u istraživanje i razvoj kod tehnoloških kompanija dovode do manje potražnje za gig radnicima.
S druge strane, digitalizacija i rast potrebe za tehnološkim znanjima mogli bi da podstaknu novi talas angažovanja u frilens sektoru.
Zanimljivo je da je broj angažovanja gig radnika iz inostranstva u prethodnoj godini porastao na 27%, što potvrđuje globalizaciju tržišta rada i nedostatak talenata u razvijenim zemljama.
AI – ključna veština budućnosti
Jedan od najvažnijih trendova u gig ekonomiji jeste rastući uticaj veštačke inteligencije (AI). Predviđa se da će u 2025. godini čak 70% gig radnika koristiti AI za administrativne poslove, 60% će se dodatno edukovati putem AI platformi, dok će 80% gig radnika u kreativnim industrijama koristiti AI u svojim projektima.
Otkazi krenuli 2022. i dalje se kotrljaju
Otkazi u tehnološkoj industriji koji su počeli 2022. godine, dostigli vrhunac početkom 2023. i nastavili se kroz 2024, i dalje se dešavaju u 2025. godini. Statistika otkaza na Layoffs.fyi izveštava da su u 2024. godini 542 tehnološke kompanije otpustile 151.484 zaposlenih. Otpuštali su Intel, UKG (14% svojih radnika u SAD), SAP, Cisco, PayPal, Expedia, eBay, Amazon, Google, Microsoft i Meta.
Početkom februara 2025. godine, portal ukazuje da je 31 tehnološka kompanija otpustila preko 7.000 zaposlenih od očetka godine, a drugi izvori navode da su 42 tehnološke kompanije otpustile 10.833 zaposlenih.
Među kompanijama koje su najavile otkaze u 2025. godini su Meta (5%), Majkrosoft, Amazon, Workday (8,5%), Salesforce, Stripe, Placer.ai…
Razlozi su slični - napredak veštačke inteligencije (AI) i regrutacija inženjera za mašinsko učenje umesto softveraša za klasično kodiranje.
Ovo znači da će frilenseri koji žele da opstanu na tržištu morati da ovladaju novim veštinama i prilagode se digitalnoj transformaciji poslovanja.
"Sigurica" sve bliža srcu i novčaniku
Jedan od ključnih podataka koji oslikava promene na tržištu jeste odnos gig radnika prema dugoročnim poslovnim aranžmanima. Tradicionalno, većina frilensera preferira fleksibilnost i samostalnost, ali u poslednjem istraživanju primećen je blagi rast interesovanja za stabilnije angažmane.
Dok je krajem 2023. godine samo 8% radnika na internetu bilo spremno da pređe na dugoročni ugovor sa poslodavcem, taj broj je sada porastao na 12,9%. Zanimljivo je da je čak 90% onih koji žele stabilniji ugovor već imalo značajno iskustvo na platformama, što ukazuje na moguće nedostatke gig rada – neizvesnost, nestabilne prihode i nedostatak beneficija.
Gledano po profesijama, ukupan broj gig radnika u Srbiji je u poslednjih šest meseci opao za 16,2%. Smanjenje je bilo najizraženije u oblastima profesionalnih usluga (-36,9%) i prodaje i marketinga (-35,9%).
Pad su zabeležile i oblasti pisanja i prevođenja, kao i unosa podataka i administrativnih usluga, gde je četvrtina radnika napustila tržište rada. Najmanju kontrakciju su imale oblasti razvoja softvera (-4,5%) i kreativnih usluga i multimedije (-5,8%), koje sada čine 65% gig tržišta u Srbiji.
Struktura tržišta frilensera se menja u korist bolje plaćenih profesija sa većom stabilnošću. Srbija ima najkvalifikovaniju radnu snagu upravo u oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga, što doprinosi njenoj otpornosti na globalnu konkurenciju i tehnološke promene.
Jedan od glavnih faktora ove razlike je veća koncentracija muškaraca u bolje plaćenim profesijama, poput razvoja softvera, gde su zarade značajno porasle. Na primer, gig radnici u ovoj oblasti ostvaruju prosečno 9,4% više po satu od frilenserki. Sa druge strane, žene ostvaruju neznatno veće zarade samo u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga (10 centi više po satu) i pisanja i prevođenja (80 centi više).
Rast prosečne tražene cene rada po satu iznosio je 5,9 odsto, dostižući rekordnih 23,7 američkih dolara. Međutim, taj rast nije ravnomerno raspoređen – dok su plate u oblastima razvoja softvera i profesionalnih usluga značajno porasle (za 12% i 10%), u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga došlo je do velikog pada od 19,8%.
Profimedia
S obzirom na sve veću upotrebu AI alata, koji preuzimaju jednostavnije i repetitivne zadatke, došlo je do smanjenja zarada u oblastima gde su gig radnice brojnije, poput administrativnih usluga. Istovremeno, u oblastima gde dominiraju gig radnici, poput razvoja softvera, prosečne zarade su porasle, dodatno povećavajući jaz između polova.
Kako su raspoređeni „tezgaroši“ u Srbiji
Analiza gig radnika po regionima u Srbiji pokazuje da je većina njih koncentrisana u urbanim centrima, pri čemu 84,5 odsto frilensera živi i radi u 28 gradova.
Svi regioni su doživeli smanjenje broja gig radnika, pri čemu je pad bio najmanji u Vojvodini (14,7%) i najveći u Beogradu (17,7%). Međutim, polne razlike su bile izraženije u pojedinim regionima – u Vojvodini i Istočnoj i Južnoj Srbiji gig radnice su napuštale tržište rada u većem procentu nego u Beogradu i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
Beograd dominira sa 40,2% gig radnika, dok Novi Sad, Niš i Kragujevac imaju značajno manje udela – 13,4%, 8,6% i 2,4%, respektivno.
Osim ovih centara, još sedam gradova ima gig populaciju veću od 1% (Subotica, Pančevo, Kraljevo, Sombor, Čačak, Zrenjanin i Kruševac). Zanimljivo je da je Sombor novi na listi, dok je Jagodina ispala zbog velikog pada broja gig radnika.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari