Peking popušta stege: Tehnološki moguli dovedeni u red, novi skok može da počne

Zauzdavanje previše ojačalog tehnološkog sektora i „odmetnutih“ mogula na njegovom čelu koji su počeli da značajno utiču na razvoj društva u Kini je izgleda gotovo.  Predsednik Kine Si Đinping je održao 17. februara samit sa osnivačem Alibabe Džekom Maom, Renom Žengfeijem iz Huaveja, direktorom Šaomija Leijem Junom i Vang Singom iz Meituana i to se predstavlja kao istorijski preokret na nacionalnom nivou.

Koliko je ovaj sastanak bio značajan pokazuje i to što je Hang Seng tehnološki indeks skočio na najviši nivo od februara 2022. već nakon najave tog sastanka.

Ovaj sastanak je najjači signal do sada da će Peking podržati privatni sektor, nakon niza strogih regulatornih poteza od 2020. koji su drastično smanjili profite, ugasili neke kompanije i primorali preduzetnike poput Maa da se povuku iz javnosti, podseća Blumberg.

Tehnološki sektor u Kini je doživeo procvat nakon inicijalne javne ponude Alibabe 2014. godine, kada su investitori i „venture“ kapitalisti počeli da uviđaju bogatstvo koje se može ostvariti u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Osnivači poput Maa i Vanga postali su milijarderi i slavne ličnosti ali njihovo razmetljivo bogatstvo i ekstravagantan životni stil nisu se dopali državnom vrhu. Počeli su da se ponašaju kao neki čelnici svemogućih tehnoloških kompanija na Zapadu, i da pokšavaju da menjaju društvo mimo političkih predstavnika građana ili naroada, što u Kini i dalje ne prolazi.

Kada je Ma 2020. na konferenciji u Šangaju održao čuvenu tiradu protiv državnog finansijskog sektora i nadzornih organa, to je razljutilo zvaničnike u Pekingu. Odgovor je bio dramaqtična i regulatori su šokirali Volstrit zatvaranjem inicijalne javne ponude akcija kompanije Ant Group, krovne kuče Alibabe — koja je tada bila najveća tržišna debi ponuda na svetu — pre nego što su započeli napad na ostatak Maove imperije.

Usledilo je opsežno pooštravanje regulative za privatno tutorstvo, gejming industriju i fintek. Kompanije poput Alibabe, Tensenta i Didi Global platile su visoku cenu da bi povratile status kod zvaničnika. Mnogi superbogati osnivači povukli su se iz javnosti.

Sijeva vlada j od 2023. ublažila regulaciju, ukazavši da tehnološki sektor vredan trilion dolara i dalje vidi kao važan deo nacionalne ekonomije. Ipak, industrija se još bori sa jednocifrenim rastom zbog usporavanja domaće ekonomije i opreznih potrošača.

Revolucija ili evolucija?

Ovaj naizgled preokret u Pekingu to zapravo nije. Poslednjih godina vlasti su okončale istrage nad nekim kompanijama i ukinule razna ograničenja, ali bez zvaničnog proglašavanja da je regulacija nad njima završena. Vlasti su dozvolile u januaru 2023. Didiju, kompaniji za prevoz putnika koaj je pandan zapadnom Uberu, da ponovo prima korisnike nakon što su njene aplikacije uklonjene sa platformi za preuzimanje 2021. Kasnije tokom 2023. nadzorni organi su okončali trogodišnju istragu Ant Grupe, kaznivši je sa milijardu dolara.

Antimonopolski nacionalni nadzorni organ u avgustu 2024. godine, objavio je da je Alibaba prekinula monopolističko ponašanje. Alibaba je u septembru saopštila da će svojim stotinama miliona kupaca omogućiti mogućnost plaćanja preko konkurentske aplikacije Tensent WeČet Pej, čime su po prvi put dobili pristup najpopularnijoj online usluzi plaćanja u Kini.

Time je uklonjena jedna od poslednjih velikih prepreka između konkurentskih digitalnih ekosistema, koja je tokom godina bila predmet kritika od strane vladinih agencija.

Sastanak sa sijem 17. februara bio je mnogo dramatičniji — i javni. Državni mediji su prikazali kineskog predsednika kako ulazi na samit uz aplauz milijardera, osnivača i preduzetnika. Oni su dali kratke izjave, a zatim su pravili beleške dok je Si iznosio svoje komentare.

Pitanje je samo zašto sada a odgovor je i tu jendostavan. Pekingu je sada više nego ikad potreban privatni sektor. Velike tehnološke kompanije su možda najpouzdaniji motor rasta za zemlju koja se bori sa dugotrajnim problemima, uključujući nezaposlenost mladih, stagnirajući sektor nekretnina, dugove lokalnih samouprava i deflaciju.

Podjednako važno, tehnologija je u srcu geopolitike. Peking se sukobljava sa vladom SAD-a koja je sve agresivnija u pokušaju da Kinu elininiše sa područja naprednih tehnologija, poput poluprovodnika i veštačke inteligencije. Sijeva administracija je ponudila podršku kompanijama koje ulažu u ove strateški važne sektore.

Inicijativa je počela da daje rezultate u januaru, kada je DipSik (DeepSeek), tada malo poznati kineski startup, objavio novi open-sors AI model koji se takmiči ili čak nadmašuje vodeće američke developere prema industrijskim standardima. Ovaj proboj dogodio se uprkos američkim restrikcijama koje su ograničile pristup Kine najnaprednijim čipovima.

Istog meseca, drugi po važnosti kineski funkcioner, Li Čiang, pozvao je preduzetnike, uključujući osnivača DipSika, Lianga Venfenga, na zatvoreni sastanak kako bi čuo njihovo mišljenje o vladinim prioritetima za ovu godinu.

Daleko od „zapadne slobode“

Kineski veliki tehnološki sektor teško da će ponovo imati potpunu slobodu kakvu je imao u zaletu. Održavanje socijalne stabilnosti i čvrsta kontrola nad ekonomijom su ključni ciljevi vladajuće Komunističke partije, a to se verovatno neće promeniti uskoro.

Vlada je jasno istakla svoje protivljenje povratku neregulisanom poslovanju i ubrzanom akumuliranju bogatstva iz prošlosti. Takođe je izrazila neslaganje sa ekstravagantnim životnim stilom određenih tehnoloških milijardera i njihovih pristalica. Analitičari i investitori navode da su nadzorni organi uspešno, ako i brutalno, ponovo uspostavili svoju nadzornu moć i umanjili samouverenost i društveni uticaj tehnoloških milijardera.

Velika zabrinutost Pekinga usmerena na stotine miliona korisnika koji su i dalje zavisni od Alibabe kada je reč o kupovini, Tensenta o društvenim mrežama i životnom stilu, kao i Ant grupe kada je reč o plaćanja i finansijama.

Sve te aktivnosti generišu ogromne količine podataka koji pomažu u jačanju dominacije ovih platformi. Peking je preuzeo kontrolu nad svim tim i jasno stavio do znanja da svaka nova inicijativa mora biti usklađena sa njegovim prioritetima.

Prethodno se odnosi na manje aplikacija za prenos uživo i više istraživanja u oblasti naprednih tehnologija, od veštačke inteligencije do klaud usluga i naprednih poluprovodnika.
Peking je nedvosmisleno istakao da ne vidi tehnološku budućnost Kine u gejming industriji i online trgovinama, već u onima koje su ključne za geopolitičko rivalstvo sa SAD.

Pored DipSikaa, svaka veća kineska tehnološka kompanija, od Baidu do Tensenta, ulaže velike sume novca u razvoj AI modela koji mogu da pariraju industrijskom lideru, OpenAI-ovom Čet-GPT.

Crvene linije ostaju

Iz Pekinga ostaje prisutan kontinuirani oprez prema prekomernom investiranju i nelojalnoj konkurenciji koja je karakterisala veliki deo industrije pre 2021. godine.

Nadzorni organi su postavili pravila kao mehanizme za kontrolu najnovijih tehnologija, koje su u nekim slučajevima među prvima na svetu. Administracija za sajberprostor navela je podatke i nacionalnu bezbednost kao glavne razloge za istragu kompanije Didi. Sada zahteva reviziju bezbednosti podataka za sve velike kompanije koje žele da se kotiraju na stranim tržištima.

Administracija Si Jinpinga okrivljuje internet bum za rastuće društvene razlike, ističući da je brz razvoj tehnologije, posebno tokom pandemije, doprineo pogoršanju ekonomskih i društvenih nejednakosti i preduzima mere za rešavanje bilo kakvog javnog nezadovoljstva koje bi moglo ugroziti njenu vlast.

To je dovelo do programa "zajedničkog prosperiteta", koji usmerava aktivnosti mnogih lidera sektora, koji su se obavezali da će bolje tretirati svoje radnike i donirati milijarde dolara u humanitarne svrhe.

Kao direktna posledica regulatornih mera, zabranjene ostaju sve prakse usmerene ka koncentraciji kapitala i narušavanju konkurentske pozicije rivala.

To se posebno odnosi na dampinške cene i prinudno nametanje ekskluzivnih ugovora trgovcima - prakse koje su bile u fokusu antimonopolskih istraga.

Od početka antimonopolske regulacije, Alibaba je izgubila više od 500 milijardi dolara svoje tržišne vrednosti. Tensent je od januara 2021. godine izgubio više od 300 milijardi dolara. Obe kompanije su se oporavile od najnižih vrednosti zabeleženih u 2022. godini, ali su njihove trenutne tržišne vrednosti i dalje značajno ispod istorijskih maksimuma. Ali su, izgleda, naučili lekciju.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi