I Srbija i NIS pred ozbiljnim problemom: Teško kretanje i nafte i novca

Obim ekonomskih posledica sankcija SAD prema NIS-u su jako veliki i već se osećaju, a rusko-srpska naftna kompanija će tek imati problema i sa protokom sirovina i novca, kaže za RTS profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić.

Ukoliko se sankcije sprovedu, a dat je rok 27. februar da "Gasprom", odnosno Rusi izađu iz vlasništva u NIS-u, evidentno je da će potresi u svim dimenzijama naše privrede da budu izuzetno izraženi, navodi Lukić, i dodaje da je ovo krupan problem za našu zemlju, za koji se mora naći rešenje.

Neke posledice su već vidljive - NIS-ove aplikacije ne mogu da se preuzmu sa Gugl i Apl prodavnica, a neki kupci (koji bi se takođe mogli naći pod udarom sankcija) otkazuju saradnju sa NIS-om.

– Možemo da pokažemo kako izgleda NIS u brojkama. NIS ostvaruje oko 3,3 milijarde evra prihoda godišnje. NIS ostvaruje 375 miliona neto dobitka. NIS ostvaruje, odnosno uplaćuje u budžet Republike Srbije oko dve milijarde evra, što je negde oko 12 odsto ukupnog budžeta. Kada pogledate udeo NIS-a kao kompanije u ukupnom BDP-u on iznosi negde oko 4,5 odsto. To su krupne brojke – naveo je Lukić.

NIS je obavestio svoje zaposlene da isplaćuje februarsku platu unapred, u strahu da će banke već 28. februara obustaviti saradnju sa kompanijom.

Lukić navodi da su pod udarom dva toka - fizički tok kako će sirovine ulaziti u zemlju, a drugi je novčani tok, odnosno, kako će putevi novca da se kreću kroz zemlju.

– Možemo praviti razliku između međunarodnog i domaćeg platnog prometa. Međunarodni platni promet podrazumeva sva međunarodna plaćanja prema stranim subjektima. Unutrašnji platni promet, izmirivanje obaveza prema domaćim poveriocima i domaćim partnerima i saradnicima – istakao je profesor Ekonomskog fakulteta.

Objasnio je da će Narodna banka Srbije nastaviti da verovatno bude na usluzi i na raspolaganju NIS-u.

– Međutim, kada se radi o međunarodnim plaćanjima, dolazimo u situaciju u koju su došle neke ruske banke. Svaki vid izmirenja obaveza prema bilo kojoj kompaniji biće jako teško realizovati. Naše domaće banke, kada su u pitanju međunarodna plaćanja, funkcionišu tako da, pošto nemaju svoje zavisne banke u drugim zemljama, koriste usluge korespondentskih banaka. Najveće korespondentske banke našim bankama jesu američke banke. Te američke banke će dosledno da se pridržavaju svojih principa. I tu je najveći problem – rekao je Lukić.

A NIS nije samo povezan sa našom zemljom, već je ozbiljan igrač i u regionu. Profesor Lukić istakao je da je NIS vrlo važan u više zemalja u jugoistočnoj Evropi, prisutan je u Rumuniji, Bugarskoj, BiH. Najveće tržište u smislu udela jeste, kako kaže, u BiH, gde pokriva nešto više od 10 odsto tržišta nafte.

Iz Vladine radne grupe koja je formirana za rešavanje problema ovih američkih sankcija NIS-u, potvrdili su da razmatraju nekoliko scenarija.

Profesor Lukić objašnjava da postoje unilateralne, bilateralne, multilateralne opcije.

– Unilateralna opcija bi bila kada bi se država Srbija odlučila na jednokratne poteze koji podrazumevaju zamrzavanje vlasničkih prava od strane kompanija. Druga vrsta unilateralne odluke jeste da dođe do suspendovanja vlasničkih prava, gde vi efektivno preuzimate kontrolu nad kompanijom, a ne oni koji su formalno vlasnici, odnosno većinski akcionari. Postoji takođe jedna unilateralna odluka koja podrazumeva nacionalizaciju. Nacionalizacija može da znači da kompanija u potpunosti prelazi u državno vlasništvo – rekao je Lukić.

Bilateralna rešenja su, kako je naveo, ona koja mogu da se odvijaju na relaciji između Republike Srbije i Republike Rusije. Dok su multilateralna rešenja ona koja tangiraju ne samo NIS, Republiku Srbiju i Rusiju nego i ona koja podrazumevaju i neke američke kompanije koje su možda zainteresovane za ulaganje u Srbiju, neke treće kompanije koje su zainteresovane da uđu u vlasništvo NIS-a.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi