I EPS razmatra upotrebu zelenog vodonika
Srpska državna elektroenergetska kompanija analizira opravdanost gradnje postrojenja za proizovdnju i skladištenje jednog od „goriva budućnosti“
Elektroprivreda Srbije je počela analizu mogućnosti i opravdanosti korišćenja postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika i goriva na bazi tog gasa, rekao je direktor EPS-a, Dušan Živković.
Cilj tih analiza, rekao je Živković na konferencija "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije" u Beogradu, da se ukaže na mogućnosti i kako EPS može pokrenuti upotrebu vodonika u svom poslovnom procesu.
Živković je istakao da je globalno tržište zelenog vodonika u ekpsaniziji, kao i da je njegova upotreba za srpsku privredu izazov, ali i prilika u procesu dekarbonizacije.
– Posebno imajući u vidu da energetska tranzicija i dekarbonizacija nisu realnost samo energetike, već i cele privrede i celog društva. Elektroprivreda Srbije je ima želju i posvećena je tome da bude lider u ovim transformacijama – rekao je Živković
Pročitajte još:
Upotreba vodonika, prema rečima Živkovića, zaživeće za 10 godina. Međutim, ona se već sada vidi kao jedno od ključnih rešenja za zelenu energetsku tranziciju, pogotovo u segmentu teškog transporta (brodovi, vozovi, kamioni), istakla je Jelica Putniković,urednica portala Energija Balkana koji je suorganizator skupa.
– U zavisnosti od izvora vodonika postoje razne, da kažemo, frakcije od crnog do zelenog i svi teže da naprave zeleni vodonik jer to je zapravo ideja da on bude ekološki čist, da bude što jeftiniji i da pomogne u energetskoj tranziciji, da se pređe na zelene izvore energije. Vodonik može puno da doprinese jer može da se meša sa gasovima do 10 odsto za sada sa običnim prirodnim gasom, ali se ide i na to da se iznađu rešenja kako da se on jeftinije transportuje, kako da se ekološki transportuje, da to bude bez gubitaka, jer sada ima i gubitaka što se tiče transporta vodonika – rekla je ona.
Propisi su već tu
Srbija je napravila značajne iskorake u protekloj godini u pravcu regulisanja i podsticanja razvoja upotrebe vodonika, izjavio je na konferenciji savetnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak.
– Najznačajniji iskorak predstavlja usvajanje Strategije razvoja energetike, koja je po prvi put eksplicitno prepoznala značaj vodonika u energetskoj tranziciji Srbije. Takođe, izmenama i dopunama Zakona o energetici predviđeno je donošenje programa razvoja i upotrebe vodonika, čime je vodonik dobio prvi poseban dokument javne politike – rekao je Mrdak.
Kada je reč o područjima primene vodonika navela je da ima konkretnih primera kao što su vozovi, autobusi, kamioni na vodonik i da je na današnjoj konferenciji prisutan jedan izlagač na štandu koji proizvodi autobuse na vodonik.
– Zanimljivo je da se ide na to da vodonik bude i vrsta skladištenja energije. Znači ako se iz solarnih panela ili vetrogeneratora proizvede neka veća količina električne energije koja ne može da ide u mrežu, onda je rešenje da se ta energija pretvori u vodonik i da onda imamo uskladištenu energiju što je ekološki mnogo čistije nego, na primer, da se prave baterije koje su i dalje previše skupe i ne mogu dugo da skladište energiju – rekla je Putniković.
Prek klastera do priključka razvijenom svetu
Konferencija pod nazivom "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije" okupila je u hotelu Kraun plaza predstavnike Vlade Srbije, stručnjake, lidere u industriji i inovativne kompanije kako bi diskutovali o budućnosti projekata vodonika kao održivih rešenja za dekarbonizaciju, energetsku sigurnost i napredak tehnologije.
Profimedia
Na konferenciji će se diskutovati o planiranim i realizovanim vodoničnim projektima energetske tranzicije u Srbiji, regionu i Jugoistočnoj Evropi.
Japan u vodonik ulaže 100 milijardi $
Japan vodeća zemlja u svetu kada je u pitanju prelazak na tehnologiju vodonika i prva zemlja koja je komercijalizovala vozila sa gorivnim ćelijama a ambasador u Srbiji, Akira Imamura, izjavio je danas da njihova domaćinstva sada počinju da koriste gorivne ćelije za proizvodnju električne energije. Prema vodoničnoj strategiji iz 2017. a revidiranoj 2023. godine, ova zemlja će u tu tehnologiju uložiti 100 milijardi dolara.
– Počeli smo da gradimo brodove za transport vodonika. Nakon transporta i skladištenja, prelazimo na cevovode koji će se koristiti za transport vodonika za krajnje korisnike odnosno za proizvodnju električne energije i industrijsku upotrebu. Naš fokus je na razvoju čvorišta podrške – istakao je japanski ambasador.
Glavne teme odnose se na mogućnosti i primene vodonika u Srbiji, vodonik kao rešenje za izazova integracije varijabilnih obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, finansiranje i investicije u vodoničnu ekonomiju, kao i realna iskustva na projektima primene vodonika.
Konferenciju organizuju Klaster za realizaciju projekata vodonika i portal Energija Balkana, uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije, Privredne komore Srbije, Srbijagasa i Privredne komore Mađarske.
Klaster za realizaciju projekata vodonika nastao je kao ključna platforma za ubrzavanje razvoja vodonične ekonomije u Srbiji i regionu, okupljajući naučne institucije, industrijske lidere i finansijski sektor.
Kroz strateška partnerstva, Klaster postavlja temelje za regulatorni, tehnički i tržišni okvir koji će omogućiti široku primenu vodoničnih tehnologija.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari